Ivan Ivanović: Kraj sebe želim jaku i uspešnu ženu

Voditelj, televizijski autor i producent Ivan Ivanović, koji je publiku osvojio duhovitošću, šarmom i specifičnim načinom na koji vodi emisiju "Veče sa Ivanom Ivanovićem" na televiziji "Prva", našao se pred novim poslovnim izazovom. Producent je Jutarnjeg programa "Naše jutro" na televiziji "B92", u kome se dva puta nedeljno pojavljuje i u ulozi voditelja. Sve radi sa mnogo ljubavi i posvećenosti, baš kako je pristupio i novom zadatku. Osim profesionalnih izazova najviše ga ispunjava vreme provedeno sa kćerkom Stašom. Posle razvoda od supruge Zorice nije našao novu ljubav, ali je siguran da će ona doći u pravo vreme. Pored sebe vidi jaku i ostvarenu ženu, ali pošto se ona još nije pojavila, četrdesetogodišnji voditelj uživa u roditeljstvu i poslovnim uspesima koji se nižu jedan za drugim. Na početku razgovora za magazin "Hello!" Ivan prvo govori o Jutarnjem programu čiji je producent.

- Na ideju sam došao kada smo Aleksandar - Sale Ilić, koji je tada vodio emisiju "Jutro sa Saletom", i ja sedeli kod mene kući i razgovarali o tome kako bi bilo zanimljivo da uradimo radijsko jutro na televiziji. Neki Holanđani rade nešto slično i onda smo odlučili da uradimo pilot-emisiju za Jutarnji program još pre dve godine za televiziju "Prva". Taj pilot je bio dobar, ali onda su se desile razne promene u menadžmentu "Prve" televizije i sve to je stajalo negde u fioci. Kada su se desile promene i u menadžmentu televizije "B92", onda je to izvučeno iz fioke. Tada sam se ja angažovao i shvatili smo da to ne može da bude puko radijsko jutro, jer televizija ima svoja pravila. Mene je povukao izazov, ja volim nemoguće, teške stvari i velike izazove, a ovaj projekat je bio upravo to. Veliki je izazov napraviti program od sedam do devet ujutru, to je termin kojim dvadeset godina gospodari "Radio-televizija Srbije" i u kome poslednjih nekoliko godina i "Pink" jako dobro stoji. Odlučio sam da pokažemo ljudima da Jutarnji program može da bude vedar i veseo i da niko ne mora da bude smoren i moj prvi utisak je da smo uspeli u tome. Imamo lep rast gledanosti iz dana u dan, što je vrlo pozitivno, tako da sam ja baš optimista što se tiče ovog jutarnjeg programa.

Kakve su prve reakcije koje stižu do vas?
- Reakcije su do te mere dobre da moramo da se trudimo kada puštamo komentare publike da nađemo nešto negativno. Bogu hvala, ja izgledam kako izgledam, pa uvek ima neko ko će da komentariše kako sam mali i debeo, tako da je zgodno da imamo i neki negativan komentar. Ako uzmete u obzir činjenicu da imamo tri debitanta koja uživo rade program na televiziji sa nacionalnom frekvencijom prvi put u životu, to je ozbiljno hrabar potez i sa moje strane kao producenta i sa njihove kao voditelja. Mislim da smo napravili dobar program, što mi je bilo mnogo važno. Sami rezultati gledanosti, prema mom mišljenu, nisu presudni na televiziji, presudno je to da praviš dobar program i da izgradiš dobar brend. Na dobrom smo putu da to ostvarimo onako kako sam zamislio, a obično kad nešto zamislim, to tako i bude na kraju, jer sam spreman i da izginem ako treba da bih to svoje isterao do kraja.

"Naše jutro" je specifično jer je više zabavnog programa nego informative, karakteristične za Jutarnji program.
- To uopšte nije informativni program, to je zabavni jutarnji program koji nudi sve potrebne informacije. Mi u toku dva sata programa četiri puta imamo vesti koje radi tim televizije "B92" u svom prepoznatljivom stilu. Roksanda Babić to uređuje na sjajan način. Gledaoci dobijaju sve potrebne informacije, samo ih ne davimo besomučno vestima, nego posle toga nudimo zabavni program, puno edukativnog sadržaja, nekih eksternih stvari koje se odvojeno snimaju samo za potrebe ovog programa. Po tome smo veoma specifični, nema lekara, nema advokata, sibirskih bobica ili šta već. Ja verujem da to može da se napravi kako treba i upravo to i radimo.

Koliko vam je važno što ste u novi projekat ušli sa Marijom Kilibardom, sa kojom ste privatno bliski, a sarađivali ste i poslovno?
- Izuzetno mi je to važno zato što ima malo ljudi u mom životu u koje imam toliko poverenja koliko imam u Mariju i koje volim koliko nju volim. Ne bežim od mešanja prijateljstva i posla, mislim da je to moguće ukoliko su ljudi normalni i ukoliko poštuju jedni druge. Marija i ja imamo izuzetan odnos, kao rođeni brat i sestra, na šta sam jako ponosan. Ona je dobar deo ovog programa iznela na svojim leđima i bez takvog njenog rada i truda ne bismo mogli da budemo ovde gde smo, i ona je tim debitantima pokazala da je sve moguće. Ona mi je mnogo pomogla da se pozitivna energija raširi kroz ekipu i da to prenesemo i preko ekrana.

Da li vam je bilo teško da se naviknete na rano ustajanje?
- To je pakao, kada mi zazvoni sat u pola šest ujutru, ja prvo pomislim da je izbio požar. Ali, ako milioni ljudi mogu da ustanu i da idu na posao u pola šest, sigurno mogu i ja. Televiziju doživljavam na specifičan način, drugačije od ostalih televizijskih autora i činjenice da mogu da zabavim ljude i da im ulepšam dan smisao je mog postojanja na televiziji. Kada imam priliku to da uradim, ništa mi nije teško, pa ni da ustanem rano, jer posle programa sam slobodan da odem da spavam, dok se mnogi ljudi muče na svom radnom mestu u kancelarijama ceo dan. Ali, ako sam ih ja malo zabavio ujutru i pomogao da vedrije uđu u dan, onda sam ispunio svoju misiju.

Koliko će vam to pomoći da vam navike postanu zdravije i jeste li zapostavili noćni život?

- Dobro je za moj organitzam, uveče i da hoću da idem u kafanu, ne mogu jer znam da moram rano da ustanem. Veoma sam se disciplinovao, još samo nedostaje da počnem da nosim košulje i kravate. Naravno, to se neće  desiti, ali tu sam negde. I to mi je isto izazov, nešto novo što me drži u dobrom raspoloženju i pomaže mi da se pozabavim jutarnjim programom na pravi način.

Ne pojavljujete se svakog dana u emisiji.
- Jedino se Sale pojavljuje u svim emisijama, ja se pojavljujem dva dana u nedelji. Moja osnovna ideja je bila da jutarnji program ne bi trebalo da se bazira na ličnostima koje ga vode, bitan je program sam po sebi, jer on kao takav može da postoji dvadeset godina, kao i "Radio-televizije Srbije". Nismo bitni mi, bitna je publika i bitan je program, tako je i koncipirano i zato se svakim danom menjamo, jer ne želimo da opterećujemo program sopstvenim likovima i imenima.

Pustili ste bradu. Da li je razlog novi projekat uz koji ste želeli da imate nov imidž?
- Ne, oduvek sam hteo da malo pustim bradu i da vidim kako to izgleda. Nisam se brijao tri meseca, ali mislim da ću to da učinim za dve nedelje, jer Staša vrši veliki pritisak na mene.

Kakvi su komentari žena u vašem okruženju?
- Ženama se sviđa brada, možda mi se i zbog toga dopada taj imidž. Generalno, komentari su dobri. Ali, pošto je Staša najvažnija žena u mom životu, verovatno će brada uskoro nestati.

Da li Staša gleda jutarnji program i kako se njoj dopada?
- Staša se budi svakog jutra tačno u sedam i stalno nam šalje SMS na broj koji imamo u programu. Za vreme reklama zove i mene, i Kilibardu, i Saleta i obavezno nam kaže svoje mišljenje. Nekad ima neku želju, traži nam da je pozdravimo i velika mi je podrška. Pored toga što smo tata i kćerka, Staša i ja smo i dobri drugari, pa je normalno da mi znači njena podrška.

Pokazuje li vaša kćerka afinitet prema voditeljskom poslu?

- Pokazuje u smislu  da besomučno gleda Džimija Kimela i Elen Dedženeris i mislim da zna napamet sve epizode. Kada komentariše često da mi daje zamerke u odnosu na Elen, ali ja njoj još ne mogu da objasnim sa kojim budžetom raspolaže ona, a sa kojim ja. Meni je drago što ona pokazuje interesovanje za televiziju i što je doživljava na takav način. Ukoliko se opredeli za taj posao, moja obaveza je da joj predočim koliko je to zapravo teško. Ako želi, ja ću je podržati, kao što bih je podržao u bilo čemu što hoće da radi.

Koliko vam bavljenje jutarnjim programom oduzima vreme i možete li da u istoj meri budete posvećeni emisiji "Veče sa Ivanom Ivanovićem"?
- Emisija funkcioniše normalno i ne trpi i nikada neće trpeti. "Veče sa Ivanom Ivanovićem" je, kako bi Amerikanci rekli, naš kor biznis. Sve što imamo priliku da radimo imamo zahvaljujući tome i svi iz ekipe smo svesni toga. Mislim da je suštinski ta emisija postala moj život i deo mog karaktera bez koga ne bih mogao. Drago mi je da kvalitet emisije nije opao i to je očigledno. Mi smo kao ekipa sazreli dovoljno i došli na taj nivo da možemo da radimo dve stvari i ne bih ni prihvatio da nisam bio siguran da možemo to da iznesemo. Mislim da za nas ovo nije kraj nego tek početak.

Plašite li se da biste mogli da se potrošite, kao mnoga televizijska lica koja su imala veliku popularnost kao vaše?
- I u svetu je normalno da svaka televizija ima svoju najveću zvezdu na koju računa u svakom trenutku. Mislim da "trošenje" televizijskih lica zavisi i od njih samih. Ja nikada u poslu nisam bio površan i uvek mogu dobro da prepoznam svoju ulogu u programu koji radim. Mislim da iz pristupa poslu zavisi da li ćeš biti potrošen, koliko i kada. Po mnogo čemu sam specifičan u odnosu na druga televizijska lica i te svoje specifičnosti čuvam i ne odričem ih se. Uporno tvrdim da ja, ovako drugačiji, mogu da opstanem i posle osam godina televizijske karijere mislim da sam to i pokazao. Ne postoji kategorija na televiziji koju nisam radio, osim vremenske prognoze i za osam godina snimio sam petsto četrdeset različitih epizoda, što je ozbiljan rezultat i sve su bile u vrhu po gledanosti i popularnosti. To je zato što ja stvarno volim ovaj posao i pripadam ovom poslu i mislim da on pripada meni, da je taj spoj prirodan i da zato što je takav daje dobre rezultate. Za razliku od većine, ja nisam sam sebi najvažniji u televizijskom programu, najbitniji mi je gledalac, kako on to doživljava, koje su njegove potrebe i uvek sam spreman da se prilagodim publici. Prevazilaženje sopstvenog ega je u stvari presudno.

Koje kolege posebno cenite i poštujete?
- Uvek sam najviše cenio Olju Bećković. Nažalost, ona u ovom trenutku ne radi iz tih nekih razloga koji nikome nisu poznati i meni je veoma žao što je tako. Mislim da je ona jedan od ozbiljnijih novinara na ovim prostorima. Jako volim ono što rade ljudi koji rade "Studio 3" Slavko Beleslin, Maja Nikolić i Nataša Miljković. Mislim da je to bio hrabar korak unutar "Radio-televizije Srbije", koja je bila učaurena u svojim starim navikama. Bez obzira na to ko šta mislio, izuzetno cenim Srđana Predojevića i Jovanu Joksimović, mislim da su ozbiljna televizijska lica i da imaju velike kvalitete. Smatram da su nepravedno zarobljeni na "Pinku" i da vrede više nego televizija na kojoj rade. Jovan Memedović je pronašao sebe i vidi se ljubav i strast koju oseća prema onome što radi. Što se tiče humorističkog programa, ne postoji niko na našim prostorima kome se divim. Mislim da je Zoran Kesić napravio lep uspeh sa svojom emsijom i da taj format njemu odgovara, da je "24 minuta" ono što on može da ponese, a da mu nije previše.

