Ivana Maksimović: Snovi mi se polako ostvaruju || Hello Magazin!

Simpatije javnosti šarmantna sportistkinja Ivana Maksimović osvojila je izuzetnim sportskim rezultatima, ali i lepim izgledom i pozitivnom energijom kojom zrači. Posle godinu dana uspona i padova koji su joj se dešavali u karijeri, ona je početkom prošlog meseca uspela da ostvari svoj cilj za narednu godinu i osvoji kvotu za učešće na predstojećim „Olimpijskim igrama“ u Brazilu. Jedna od naših najboljih streljačica napravila je male promene u svom timu, pa sada trenira sa ocem umesto sa majkom. Novi način rada veoma joj prija što se vidi i po njenim rezultatima. Nesebičnu podršku u svemu što radi ima od svog verenika, uspešnog košarkaša Danila Anđušića, sa kojim se verila krajem prošlog leta u Turskoj. Bez obzira na stalnu razdvojenost, skladni par odlično funkcioniše zajedno, a paralelno sa takmičenjima koje će imati do kraja ove sezone, Ivana planira i venčanje, ali još nisu odredili tačan datum.

Nedavno ste osvojili kvotu za učešće na „Olimpijskim igrama“ u Rio de Žaneiru, koliko je za vas značajan taj uspeh?

- Jako sam srećna što se to baš sada dogodilo, jer smatram da je uspeh došao u pravo vreme. Imala sam tešku godinu u kojoj kao da me sreća nije htela. Bilo je i uspona, ali mnogo više padova. U nekim trenucima čak sam se pitala da li je ovo sve za mene pošto sam naporno trenirala, a uspeh nije dolazio. Međutim, na „Svetskom kupu“ u Koreji osvojila sam treće mesto, samim tim i kvotu za Rio. To je zemlja koja mi uvek donese sreću, kao i strelište u kome je bilo takmičenje. Drago mi je što se to desilo na početku sezone tako da sada mogu rasterećeno da nastavim sa takmičenjima i mogu na miru da se spremam za „Olimpijske igre“, kao i da tempiram svoju formu tako da tamo budem na vrhu.

Kakve su vam ambicije na tamičenjima pre Igara u Riju?
- Moj cilj za ovu godinu bio je da ostvarim kvotu za „Olimpijske igre“, ali pošto sam to ostvarila odmah, nameću se nove ambicije. Tokom leta očekuju me mnoga takmičenja, prvo „Svetski kup“ u Americi, zatim u Nemačkoj i Azerbejdžanu, a ove godine se prvi put u istoriji održavaju i „Evropske olimpijske igre“ na kojima ću takođe učestvovati. Potom slede „Evropsko prvenstvo“ u Sloveniji i na kraju finale „Svetskog kupa“ u Nemačkoj. Trudiću se da svuda dam svoj maksimum.

Poslednjih meseci trener vam je otac. Jeste li se dobro snašli zajedno?
- U početku nije bilo lako jer su tata i mama dosta različiti, ali kao što se vidi po mojim rezultatima, desio se klik između nas. Sada je dosta drugačije nego kada sam radila sa mamom i trebalo mi je vreme da se prilagodimo tatinom načinu rada. Međutim, mama je još prisutna. Iako ne putuje stalno sa nama i ne prisustvuje treninzima, ipak živi sa tatom u istoj kući, tako da mu je skrenula pažnju na mnoge sitnice u kojima je ona bila fantastična, a on se na početku možda nije baš najbolje uklopio. Sada smo postali odličan tim, a uz to imam i novog psihologa Koldžića, koji mi je mnogo pomogao da prebrodim sve padove odranije, da se koncentrišem na ono što predstoji i da budem najbolja. Moj tim je mali, ali odabran.

Koliko je uloga psihologa ključna u sportu kojim se bavite?

- Kod nas još postoji predsrasuda o radu sa psihologom i često me ljudi pitaju da li imam neki problem pa idem kod psihologa. Međutim, kao što je u nekim grupnim sportovima bitan kondicioni trener, tako je i u mom ključna uloga psihologa. Tehnika se nauči na početku treniranja streljaštva, ali za uspeh je presudna psihološka spremnost za rad pod pritiskom. Psiholozi sa kojima sam do sada pokušavala da radim jednostavno mi nisu odgovarali, a sada sam zaista oduševljena.

Nedavno ste bili u Srbiji, kako ste provodili vreme?
- U poslednje vreme, slobodne dane uglavnom provodim u Španiji.

Uspevate li da sačuvate prijateljstva iz Beograda, s obzirom na to da ste retko u Srbiji?
- Jako je teško održavati prijateljstva kada ste stalno odsutni, a postoje i ljudi koji ne mogu da razumeju zbog čega stalno niste tu. Dešava se da i kada sam u inostranstvu imam potpuno isplaniran dan, pa ne mogu prijateljima ni da se javim na telefon. Srećom, imam krug vrlo dobrih drugova koji su uvek uz mene i sa kojima se uvek vidim kada sam ovde makar ostala i pola dana. Stekla sam vrlo dobre prijatelje među sportistima tokom „Olimpijskih igara“ i volim da se družim sa njima. Zato se i radujem predstojećim „Evropskim olimpijskim igrama“, jer ćemo ponovo svi biti na okupu.

Nedavno ste proslavili porodičnu slavu, kako je protekao taj dan?

- Bilo mi je prelepo jer smo svi bili na okupu što se retko događa, osim mog brata koji je u Americi. Bili smo kod bake u Jagodini, što se ne dešava često i ona je bila presrećna zbog toga.

Da li je baka ponosna na vas?
- Vrlo je ponosna, i uvek kada dođem, ona se silno obraduje i stalno pita zašto češće ne dolazim, iako zna da to nije moguće jer je i tatu stalno ispraćala na takmičenja. Međutim, moj brat Marko i ja joj mnogo nedostajemo i prosto bi volela da više vremena provodi sa nama.

Kako se Marko snašao na studijama u Americi? Jeste li do sada imali priliku da ga posetite?

- Mesto u kome on studira je isto ono gde se održavaju naša takmičenja, tako da sam prošle godine bila kod njega. Njemu su se već bila završila predavanja, ali je ostao nešto duže, a tako će biti i ove godine. Već sam obišla njegov kampus i sve je tamo vrlo lepo uređeno i imaju odlične uslove. Međutim, nije lako biti sam bez porodice i prijatelja. On se dobro drži, vrlo dobro napreduje u streljaštvu, nadam se da će uskoro osvajati medalje. Kada je reč o školovanju, on studira dva fakulteta, što nimalo nije lako, naročito kada se pored toga bavite sportom. Studira biologiju i informacione sisteme i za sada mu dobro ide. Snalažljiv je i ja volim da kažem da je on pametniji član porodice.

Jeste li uživali u poslednjem boravku u Španiji, kada ste vi i Danilo proslavili svoje rođendane?
- Bilo mi je zaista super. Imala sam nekoliko dana da napunim baterije, a pogodilo se da smo baš tada i Danilo i ja slavili rođendane, što mi je bilo posebno drago. Njemu se uskoro završava sezona tako da će uskoro doći u Beograd. Međutim, to ne znači da ćemo često biti zajedno pošto ja imam niz takmičenja tokom leta i uglavnom ću biti na putovanjima, ali zato krajem leta planiramo da odemo na zajednički odmor.

Da li vam je Danilo priredio iznenađenje za rođendan?
- Jeste, ali samim tim što smo bili zajedno za mene je to bio najveći poklon. Često smo razdvojeni, naročito kada su važni datumi u pitanju tako da su ove proslave za naš bile najveći praznik.

Koliko ćete imati priliku da budete zajedno tokom leta?

- Pošto sam ja celog leta na takmičenjima nećemo imati mnogo zajedničkih trenutaka. Međutim, mi smo navikli da često budemo razdvojeni. Jeste teško i ima mnogo izazova, ali se nekako nosimo sa tim.

Ide li Danilo nekada sa vama na takmičenja i koliko vam to znači?
- Prošle godine nekoliko puta je bio sa mnom i bodrio me, što mi je mnogo značilo. Volela bih da češće može da putuje sa mnom.

Jeste li se navikli na život u Španiji?
- Jesam se navikla i mnogo volim tu zemlju. Na fakultetu sam učila španski i sada sam dobro savladala njihov jezik. Volim i njihovu kulturu i mentalitet. Klima je odlična, ljudi su ljubazni i nasmejani. Za sada se ne zna da li će Danilo i sledeće sezone biti tamo, ali ja navijam za to da ostane.

Da li ste zakazali datum venčanja?
- Postoje planovi i razgovaramo o tome, ali još nismo odredili datum. Sada sam prvenstveno skoncentrisana na takmičenja koja me tokom leta očekuju.

Autor: Ivana Nikolić
Foto: Hello!