Josipa Lisac: Intimu nikada nisam delila sa drugima

Vrsni poznavaoci umetnosti jednoglasno su je proglasili najvećom heroinom domaće muzičke scene, unikatnom pojavom koja još od prve pesme i sebi i drugima postavlja najviše standarde. Josipa Lisac bila je i ostala svojevrsna ikona stila, dama specifičnog načina interpretacije, čiji imidž nikad nije robovao društvenim normama. Neverovatna moć transformacije, mistika u glasu i posebnost u svemu, od životne filozofije do scenskih nastupa, jedne su bacali u trans, a druge iritirali. Naslov njenog poslednjeg studijskog izdanja, "Živim po svome", u samo tri reči opisuje zbog čega je popularna "lisica" verovatno najoriginalnija zvezda bivše Jugoslavije.
Bogata karijera slavne Zagrepčanke počela je pre više od četiri decenije debi albumom "Dnevnik jedne ljubavi", snimljenim u saradnji s Karlom Metikošom, čuvenim kantautorom za koga se kasnije udala. Umetnica koja celog života strasno voli svoj posao i samo jednog muškarca i dalje ne dopušta da je bilo šta razočara ili previše uzbudi.
- Još sa osamnaest, devetnaest godina dobro sam znala šta mi se sviđa, ali sam tražila ono što hoću. Interesantno je da uvek vidimo ono što ne želimo, možda zato što je to lakše uzeti. Međutim, nisam skretala s puta, tražila sam drugačiji izraz. Svi smo kao mali hteli da pobegnemo sa cirkusom, a ja sam oko sebe napravila sopstveni. Lako je reći: "Dosta mi je svega, bežim na pusto ostrvo!" Ali, veština je stvoriti posebno ostrvo na kom se može dugo opstati - objašnjava legendarna pevačica svoj put, na kome su je pratili kako publika oduševljena njenom originalnošću, tako i večne borbe sa vetrenjačama i predrasudama. U njenom glasu i nekonvencionalnom stilu Beograđani su ponovo mogli da uživaju 14. februara, u Centru "Sava".
- Veselim se što ćemo se ponovo videti na dan kad se izlazi udvoje, kada ljudi koji se vole slave svoju ljubav. Drago mi je ako tog datuma baš mene izaberu, jer to znači da su se njihovi životi u nekom važnom trenutku vezali za ono što ja radim - poručuje Josipa pre koncerta.
Uz ekstravaganciju i pesme istinske muzičke legende stasavale su generacije, pa nije ni čudo što se njenom pojavom decenijama bave i sociolozi i društveni hroničari, pokušavajući da dokuče zbog čega je oni koji su nekada kritikovali njen način odevanja danas smatraju svojevrsnom ikonom stila.
- Trebalo je da prođe mnogo vremena dok nisam počela da se šalim kako sam konačno i ja došla u modu. Dug je put do uspeha. Ako ne stojite iza svojih stavova, ako se vaši ideali ruše zato što nasedate na provokacije, onda nemate mnogo šanse - objašnjava pevačica i dodaje da je svaki svoj izbor napravila sama.
- Mislim da mnoge stvari koje nam se dešavaju možemo unapred da izaberemo, osim onih s kojima se suočavamo van naše volje, kao što su život i smrt. Nekima je život darovan bez ljubavi, a neki su rođeni iz ljubavi, što već nije pitanje izbora. Život je teško doba i trebalo bi ga provesti dostojanstveno. Ali nije fer živeti bez ljubavi. Bunt pokazujem kroz svoja dela, a roditelji su mi uvek govorili da dobre i loše stvari radim isključivo sebi i da za to treba da snosim odgovornost. Ego je naš najveći neprijatelj, treba imati snage i reći: "Kriva si za svoje postupke." Ja sam sa svojim egom uvek bila na "ti" - kaže u šali.
Iako uveliko gazi sedmom decenijom, reklo bi se da je energičnija od mnogih mlađih koleginica. Tajna se krije u redovnom bavljenju golfom, koji joj pomaže da ostane u fizičkoj i psihičkoj formi.
- Lako je odalamiti lopticu, ali treba je udariti tako da postignete cilj. Zato često govorim da je golf kao život. Zapravo fantastičan rendgen za razotkrivanje ljudi, jer po načinu igre možemo uvideti koliko je neko agresivan i kako se ponaša, s obzirom na to da se mnogi u javnosti predstavljaju lažno. Kada odem na teren, srećem ljude koji su ljuti na čitav svet, pa tamo ispoljavaju frustracije. Igram i s onima koji su dvostruko mlađi od mene, ali zapravo sam ja mlađa od njih, jer su već nervozni i isfrustrirani problemima. Uprkos svemu, volim da se družim sa mlađim generacijama. Ako sam imala nešto da kažem svom Karlu, to sam činila u četiri oka i nikada nisam intimu delila sa drugima.
Josipa i dalje posvećuje koncerte svom suprugu, koji je umro pre mnogo godina. Karlo Metikoš, čovek koji je imao sjajnu karijeru, potpuno se posvetio njoj i njenoj muzici, sve dok ih krajem 1991. smrt nije rastavila.
- Mnogi umovi pokušali su da daju tačnu definiciju ljubavi, pa se neko našali, neko je ironičan, neko pametan. Najlepše što čovek može da učini je da je pokaže. Svi imamo samo jednu veliku ljubav, samo jednu najvažniju životnu priču iz koje do poslednjeg časa izvlačimo najrazličitije poruke. Nije važno koliko ona traje. Ponekad to može da bude samo jedna rečenica, jedan sudbinski pogled, a ponekad su to godine prelepog života. Ja sam više od dve decenije imala i duhovnu i fizičku ljubav, koja me je u svakom trenu ispunjavala i bez koje se sigurno ne bih ostvarila.
Kada je počinjala svoju priču, morala je da se opredeli da li će biti pevačica ili majka. Izabrala je karijeru, i nije joj žao jer kaže da ne bi volela da ima decu koja bi morala da trpe njene hirove i zahteve, a trebalo bi da imaju svoj život i slobodu. Odlučila se za estradu, iako joj se današnje shvatanje tog pojma nimalo ne dopada. Oprobala se u različitim muzičkim žanrovima, i u svakom se dobro snašla zahvaljujući posvećenosti i kreativnim scenskim rešenjima. Ne zna pravi odgovor na pitanje da li je danas teže postati pevač nego što je bilo u vreme kada se ona prvi put popela na pozornicu.
- Ne znam da li je bilo lakše, ali svakako je bilo lepše. Kada sam ja stasavala, odrastala i stvarala ovo što jesam, imali smo jači rendgen i strože testove kroz koje smo morali da prođemo. Sada postoji masovna rapsodija materijalnog, koja nekad ide i izvan granica pameti. Po pravilu se radi ono što prolazi kod publike. Ranije se drugačije razmišljalo, neke druge vrednosti bile su važne jer si morao da stojiš iza onoga što nudiš. Danas nema vere, ljudi su zaokupljeni drugim stvarima, a u ovom ritmu života, kada su bukvalno sve informacije dostupne, verovatno izgleda da je sve lako napraviti. Svi sviraju i svi pevaju. Nema više originalnosti, a izuzetno je teško biti drugačiji u tom moru istih i sličnih.
Kao nepopravljivi idealista i "sanjar širom otvorenih očiju", užasava se prosečnosti i banalnosti jer je čitav život posvetila nalaženju novih, originalnih, često i šokantnih rešenja, što je uvek i svugde čini zanimljivom i provokativnom. Ukratko, Josipa Lisac nije poput drugih.
- Često savetujem mladima da je najvažnije da ustraju. Dogodi se da negde na putu posustanu. Poenta je da se ne sme odustati. Možda deluje užasno teško. Ali, niko nije ni rekao da je lako. Upravo u toj istrajnosti je potvrda uspeha. Nema tu saveta, ni recepta. Svako mora da pronađe sebe.

Piše: Snežana Ilić, Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +