Daniel Kajmakoski: Tražim ozbiljnu vezu, a ne avanture na jednu noć

Daniel Kajmakoski: Tražim ozbiljnu vezu, a ne avanture na jednu noć

09/04/2014

0


Da snovi ponekad zaista postaju stvarnost govori primer dvadesetdevetogodišnjeg Makedonca Daniela Kajmakoskog, koji je jednog dana odlučio da spakuje svoje kofere i iz Beča doputuje u Beograd, kako bi čitavom Balkanu pokazao da u sebi ima „x faktor“. Šest meseci kasnije njegovo ime orilo se beogradskom „Kombank arenom“, kada je talentovani pevač proglašen pobednikom prve sezone šou-programa koji u svetu obara sve rekorde gledanosti. Dok uživa u popularnosti koju mu je donelo učešće u ovom muzičkom takmičenju, Daniel otvoreno govori o pobedi kao ostvarenju životnog sna, o kome je maštao na gradilištima u Beču, na kojima je do dolaska u Beograd sa ocem zarađivao za život.
U razgovoru za magazin „Hello!“ nova balkanska muzička zvezda otkriva zbog čega se ranije nije prijavio na neko muzičko takmičenje, zašto ga ne privlače prolazne emotivne veze, a u svom maniru odgovara na pitanje kakav „x faktor“ mora da poseduje devojka da bi osvojila njegovo srce.

Kako ste se osećali kada je Ana Mihajlovski na proglašenju pobednika u „Areni“ izgovorila vaše ime?
- Bio sam presrećan, to veče je najlepši trenutak u mom životu. Sve je bilo savršeno i moji roditelji su bili tu, što mi je mnogo značilo.

Roditelji su došli iz Beča da vas bodre u finalnoj noći. Šta su vam rekli posle silaska sa scene?
- Od suza nisu mogli da govore, otac je zaplakao prvi put posle mnogo godina. Kasnije mi je te večeri rekao: “Svaka čast za ovo što si uradio, veliki si čovek”. Oni su morali da odu za Beč, ali presrećni su zbog mene i ponosni, odgovaraju na pozive i poruke prijatelja, rodbine i fanova i mnogo uživaju u svemu što se njihovom sinu trenutno dešava.

Čiji savet tokom takmičenja vam je najviše značio?
- Pamtim dve stvari, a prvu mi je tokom takmičenja rekla Kristina Kovač. Rekla je da ne bi trebalo da se trudim da se dopadnem svima, jer svi ne mogu da me vole i da ću onog trenutka kada počnem da razmišljam šta drugi misle, početi da im se prilagođavam, što ni za jednog umetnika nije dobro. Druga se desila u „Areni“, a rekao mi je Željko: “Večeras se ne takmičiš, izlaziš na binu da uživaš, ti večeras imaš koncert”. Trema je tog trenutka nestala, izašao sam na binu opušten i uživao sam, čak mi se ni usta nisu sušila kao na svakom nastupu pre toga.

Koliko vam je značilo što vam je od svih članova žirija mentor Željko Joksimović?

- Mnogo, jer je on meni bio najpoznatiji od svih članova žirija. Slušao sam njegovu muziku i navijao za njega na “Evroviziji”. Smatram da je on pravi predstavnik balkanske muzike u svetu, pevao sam i njegove pesme i zbog toga mi je to bila velika čast.

Publika je prepoznala vaš „x faktor“ za razliku od profesora iz srednje škole, zbog koga su vas roditelji posle prve godine ispisali iz Muzičke gimnazije.
- To je bilo 2000, pre četrnaest godina. Upisao sam Muzičku gimnaziju, ali nisam dobio podršku glavnog profesora. Nas dvojica nismo se najbolje razumeli i on je posle prve godine mojoj majci rekao da nisam dovoljno talentovan i nagovorio ju je da me ispiše iz škole. Posle godinu dana uvideo je grešku, pozvao me je i izvinio se. Od tada sam ponovo postao deo tog odeljenja. Iako više nisam bio njegov učenik, i dan-danas sam prisutan na svim njihovim proslavama.

U finalu ste na reveru imali amajliju koju je Marija Šerifović nosila u pobedničkoj noći na „Evrosongu“. Koliko vam je u tom trenutku značilo to srce?
- Bio sam mnogo srećan kada mi je naša stilistkinja Ivana Rabrenović izvadila to srce koje je posle „Evrosonga“ ostalo kod nje i dala mi ga. To je bio vrlo lep osećaj jer je imalo Marijinu pobedničku energiju i značilo mi je što je tu kada sam pevao u poslednjem krugu.

