Danica Maksimović: Gluma je ostavila trajne posledice na moje zdravlje

Svoja i jedinstvena, žena sa šarmom holivudske dive uz neizbežan osmeh, glumica Danica Maksimović kroz život korača visoko podignute glave, a na proteklu šezdeset jednu godinu gleda kao na prelepi poklon. Emotivni partner Tode i sin Miloš Lolić njena su najveća podrška, a rediteljski uspeh svog jedinca u evropskim pozorištima doživljava kao pravdu. Skladan brak, između ostalog, održava veštim baratanjem sastojcima u kuhinji, koju je u poslednje vreme zapostavila zbog uloge sestre Dane u seriji "Urgentni centar". Iako je početkom godine zvanično penzionisana, šarmantna glumica tvrdi da u godinama koje dolaze tek ima šta da pruži publici, što će pokazati i najnovijom ulogom u televizijskoj seriji. Na početku razgovora za magazin "Hello!" Danica otkriva koliko joj ova uloga iz dana u dan menja pogled na život.

Koliko je uloga glavne medicinske sestre Dane uticala na vaš pogled na život?

- Mnogo, to je izuzetno teška profesija puna izazova i ja se ljudima koji se njom bave zaista divim. Zahvaljujući nepredvidivim situacijama, stresu i brzini reagovanja, koja je neophodna da u momentu spasite ljudski život, shvatite koliko je život lep i veličanstven u isto vreme kada ga živite punim plućima, a s druge strane, ništavan kada ste na ivici.

Šta se u vašem životu promenilo od kada ste prihvatili ovu ulogu?
- Promenio se moj način života i dnevna rutina, ali to nije prvi put. Svaka ozbiljna uloga zahteva pripremu i promene koje su neminovne tokom perioda snimanja. Svako jutro ustajem u šest, a nekada ostajem na snimanjima i po dvanaest sati, a kada posle toga imam i predstavu, desi se da kući dođem oko ponoći. Snimamo šest dana u nedelji, a onog jednog slobodnog odlazim na probu kostima, ali se trudim da to vreme iskoristim na najbolji mogući način, rešavanjem nekih privatnih obaveza, ali i vremenom koje posvećujem sebi. Ali ne bunim se jer sam na to pristala odabirom svoje profesije.

U seriji "Urgentni centar" tumačite lik glavne medicinske sestre Dane. Da li je to ime slučajnost?
- Nije. Skoro svako od kolega igra lik sa svojim imenom, što mi je baš šarmantno.

Koliko su sestra Dana i glumica Danica slične?

- Imaju dosta sličnosti, Dana je jaka žena, uvek doterana, sa naočarima koje daju neku oštrinu njenom pogledu i ozbiljnost, autoritativna je i posvećena poslu, profesionalac je do te mere da je to baš upadljivo. Tu vidim sličnost između nas dve, jer se i ja uvek maksimalno dajem.

Koliko ste se ugledali na vaš lik u američkoj verziji serije?
- Informativno sam pogledala, ali je naša koncepcija od početka bila drugačija, stoga moja uloga u "Urgentnom centru" nema mnogo dodirnih tačaka sa njenom. Bila mi je nekako blaga, ali to nije naš mentalitet i nema tu čvrstinu koja je meni neophodna da bih iznela ulogu. Predložila sam da to bude malo strože i nikome nije smetao moj predlog, naprotiv.

Kako vaš partner Tode reaguje na tako duga odsustva?
- Tode gleda da mi olakša svaki trenutak i udovoljava mi kupovinom svega što volim, na prvom mestu voća koje me okrepi na kraju napornog dana.

Od sredine januara zvanično ste u penziji. Koliko se ta činjenica odražava na vaš posao?

- Nimalo. Mislim da sada imam još više energije i ljubavi da u ovim zrelim godinama publici dam sebe još više i odigram velike uloge. Nažalost, uslovi nisu sjajni i ne možemo previše da maštamo o kvalitetu, ali insistiram da sve što radim bude na nivou koji sam dosegla i sve što nedostaje na projektu donesem sama i nije mi teško, jer publika ne zna zbog čega nešto nedostaje. Ono što je jednom zabeleženo na platnu ostaje zauvek, sve drugo je manje bitno.

Da li je za tri i po decenije glumačkog rada stigla i odgovarajuća novčana nadoknada?
- Nažalost, nikada nismo adekvatno plaćeni, zapravo vrlo retko. Teško je boriti se sa svim nuspojavama u ovoj profesiji, koje su ponižavajuće za čoveka od koga se traži da bude posvećen svom poslu. Kada stavite to na tas, shvatite da ste život proživeli iz zadovoljstva, zbog uhvaćene lepote na sceni i razmene energije sa partnerima i publikom. To vam je dovoljno, jer se to novcem ne može platiti.

Osećate li da ste u nečemu uskraćeni?
- Ne osećam da sam u bilo čemu uskraćena jer mi je ovo što imam dovoljno i mnogima i ovo bode oči. Zašto bih sebi zbog novca uskraćivala zadovoljstvo da radim ono što volim. Važno mi je da ljude mogu da pogledam u oči i da mirno spavam, to je moja satisfakcija.

Jeste li nekada pomišljali da odustanete od glume?

- Bilo je takvih trenutaka, ali mislim da svako ko zaista zaroni u svoju dušu i preispituje se prođe kroz to. Kada se suočite sa sobom, zapitate se da li je dovoljno to što sam uradio, da li sam srećan i zadovoljan učinjenim i da li mogu još. Tada se dese ti trenuci promišljanja, ali na sreću i prođu.

Da li ste nekada doživeli razočaranje zbog neke svoje uloge?
- Kada ste mladi i naivni, idete grlom u jagode, jer verujete da nećete biti zloupotrebljeni. Bila sam razočarna u nekoliko navrata, ali ne umem da ne verujem ljudima jer idem srcem i dušom i ne razmišljam o posledicama koje mogu da se dogode.

Jeste li se nekada pokajali što ste pristali na neku ulogu?
- Dešavalo se da odigram ulogu u projektu koji nije postigao uspeh, i koliko god dobro da sam uradila svoj deo posla, to je kolektivni neuspeh svih nas koji smo učestvovali i ta loša procena me je navela na kajanje. Međutim, kada pogledam sa ove distance, ne kajem se ni zbog čega.

Kojom ulogom se najviše ponosite?

- To je, naravno, uloga Elene u predstavi "Lukrecija ili ti Ždero" u režiji Jagoša Markovića, za koju sam u četrdeset drugoj godini dobila "Sterijinu nagradu". Bilo je uzbudljivo, kreativno, rađeno sa puno ljubavi. Iako nam je na putu ka Novom Sadu autobus stao, naša želja nas je autostopom odvela do devet "Sterijinih nagrada".

Kada ste shvatili da ste svojim radom skrenuli pažnju osoba koje su uticale na dalji tok vaše karijere?
- Bio je to jedan poziv koji me je jednostavno zatekao. Reč je o ponudi za glavnu ulogu u filmu Save Mrmka. Kada me je organizatorka pozvala, tražila sam njegov broj telefona da proverim da li je to zaista tačno. Do tada sam se pitala da li ću ikada zaigrati u nekom njegovom projektu, a onda sam to doživela. To je za mene bilo posebno iskustvo.

Od koga ste nasledili ljubav prema umetnosti?
- Od roditelja sam nasledila mnogo lepih osobina. Mama je bila izuzetno vešta u kuhinji, a dok je kuvala obožavala je da peva. Uz nju sam naučila da radim obe stvari, zavolela ih i do danas ih radim sa velikim zadovoljstvom i ljubavlju.

U dvadeset petoj godini saznali ste da ste u drugom stanju, to je bio idealan trenutak za porodicu.
- Kada sam saznala da je Miloš na putu, mojoj sreći nije bilo kraja. Pored sebe sam imala čoveka koga volim, imala sam diplomu u rukama i bilo je prirodno da se dete prihvati. Ipak, moj gorštački duh naveo me je da promišljam da, i ako ne stupim u bračnu zajednicu, mogu da izvedem svoje dete na pravi put, ali to smo, naravno, učinili zajedno.

Kako je izgledao prvi susret sa vašim partnerom Todetom Lolićem?
- To je sudbinski trenutak kome ne možete da pobegnete. U to vreme dugo sam bila bez dečka, diplomirala sam i okončala vezu koja je imala prilično dramatičan kraj. Nisam ni primećivala muškarce, a onda se desio naš susret. Šetala sam se u svojim novim kožnim italijanskim klompama sa visokim potpeticama, za koje sam dala svoj prvi honorar. Imala sam dubok šlic i visoko zavezan rep, a u susret su mi išla tri mladića. Mimoišli smo se, a onda sam čula svoje ime, okrenula se i videla Todeta kako mi prilazi. Od tog trenutka više se nismo razdvajali.

Veliki ste filantrop, ali malo je poznato da ste posvećeni humanitarnom radu, u čemu vam Tode pruža veliku podršku.
- Ja sam Vodolija i pomaganje ljudima je suština moga bića. Smatram da je to moja misija, ali ne volim da javno govorim o tome. Ljudi koji treba da znaju upoznati su sa tim, a moje zadovoljstvo je da pružim moje malo koje je nekome i te kako mnogo. To je najmanje što mogu da učinim.

Uvek ste isticali vezanost za sina Miloša, koji dugo već živi i radi u inostranstvu. Kako podnosite tu udaljenost?
- Bilo mi je mnogo teško i još ne mogu da se pomirim s tim. Stalno mi govori da moram da nađem svoj mir i da ne brinem toliko, ali šta mogu. Kada skuvam nešto što on voli, svaki put razmišljam kako bih mu to poslala. Mnogo smo vezani, ja sam brižna majka i on mi je na prvom mestu.

Planira li Miloš da se vrati u Srbiju?
- Miloš i dalje živi u Srbiji, ali je veći deo godine njegov posao vezan za evropske gradove u kojima boravi. On mnogo voli svoju generaciju i želi da sa njom podeli svoja nova iskustva i sve što je tamo doživeo, video i naučio.

Posle gran pri nagrade "Mira Trailović" na "Bitefu" godinu dana nije dobio poziv za posao, baš kao ni vi posle "Sterijine nagrade".
- Sećam se da mi je Olivera Marković jednom prilikom rekla da posle svake velike nagrade sledi period zatišja i praznine, a zapanjila sam se kada mi je rekla da je kod nje to trajalo deset godina. Nažalost, takva smo sredina i Miloš je otišao tamo gde vam se zbog uspeha dive, a ne gde ga eksplicitno ignorišu.

Planirate li neki zajednički projekat?
- Dotakli smo se te teme i volela bih da se to dogodi, ali ne insistiram jer mislim da je to njegov izbor, a sa moje strane, to bi ga gušilo. Miloš ne dozvoljava da nam se poslovi ukrštaju, ne razgovaramo o tome, i kada je upisivao Akademiju, niko nije ni znao da je on moj sin. Do danas nisam gledala nijednu njegovu probu, već samo krajnji rezultat, na premijerama. Sve što radi isključivo je njegov uspeh, a moj je to što sam ga rodila.

Jeste li ikada na bilo koji način učestvovali u njegovom radu?
- Jednom me je molio za pomoć, bila sam presrećna, ushićena njegovim pozivom, a on mi je rekao: "Mama, gde su ti one crvene draperije? Trebaju mi za predstavu". Eto, to je bio moj doprinos njegovom radu.

Priželjkujete li da se posle mnogobrojnih uloga ostvarite i u ulozi bake?
- Sin mi je rekao da ću, kada se to desi, ja prva saznati, ali u ovom trenutku mu je karijera na prvom mestu i ja to razumem.

Miloš je jedinac. Jeste li razmišljali da imate još dece?
- Naravno da sam razmišljala o tome, ali zbog prirode posla želje mi se nisu ostvarile. Zimi sam na snimanjima na minusu ulazila u ledenu reku, a leti oblačila bundu na plus četrdeset. Sve to je ostavilo posledice na moje zdravlje, ali to je posvećenost poslu. Ne možete u životu sve da sprečite ili predvidite ono što će se desiti.

Planirate li da uskoro posetite svog sina?
- Naravno, Tode i ja upravo planiramo odlazak u Beč, gde ga 21. marta očekuje premijera i biću ponosna majka Miloša Lolića.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Šminka: Dušan Rajković
Frizura: Akademija "Aleksandar Kapriš"
Stilista: Iva Radovanović
Mesto snimanja: "Balkan Orient Express", Prizrenska 2, Beograd

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +