Pismo Laure Dern koje će svaka majka razumeti: Želim da imaš vere u sebe, život je strašan, ali i predivan

Na društvenim mrežama nedavno je počelo da se širi pismo slavne glumice Laure Dern koje je napisala svojoj 12 -godišnjoj ćerki Džeji u septembarskom broju InStyle magazina, kako bi joj ukazala pravi put i stvari na koje mora da pazi u današnjem svetu.

Veujemo da će se mnoge majke složiti sa Lurom i njenim rečima upućenim ćerki.

"Draga Džeja, u poslednje vreme mnogo sam razmišljala o tome šta danas znači biti žena. Snažna žena u svojoj koži koju niko ne pokušava da etiketira. I kao deo tog procesa, prisetila sam se vremena kada sam bila u tvojim godinama.

Sedamdesete su bile u kulturološkom smislu novo vreme. Za razliku od žena u generaciji moje bake, kojima je govoreno da mogu da odaberu tek nekoliko životnih puteva, moja majka i njene prijateljice bile su deo revolucije u kojoj su jasno izrazile da nisu zadovoljne ograničenjima – one su želele sve. 

Iako je društvo počinjalo to da prihvata, pretpostavljalo se da će oni koji sve isprobaju, i da dožive neuspeh.

Provela sam dobar deo života govoreći sebi: Ok, bićeš glumica, ali ćeš se morati da se odrekneš svega drugog, pa verovatno nećeš imati uspešnu vezu. Ili, bićeš majka, pa ćeš se morati da se odrekneš glume, ili udata sam, pa ću staviti karijeru na čekanje, biću dobra žena i podržavaću svog supruga.

Ali tada sam shvatila da se ne smem ograničavati.

Život je strašan, ali i predivan. Nikad nećeš sve da uradiš kako treba. Masno ćeš zabrljati, ali to je deo otkrivanja same sebe.

Postoji ogromna sila koja utiče na tvoju generaciju – zove se društvene mreže, i glumi ti majku u istoj meri kao i ja. Ta druga majka je jako uticajna, i govori ti da je tvoja vrednost određena brojem ljudi koji te prate. Ona takođe određuje šta je lepo, i šta sve život čini zabavnim.

Ono što društvene mreže daju mladim devojkama poput tebe su dve priče – bela i crna. Na jednoj strani ekstrema sve je savršeno i svi su okruženi prijateljima. Drugi kraj spektra pretvara depresiju i usamljenost u nešto vrlo glamurozno.

Ali želim da znaš da se većina života odvija u sivim prostorima između blaženstva i teške tuge.

Želim da imaš vere u sebe. Želim da možeš da razgovaraš s prijateljima o svojim i njihovim sivim zonama bez osuđivanja. Imaćeš uspehe i neuspehe u istoj meri. Oba iskustva su vrlo važna. Oba iskustva te definišu kao osobu.

Istina glasi da je sve selo na svoje mesto u trenutku kad sam se predala neredu života: moja čežnja za umetnošću, moje glumačke veštine, kao i sposobnost da budem prijateljica i majka.

Moraš da pronađeš svoj put i ispišeš svoju priču bez toga da budeš prisiljena na ono za šta misliš da je najlakši put do uspeha, ili ono što će se svideti većini. Želim da živiš u prostoru koji je tvoj slasni nered. Priča mora da dođe od tebe.

Voli te, mama"