Reditelj Filip Čolović o ubistvu brata Fedora: Duboka rana ne može se zaceliti || Hello Magazin!

Reditelj Filip Čolović filmom “Potreba za mržnjom” skrenuo je pažnju na činjenicu da živimo u nasilničkom društvu gde ljudi gube život bez ikakvog razloga

“Potreba za mržnjom”, dokumentarni film Filipa Čolovića, koji će biti prikazan u takmičarskom programu predstojećeg 27. „Sarajevo Film Festivala“, nastao je posle ubistva tridesetogodišnjeg Fedora Frimermana, koga je 2013. obezbeđenje splava “Sound” tuklo do smrti naočigled posetilaca. ‒ Ovaj film je bio neophodan na prvom mestu meni, a onda, verujem i svima nama ‒ kaže reditelj, kome je stradali mladić bio brat. Na pitanje kakve su bile reakcije onih koji su ostvarenje pogledali na nekom od festivala gde je do sada gostovao odgovara:

‒ Mnogi su me zvali telefonom, ne mogavši da saberu utiske, a opet, na dve bioskopske projekcije kojima sam prisustvovao, posle odjavne špice vladao je muk. I u toj tišini je, takođe, snaga ovog ostvarenja.

Pročitajte: Princeza Dajana - Novi detalji o smrti

Pre nego što ste snimili “Potrebu za mržnjom” napisali ste knjigu “Zima bez brata”.

‒ Sva ta moja dela zapravo su hronologija oporavka i vidanja duboke rane koja se ne može zaceliti. Prvo sam, 2015. godine, objavio intimnu ispovest “Zima bez brata”. S vremenom shvatio sam da to nije dovoljno, pa sam krenuo u pravljenje šire priče o društvu, koju sam pretočio u film. Snimao sam ga duže od četiri godine, konačno je završen 2020. U njemu krećem od priče mog brata, a zatim se grana i na ostale slučajeve koji samo pokazuju da ovakva stradanja nisu incident, već da živimo u nasilničkom društvu.

Ima li odluka da snimite film veze i sa činjenicom da je proces protiv ubica vašeg brata trajao godinama, da su odgovori na mnoga pitanja ostali nedorečeni?

‒ Sigurno je da je pravosuđe ozbiljan deo problema u kome smo se kao društvo našli. Uostalom, tu tezu iznosim i u filmu. Neadekvatno reagovanje suda, netransparentnost procesa, razni politički uticaji i nekažnjavanje počinilaca doveli su do opšteg nepoverenja u pravosuđe.

Reditelj Filip Čolović poslao je javnosti snažnu poruku

Roditelji često ističu koliko je teško vaspitavati decu u 21. veku i kod kuće ih učiti jednom sistemu vrednosti, svesni da će se u društvu susresti sa nečim drugačijim. Na čemu vi, kao otac, insistirate kada je reč o tom vaspitnom momentu?

‒ Imao sam veliki problem kako da film završim, jer i pored svega, pored svih užasnih slučajeva kojima se bavim, nisam želeo da budem apsolutno pesimističan. Želeo sam da nama, kao ljudskim bićima, dam šansu. Film završavam tako što svojoj deci pred spavanje čitam “Malog princa”: “Ljudi su zaboravili tu istinu. Ali ti je ne smeš zaboraviti. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za tvoju ružu.” Verujem da je u kraju mog filma, u tom odnosu roditelja i dece, sadržan i odgovor na vaše pitanje.

Pročitajte: Rizikovala život da spase sina - Policija pronašla mrtvo telo Naje Rivere

Koju poruku biste voleli da gledaoci izvuku?

‒ “Ti si odgovoran za svoju ružu.” Svi smo mi odgovorni za svoju decu, a ujedno i za društvo u kojem živimo. Opravdanja nema.

“Potreba za mržnjom” ovenčana je nagradom za najbolji dugometražni i dokumentarni film na „Martovskom festivalu“ u Beogradu, sada je u konkurenciji za “Srce Sarajeva”. Vi, ipak, ističete da vam je najvažnije da ostvarenje pogleda što veći broj ljudi i da se o njemu priča.

‒ Šta znače priznanja za ovakav film? Da li su važna za ovakvu temu? Slučajevi kojima se bavim toliko su tragični da mi je krajnje neprijatno da pričam o nekakvim nagradama. Mnogo je važnije to što će prikazivanje na festivalima baciti novo svetlo na ovu bolnu temu i privući neku novu publiku. Više će se pričati o filmu, a to će, nadam se, uticati na svest ljudi da kao društvo imamo ozbiljan problem.

Šta novo pripremate?

‒ Trenutno na Ubu snimam nastavak serije “Kamiondžije d.o.o.” Uživam u radu sa dva vanserijska glumca, Tihomirom Stanićem i Nenadom Jezdićem, a ujedno pripremam i nove serije koje bi trebalo da se emituju sledeće godine. Takođe, pišem novi roman i scenario za dugometražni film. Sve u svemu, posla ne manjka.