Niste se ustručavali da zaplačete i time ste pokazali da ste veliki emotivac. Smatrate li to prednošću u poslu koji ste odabrali ili manom?
- Ne mislim da mi je emotivnost mana, jer to sam ja. Mislim da me je publika baš zbog toga i zavolela, jer sam iskren i kada bih glumio, oni bi to videli. Došao sam na audiciju, predstavio sam se publici i produkciji, iskreno sam rekao sve o sebi i svom životu, nisam krio ni gde živim ni šta radim, ali sam svima pokazao da je muzika moja najveća ljubav. Mislim da me je publika baš zbog toga zavolela. Ne stidim se svojih emocija, oduvek sam bio emotivan i biću takav do kraja života.

Pokazali ste svoj talenat i ljubav prema muzici. Publika vam je uzvratila, ali sada sledi veliki rad na karijeri. Šta vam predstavlja najveći izazov?
- Najvažnije mi je da oformim dobar tim, da u studiju dam najbolje od sebe i da ova priča nastavi da teče u dobrom smeru. Ne bih voleo da uđem u mašineriju u kojoj neću imati nikakvu kontrolu, već ću biti marioneta. Voleo bih da budem predstavljen u pravom svetlu jer se često plašim da bi nešto moglo da krene loše, ali mislim da je ekipa oko mene veoma dobra i da znaju šta bi trebalo da radimo svi zajedno, pa se i taj strah tu gubi.

Zbog čega se ranije niste prijavili na neko muzičko takmičenje?
- Želeo sam da se najzad posvetim muzici, a „X faktor“ je jedino takmičenje koje je moglo da me ubedi da to i uradim. Pratim ga odranije, znao sam da će prva sezona ove emisije na Balkanu biti veliki projekat koji će privući veliku pažnju, što je bio idealan trenutak da pokažem svoj talenat. Želeo sam da pokažem ono što mi je jača strana, kao i slabija, i da radim na tome, jer ovaj šou daje takmičaru mogućnost da radi na sebi.

Šta smatrate svojim slabostima?
- Dugo sam živeo u inostranstvu i odrastao sam uz stranu muziku. Retko sam slušao pesme sa ovih prostora i nisam se interesovao za narodnu muziku. Smatram to nedostatkom, ali ne mislim da sam kriv za to. Interesovao me je neki drugi stil, ali u budućnosti definitivno želim da radim na tome. Ipak sam Balkanac, Makedonac sam, a sada i živim u Srbiji, i domaća muzika je nešto što ću sada više slušati.

Od kada živite u Beogradu?
- U finalu sam izjavio da ću se preseliti u Beograd, ali ja već dva meseca živim ovde. Iznajmio sam stan i to je prvi stan u kome živim sam. Živim na pola puta od Austrije, kao i od Makedonije, ali odlučio sam da Beograd bude centar mog života jer je sada centar moje karijere.

U prethodnom intervjuu za naš magazin izjavili ste da priželjkujete brak. Da li vas sada, kada ste stekli popularnost, plaši da se ne oženite obožavateljkom?
- Imam trideset godina i u godinama sam kada biram devojku sa kojom bih bio jer tražim ozbiljnu vezu. Da li će se taj odnos završiti brakom, to je manje bitno. Ono što priželjkujem nisu kratke veze za jednu noć ili avanture sa devojkama koje će sa mnom želeti da budu samo zbog moje popularnosti ili talenta. Voleo bih da nađem neku koja će me upoznati, kojoj ću se sviđati zbog toga kakav sam čovek i, naravno, da razmišljam o tome da moram da pazim na to sa kime ću biti sada kada se desila ova pobeda i novo životno poglavlje.

Kakav „x faktor“ mora da ima devojka da bi osvojila vaše srce?
- Mora da bude niža od mene, obavezno. Mada, srce ne bira i možda se baš desi suprotno, bolje je da mnogo ne pričam o tome. Najvažnije mi je da je dobar čovek, iskrena i prirodna devojka, ostalo je manje bitno.

Ostvarili ste svoj veliki san. Šta biste poručili onima koji maštaju da promene svoj život kao što ste to vi učinili, a ne usuđuju se?
- Možda nemamo visok životni standard, ali na mom primeru se vidi da nije rešenje otići odavde da bi se nešto postiglo u životu. Ako postoji neki cilj ili želja, ne treba odmah gledati kako da se odavde pobegne. Ja sam morao da se vratim da bih ostvario svoj san. Poručio bih svima da veruju u ono što žele da postignu u životu, da ne dozvole da se njihov san ugasi. Čovek mora sam da zna koliko vredi i da ne dozvoli da ga neko obeshrabri. Nikada ne treba odustati, a ukoliko se nešto dovoljno jako želi, želje se i ostvare.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilistkinja: Vanja Pantin
Mesto snimanja: „Snooker klub“, Rudnička 1, Beograd, tel: 011 / 244 - 57 - 13

Komentari (0)

Loading
Tamara hellomagazin