Pola sata sa... Snežana Savić || Hello Magazin!

Glumica i pevačica Snežana Savić često se nalazila u vrhu liste najlepših i najpoželjnijih žena srpske javne scene, a damsko držanje i dostojanstveni stav i danas su njeno najjače oružje u osvajanju simpatija publike. Blagi osmeh u poslednje vreme zamenila je iskrena zabrinutost na licu, kako zbog situacije u kojoj se našla naša zemlja, tako i zbog narušenog zdravlja. Dok iščekuje pravu ponudu za povratak na male ekrane, šezdesetjednogodišnja umetnica u pozorištu igra u predstavi Mirjane Bobić-Mojsilović “Pozovi M radi užitka”, a nove pesme u njenom izvođenju i dalje čekaju da budu snimljene. Njena kćerka i mlađa koleginica Anita Lazić-Todorović i trogodišnja unuka Nina neiscrpni su Snežanini izvori radosti, uprkos uznemirenosti zbog zdravstvenih tegoba, koje je obuzimaju.

Televizijska publika retko ima priliku da vas vidi na malim ekranima, ali ste se odazvali na poziv televizije “Pink” da učestvujete u humanitarnom programu „Moje srce kuca za Srbiju“.
- Svima nama koji se bavimo umetnošću u prirodi je hipersenzibilitet i možda više od drugih preživljavamo loše stvari koje se dešavaju. Mi stvaramo sa emocijama, to je naše oruđe za rad. Mislim da se bez toga ne bismo pronašli u onome što radimo. Zbog toga je za nas ova situacija utoliko teža i strašnija. Morala sam da se odazovem tom pozivu, iako se ne osećam najbolje. Ipak, čini mi se da nam je sada najneophodniji moralni podstrek unesrećenim ljudima, jedna duhovna snaga i optimizam da nas ne pobedi ovo zlo.

Kažete da se ne osećate najbolje. Jesu li u pitanju ozbiljnije zdravstvene tegobe?

- Nažalost, imala sam izvesnih zdravstvenih problema, ali ne bih želela da govorim o tome u ovom trenutku. U odnosu na situaciju u kojoj su se našli mnogi ljudi, sve drugo deluje minorno. Postoje izvesni zdravstveni problemi, ali verujem da će sve biti u redu. Ja sam osoba koja ima emotivne uspone i padove. Umem da potonem, da se dignem, ali se nikada ne predajem. Nije uvek lako, ali optimizam je najvažniji, kažem sebi: «Biće bolje». I verujem u to.

Da li ste po prirodi optimista?
- Moramo sa optimizmom da gledamo na svaku situaciju, pa i na ovu. Moramo da bodrimo i sebe, kao i narod koji je preživeo toliku nesreću i kome predstoji posttraumatski period. Važno je da pomognemo koliko možemo.

Kao mnoge vaše kolege, odazvali ste se pozivu da pomognete ugroženima.
- Pozicija umetnika danas je nezavidna, ali ne samo naša. Svi smo mi materijalno ugroženi, niko nije rasterećen brige za egzistenciju, za svakodnevni život, za pitanja šta ćemo sutra jesti i kako ćemo plaćati račune, ali kada imate vere, sve je lakše. Ovo može biti fantastična katarza, pročišćenje koje će nas vratiti nekim esencijalnim ljudskim vrednostima, kao što su život, ljubav, prijateljstvo i saosećanje. Želja da pomažemo, razumemo i budemo bolji jedni prema drugima je snažna i to ne smemo da zapostavimo. U svakom čoveku postoji ono što je loše, kao i ono drugo, važno je šta će prevladati.

Publika vas rado gleda u pozorištu, ali na televiziji to nije tako čest slučaj. Zbog čega?

- Ja sam stalno u pozorištu, a kada je prilika, pojavljujem se u medijima, ali ne toliko koliko to čine neke moje kolege. Uvek sam bila zagovornik stava da čovek ne sme da pretera. Nije ukusno ni uljudno svaki dan ulaziti u kuće drugih ljudi. To je stvar vaspitanja, mere, ukusa, kulture. Stalno se nametati jednostavno nije moj manir. Pojaviti se kada za to postoji razlog je u redu, kada se desi nova uloga, nova pesma, nova poruka da se pošalje, ali nikako po svaku cenu.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content