Petar Grašo: Zahvaljujući porodici i devojci čvrsto stojim na zemlji

Petar Grašo: Zahvaljujući porodici i devojci čvrsto stojim na zemlji

20/07/2015

0

Jedan od najpopularnijih hrvatskih pevača Petar Grašo nedavno je objavio novi spot za pesmu “Moje zlato” i fanovima priredio neočekivano iznenađenje. Simpatični Dalmatinac, poznat po romantičnim kadrovima u svojim spotovima, objavio je video u kome sa mlađim devojkama glumi u provokativnim scenama.

- Ideja je bila da se u današnjoj masprodukciji bude drugačiji i napravi nešto neočekivano - počinje priču za “Hello!” poznati muzičar koji je postigao željeni efekat. On se pre godinu dana na javnu scenu vratio posle deset godina diskografske pauze, a povratnička pesma “Uvik isti” donela mu je pobedu na “Splitskom festivalu”.

Tridesetdevetogodišnji Grašo je deceniju odsustva sa estrade posvetio onome što mu je tokom mnogo godina bavljenja muzikom nedostajalo da se oseća potpunim. O motivima koji su ga na to naveli, razlozima zbog kojih još svoju dugogodišnju emotivnu partnerku i koleginicu Danijelu Martinović nije odveo pred oltar, ali i porodičnim vrednostima koje ga čvrsto drže na zemlji, romantični zavodnik i tihi buntovnik govori u iskrenom intervjuu za naš magazin.

U najnovijem spotu osmelili ste se da uradite nešto što od vas niko nije očekivao. Jesu li vas dugo ubeđivali da se oprobate u tako provokativnim scenama?

- Kada mi je režiser Vojan Koceić rekao da on ovaj spot vidi na alternativniji način, gde sam ja predmet imaginacije tri devojke u malo eksplicitnijim izdanjima, rekao sam da sam spreman da napravimo tako nešto. Objasnio mi je da me većina devojaka zamišlja romantično, ali da ima i onih koji me zamišljaju drugačije.

Da li vam je na snimanju bilo neprijatno da glumite u eksplicitnim scenama?
- Snimio sam dosta spotova, pa mi nije bilo neprijatno, ali mi je bilo čudno, jer nisam osoba kojoj je to blisko. I devojkama je u nekim trenucima bilo smešno. Doduše, to je bio amaterski izražaj. Devojke su bile malo u grču, ali smo se toliko smejali da smo na kraju jedva snimili te takoreći ozbiljnije delove. Mogli smo da dovedemo profesionalne glumice, ali mi smo hteli da imamo obične devojke, da bi bilo simpatično. Meni je bilo jako slatko.

Jeste li strahovali od reakcije vaših fanova?
- U spotu se pojavljujem i u scenama za klavirom, a režiser je toliko bio oduševljen da je rekao da će za svoju dušu napraviti integralnu, ogoljenu verziju spota koja donosi samu emociju pesme. Tako je pesma dobila dve video-verzije, pa će fanovi moći da odluče koji Grašo im se više dopada.

Zbog čega ste do prošle godine bili u diskografskoj ilegali koja je trajala punih deset godina?
- U glavi i u telu nastupi trenutak kada ne možeš dalje. Muzikom sam počeo da se bavim isključivo iz zadovoljstva, bez ikakve finansijske računice. Nisam znao šta me čeka ni kuda idem, ali mi je Bog slao prave ljude na put, jer sam verovao u to. U jednom momentu više mi nije bilo zadovoljstvo da izađem na binu. To je najgore što može da se dogodi izvođaču i tada sam rekao sebi da je vreme da stanem. Ne želim previše da dramatizujem, ali da sam morao da nastavim tempom kojim sam išao, ne znam koliko bi to moglo da traje. Do 2005. godine moj život bio je hotel, automobil i koncertna sala. Mnogo puta sam bio u Frankfurtu, Berlinu, Parizu, ali nikada nisam video te gradove. Želeo sam sebi da priuštim period života kada ću otići negde i zaista videti grad u kome boravim. Želeo sam da živim život. To mi je bilo dragoceno. U međuvremenu, bavio sam se muzikom, ali sam se pročistio iznutra, što se sada oseća, i vratio sam se kao da sam debitant. Osećam se kao osamnaestogodišnjak, ne znam da li se to na meni vidi, ali ja to osećam. Nikada nisam u glavi pomišljao da sam otišao. Bilo mi je potrebno nekoliko godina, to se malo odužilo, ali sam prošle godine od Tončija Huljića dobio pesmu, sa njom sam pobedio na “Splitskom festivalu” i sve se vratilo kao da je stalo pre deset minuta, a ne pre deset godina.

Posle toliko godina, ko je danas Petar Grašo?
- To je tako jednostavno, a zapravo vrlo teško pitanje. Ja sebe doživljavam kao čoveka koji živi na dnevnoj bazi. Nisam osoba koja se brine šta će biti za deset ili petnaest godina, jer sam ranije bio i u tim fazama, ali sam shvatio da me to izjeda iznutra. Mene raduju svakodnevne male svečanosti. Nekako sam uspeo da se okružim stvarima i ljudima koje volim i mislim da je to Petar Grašo danas. Živim na dnevnoj bazi radosti i svim bićem živim za muziku, ona mi je početak i kraj, a između toga nalazi se gastronomija.

Kako se desila ljubav prema gastronomiji?
- Moji roditelji su pre dvadeset dve godine počeli da se bave ugostiteljstvom. Tada sam imao šesnaest godina i kada sam hteo da vidim majku i oca, morao sam da odem u restoran i da u toj kuhinji zajedno jedemo. To je bio prirodni deo mog života. Kako sam počeo da se bavim muzikom i da putujem, sticao sam prijatelje i iz tog sveta. Išao sam u mnoge restorane i bistroe, čitao recepte i pratio gastronomsku kulturu. Kada se ne bavim muzikom, to je moja alternativa. Dosta recepata u mom restoranu su moji i to je pravo zadovoljstvo.

Razmišljate i da izdate knjigu sa vašim receptima?
- Nudili su mi to, ali mislim da u ovom trenutku to neću da uradim.

Kako održavate liniju?
- Uvek se mučim sa dva, tri kilograma viška, ali nikada nisam preterao. Da jedem koliko hoću, verovatno bih dobio sto devetnaest kilograma u petnaest minuta. Međutim, u životu naučiš da ono što nije umereno nije dobro. Više se baziram na kvalitet nego na kvantitet. Trenirao sam košarku, pa mi je sport u genima. Nije mi teško da trčim i tako balansiram. Muku mučim, malo dobijem, pa izgubim kilograme, ali tako je i inače u životu, malo jedno - malo drugo.

Šta smatrate vašom najvećom vrlinom, a šta manom?
- Ljudi do čijeg mišljenja mi je stalo kažu da sam lojalan prijatelj i da nemam zla u sebi. Ja verujem da je tako. Mislim da mi je mana što ponekad umem da previše budem u oblacima, što zna da bude iscrpljujuće ljudima u mojoj okolini.

Šta vas vraća na zemlju?
- Kada sam rekao da sam u oblacima, nisam mislio da imam visoko mišljenje o sebi, nego da odlutam u svojim mislima. Mislim da me drži na zemlji to što imam fenomenalnu porodicu za koju sam beskrajno vezan. Radujem se da dođem kući, sednem sa njima i uz večeru i priču otvorimo flašu vina. To je pravi blagoslov, koji me drži na zemlji.

Hoće li vam Danijela zameriti što ste je izostavili?
- Obavezno u tekst stavite i Danijelu. Pričao sam o krvnim srodnicima, ali ona se naravno ne izostavlja.

Koliko traje vaša ljubavna priča i da li posebno obeležavate godišnjice?
- Danijela i ja poznajemo se dvadesetak godina, a zajedno smo otprilike sedamnaest, ali ona i ja se trudimo da taj deo privatnosti zadržimo za sebe.

Da li je to moguće s obzirom na to da ste oboje javne ličnosti?
- Moguće je. Nemoguće je ako ti dozvoliš da se drugi mešaju u to. Moja odluka je da javno govorim o muzici i svom poslu. Nas dvoje ne prećutkujemo jedno drugo, ali kao umetnici smatramo da je muzika baza.

Nedavno je Danijela najavila vaše venčanje, ali ste vi to potom demantovali. Šta se zapravo dogodilo?
- To je bila potreba nekih medija da naprave privlačan naslov. Mi smo se odredili u tom sakramentu, i u tom intervjuu smo kao mnogo puta ranije rekli da će se to uskoro dogoditi, ali se nekome učinilo zanimljivo da to ovoga puta izdvoji.

Dakle, demantujete da ćete se venčati?
- Nije stvar u tome da je neko rekao da hoćemo, a drugi to demantovao, nego je to do medija. Nije prvi put da smo se suočili sa tako nečim.

Priželjkujete li da se ostvarite u ulozi roditelja?
- Mislim da je to svakom čoveku bitno. Ako se to realizuje, bilo bi lepo, ali puštam da stvari idu svojim tokom. Priroda se pobrine da počneš intenzivnije da razmišljaš o tome.

Koliko u tome okruženje utiče na vas, osećate li pritisak sa njihove strane?
- Dalmacija je vrlo tradicionalno okruženje. Naravno da svaka majka i otac prvo žele dete, a posle toga unuke. To je prirodna potreba, a na nama, njihovoj deci, je da im to priušte.

Nastojite li da ispunite tradicionalna očekivanja sredine u kojoj živite?
- Ne, nikada. Uvek sam rušio tabue. Ja sam tihi buntovnik. To postavljanje granica u današnje, moderno vreme postalo je smešno. Tradicija ponekad ide u korak sa vremenom, a ponekad se sa njim razilazi. Apsolutno poštujem brak i smatram da u životu postoji vreme kada bi nešto trebalo raditi. Dođu mi ponekad ljudi i kažu: “Grašo, kade ćeš se više oženiti?” Za njih je nevažno što sam u stabilnoj vezi i što sam, bar ja tako mislim, dobar partner. Njima to ništa ne vredi. Tek kada se oženiš, onda si muško, a posle možeš da radiš šta hoćeš, da tučeš ženu ili da se razvedeš, ali samo ako se oženiš onda si muškarac. Te predrasude mnogo volim da rušim. Smatram da to zaista nije presudno za emocije, a sve počinje i završava se ljubavlju.

Kako se ljubav održava tokom godina?
- Tolerancija, poverenje, tolerancija, poverenje i tako bez prestanka.

Kakvi su vam planovi?
- S obzirom na to da je pauza bila nešto duža, javila se čežnja i želja između mene i moje publike, tako da imamo mnogo koncerata. Ovoga leta na moru ću biti manje nego što sam planirao, ali sredina septembra i oktobar već dvadeset godina rezervisani su za moju kuću u uvali i moj brod sa kojim idem u lov na lignje. Pušta se brada, nose se stari šortsevi i majice, jede se riba i pije vino u potpunoj tišini. Posle toga, mogu sve što poželim.

Komentari (0)

Loading
Deana Đukić/Tamara Mirko Tabašević
Tagovi: Petar Grašo