Dragana Dabović: Bjanku sam naučila ono najvrednije || Hello Magazin!

Dragana Dabović priznaje da u njenom domu praznična čarolija počinje još u novembru, a otkrila nam je i zbog čega

Za Draganu Dabović i njenu četvorogodišnju ćerku Bjanku praznična čarolija počela je još u novembru, kada su i nastale ove fotografije. Bajkoviti foto-sešn postao je njihova tradicija, a koliko poznata glumica uživa u svemu tome najbolje se vidi iz njenog odgovora na pitanje da li se uvek toliko radovala praznicima.

‒ Volim sve što život čini svetlucavim, šarenijim i euforičnim. Meni su i rođendani najbližih prave male fešte. Mislim da je lepota života upravo u tome da stanemo, pomolimo se, duboko udahnemo i zahvalimo što su tu oni koje volimo i koji vole nas, i što sa njima možemo da podelimo radost življenja.

Nove godine pamti po atmosferi.

‒ Ne sećam se poklona, već osećaja koji sam imala 1. januara, trenutaka kad sam ih otvarala, mamine kuhinje, mirisa, svih nas na okupu i neizmerne sreće. Svakom detetu poželela bih detinjstvo kao što je bilo moje. Na Novu godinu uvek mirišu bakin kolač, fritule, priganice, a praznične pesme imaju morski prizvuk, jer se uz njih slavi kod nas u Boki Kotorskoj.

Pročitajte: Dragana Dabović - Nikad nisam bila srećnija!

Bjanka ovih dana ne pravi spisak poklona koje bi volela da dobije jer je Dragani važno da je nauči da se oni ne traže, već da dolaze po zasluzi. Ni sama ne zapisuje želje. Umesto toga sebi zadaje ciljeve koje nastojati da ispuni tokom sledećih 365 dana. Trudi se da ih ne bude ni previše ni premalo, a 1. januar ne doživljava kao formu, već kao dan kada počinje sa realizacijom tih ciljeva.

U razgovorima sa roditeljima male dece često se nametne pitanje koje bi svoje osobine voleli da prepoznaju u njima.

‒ Gledajući Bjanku, shvatam da sam je naučila ono najvrednije, da poštuje starije, da kaže “hvala, molim, izvini, izvoli”, da prirodu i životinje uvažava kao ljudska bića...

Sada, kada ulazimo u treću deceniju 21. veka, a naročito tokom ove turbulentne godine, često se čuje pitanje kakav život čeka našu decu. Uprkos svemu Dragana se ne boji vremena u kome Bjanka odrasta.

‒ Pre mogu da kažem da se plašim sebe koja ću to posmatrati sa strane, nego nje u ovom vremenu jer je vrlo snalažljiva. Ne plašim se više ničega, “go with the flow”, pa kako bude. A biće sve super, videćete. Ne treba mnogo taktizirati, već biti spreman i na improvizaciju i na adaptaciju, u svakom trenutku. Najvažnije je slušati unutrašnji glas. Po mom mišljenju, to je sva filozofija.