Jeste li trenutno ispunjeni na ljubavnom planu?
- Ja sam uvek emotivno ispunjen, zato što su različite stvari koje te emotivno ispunjavaju. Trenutno nemam devojku, ali sam čovek koji je zadovoljan svojim životom u svim kategorijama i mislim da činjenica da li imam ili nemam partnerku nije stvar okolnosti, nego pripremljenosti ili nepripremljenosti da budeš emotivno stoprocentno uključen. Mislim da je 99 odsto stvari u mom životu onako kako ja želim da bude, a to je dobar procent i veoma sam srećan, zadovoljan i stabilan. Nisam opterećen time da moram nekoga da imam, uradio sam sve u životu što sam želeo - voleo sam ludo, bio sam ludo voljen, imam dete sa kojim mi je super, prijatelje sa kojima mi je lepo, radim posao koji volim najviše na svetu i uspešan sam u tome. Ne znam šta bih mogao još da tražim od života s obzirom na to da sam tih nekoliko centimetara visine prevazišao. Budim se dobro raspoložen i ležem još bolje raspoložen, tako bih izdefinisao svoj život. U ovoj fazi života ova vrsta ljubavi je ono što mi je potrebno.

S obzirom na to da ste prošli kroz razvod, da li još verujete u brak i ljubav do kraja života?
- Mislim da je najvažnije na svetu da bar jednom u životu nekoga potpuno voliš i da tebe neko potpuno voli. Da li ćete to da potpišete u nekoj instituciji ili ne potpuno je nevažno. Postoje ljudi koji vole i voljeni su, a nisu u braku i mnogo su srećniji od nekih koji su u braku. Brak sam po sebi nije toliko bitan kao zajedništvo, on je samo registracija emotivnog odnosa dvoje ljudi i kao takav za mene je manje od zajedništva. U takvom odnosu možete da preskočite svaku prepreku.

Znači, verujete da ćete ponovo doživeti to zajedništvo o kome pričate?
- Ne da ne gubim nadu, nego se to kod mene nikada nije dovodilo u pitanje. To je normalna stvar, čovek je uvek spreman da voli i da bude voljen, samo bi to trebalo da se desi i ljude ne bi trebalo da hvata nervoza povodom toga. Sigurno negde postoji neko ko te voli takvog kakav si i ko će za tebe biti neko koga ćeš voleti. Ljubav je predivna stvar i ljudi ne treba da beže od nje. Treba da se upuštaju u nju i da trpe sve što im ljubav daje, i dobre i loše stvari, jer to i jeste suština. Ljudi bi trebalo stalno da vole i da budu voljeni, to je nešto najlepše u životu.

Kakve žene mogu da privuku i da zadrže vašu pažnju?
- Privlače me jake i uspešne žene, ne volim one prosečne, kako god izgledale. Generalno u životu volim jake ličnosti i ne družim se sa prosečnim ljudima i tako je i u muško-ženskim odnosima. Moraju da budu duhovite, zato što je ceo moj život neki karusel, pa ako žena nije duhovita onda je tu neki višak, kao da nije kupila kartu i onda to nije to. Inteligentna, jaka i duhovita - to su primarne osobine koje žena mora da poseduje da bismo bili u vezi.

Veoma ste posvećeni ulozi oca. Da li biste voleli da se još jednom ostvarite na tom polju?
- Voleo bih sigurno, ali to je za mene vrlo ozbiljna stvar. Moja teorija o roditeljstvu je da ne možeš sa bilo kim da imaš dete, jer mnogi ljudi ne razmišljaju tako, pa posle udaraju glavom o zid, tako da tu treba biti jako obazriv. Biti roditelj je fantastična stvar. Jeste velika odgovornost i stres, ali ti istovremeno pruža potpuno neverovatnu emociju. Nema ništa lepše nego biti voljen na način na koji dete voli svog roditelja. To je u stvari najlepše u svemu tome i u tom smislu voleo bih da imam još dece, ali s obzirom na to koliko je ozbiljno pitanje čije gene će tvoje dete naslediti, ne srljam u to.

Budući da Staša ulazi u pubertet, možete li da potvrdite istinitost izreke "Malo dete, mala briga - veliko dete, velika briga"?
- Neke stvari su lakše, a neke teže. Generalno, deca uvek gledaju gde je ta granica do koje mogu da idu i ja forsiram stil potpune iskrenosti i relativno ravnopravnog odnosa. To nije lako izgurati, ali ako uspem, biće mnogo dobro i za mene i za nju. Suštinski najvažnije je da svakog trenutka tvoje dete zna koliko ga voliš i kolika si mu podrška. Ljubav i iskrenost u neograničenim količinama na kraju daju rezultate. Važno je da deca znaju koliko ih volimo i poštujemo, jer je to upravo ono što mi tražimo od njih. Ja se trudim da budem takav roditelj.

Intervju: Zvezdana Milovanović; Life Content
Foto: Aleksandar Krstović; Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +