Lena Kovačević: Moja jednačina nije bila inostranstvo, moja jednačina je ono ovde

Lena Kovačević ćerka je našeg najpoznatijeg dramskog pisca Dušana Kovačevića. Ona i suprug Veljko Brčina imaju dva sina, Vuka od pet i Teodora od dve godine, a u intervjuu otkriva kako njena porodica funkcioniše budući da njen posao zahteva stalna putovanja.

- Imam dvoje male dece i deluje kao da sam mnogo na putu, a zapravo nisam, odsutna sam možda po dva dana i meni su oni prioritet. Kada dođe ta Nova godina, onda smo nekako uvek u toj prazničnoj atmosferi i oni idu svuda sa mnom.

Kako Vuk i Teodor reaguju na tvoj posao, pošto verovatno viđaju mamu na televiziji, po emisijama...

- Ono što oni vide jeste da je moja profesija drugačija od drugih. Stariji sin to daleko bolje razume od mlađeg, a ono što je interesantno jeste da rastu slušajući različite muzičke pravce. I džez i tradicionalno i narodno i klasiku, mnogo klasike. Ne delim ja muziku na dobru i lošu, nego na kvalitetnu.

Kada kažeš narodnu muziku, na šta misliš? Slušaju li njih dvojica folk?

- Moji sinovi ne slušaju folk muziku. Danas kada kažete narodna muzika, ljudi imaju pogrešan stav. Mislim na izvornu muziku, sevdalnike, lep tradicionalan melos.

Leno, dugo si živela van Srbije i tvoja odluka da se vratiš u Beograd bila je iznenađenje za mnoge?

- Sedam godina sam bila van Beograda, ali u Beogradu je lepo. Moja poslednja pesma “Kafe“ ima nešto naše, ima nekakav etno-prizvuk, a opet je moderna, a to je za nas dobro kao zemlju zbog promocije u svetu.

Da li si se ikada pokajala što si se vratila?

- Ono što je najteže u Srbiji organizovati je ta produkcija. Teško organizujemo stvari, malo smo komplikovaniji. Iskreno, ja sam vrlo jasno znala zašto sam se vratila. To je zbog ljudi od kojih sam godinama bila odvojena. Moja jednačina nije bila inostranstvo, moja jednačina je ono ovde. Srela sam supruga, dobila decu, to su te neke stvari koje ne možete da ostvarite negde drugde nego tamo gde vas srce odvede. U životu stvarno pratim svoje srce i kad biram muziku, volela bih da pratim srce i radim to što volim. Tako funkcionišem i privatno.

 

Nedavno si izbacila pesmu “Kafe“, koja je mnogo drugačija od svega što si radila. Ipak, reakcije su vrlo pozitivne. Da li si se plašila kako će se taj muzički izlet odraziti na tvoju karijeru?

- Nisam. Tako mnogo znači taj organski odgovor publike, a to smo u stvari svi mi. To se tako retko desi, a to je fenomenalno, zato što ima nešto jedinstveno i originalno a jasno je da komunicira sa publikom. Ono što sam ja do sada radila bilo je malo drugačije, ali mnogo ljudi.