Nina Badrić: Trebalo mi je hrabrosti da prekinem laž od braka || Hello Magazin!

Regonalna pop zvezda Nina Badrić pre dva meseca suočila se sa jednim od najvećih životnih izazova, kada je njen otac Simo iznenada preminuo. Sa emotivnim šokom koji je doživela poznata pevačica nosi se na sebi osobeni način- osmehom, na koji ju je rođendanskom željom u julu obavezao najvažniji muškarac u njenom životu, koji je nekoliko meseci nakon toga napustio ovaj svet. Uverena da je on sada na nekom lepšem mestu i da će se jednoga dana ponovo sresti, poznata pevačica za "Hello!" magazin otkriva da je pred očevu smrt napisala pesmu indikativnog naziva "Za njega", koju još uvek nema hrabrosti da otpeva u studiju, ali da joj podrška porodice u ovom periodu života predstavlja najstabilniji oslonac.
U iskrenom razgovoru za magazin, četrdesetdvogodišnja zvezda otvoreno govori o odnosu sa bivšim suprugom, hrvatskim preduzetnikom Bernardom Krasnićem, sa kojim je pre gotovo dve godine okončala jedanaestogodišnju emotivnu vezu. Priznaje da joj je trebalo mnogo hrabrosti da okonča loš odnos koji su imali kao supružnici, ali da su danas u dobrim odnosima, o čemu svedoči i to što joj je Bernard prvoj saopštio da je uplovio u novu romansu.
Ovog petka Zagrepčanka će ponovo zapevati pred beogradskom publikom i ističe da uvek sa radošću dolazi u srpsku prestonicu, gde se odavno ne oseća kao gost, već iskusni uživalac u čarima gastronomskih i boemskih oaza.

Čemu se najviše radujete kada dolazite u Beograd?

- Beograd ima fantastičnu energiju. Podseća me na Berlin i Njujork. Život je brz, grad je dinamičan i već imam svoja omiljena mesta na koja dolazim, ali ima i toliko novih mesta na kojima još nisam bila. Ali grad čine ljudi, ne ulice, i ja se Beogradu iznad svega radujem zbog prekrasnih ljudi koje sam tu upoznala i koji su kroz sve ove godine postali važni u mom životu.

Bez čega ne može da prođe nijedan vaš dolazak, imate li neke rituale?
- Mislim da još nisam došla u Beograd, a da nisam otišla na džez u jednom restoranu kraj Save. Neretko tamo spontano i zapevam dok džezeri sviraju, na veliko iznenađenje gostiju lokala. Otkrila sam i jednu popularnu gradsku kafanu, gde me je odvelo moje beogradsko društvo. Otišla sam uz uslov da me niko ni slučajno ne tera da zapevam nešto narodno, a veče se završilo tako što sam otela mikrofon pevaču i otpevala pesmu Miroslava Ilića, "Devojka iz grada". Od tada imam ponude da snimim narodnu pesmu.

Svojom energijom i talentom, a svakako i lepotom, osvajate mnoge muškarce koji vas žele kraj sebe. Da li je nekada neki Beograđanin uspeo da vas osvoji?

- Beograđani su jako šarmantni muškarci i definitivno postoji neka posebna hemija među Beograđanima i Zagrepčankama. Muškarci u Beogradu su veliki džentlmeni, ali ja nisam lako osvojiva žena. Možda sam i preoprezna, ali posao kojim se bavim naučio me je da ne verujem baš svakoj lepoj reči. Upoznala sam puno divnih muškaraca ovde, ali srce je ostalo za sada mirno. Samo dragi Bog zna ko će nam "stati na crtu". Ko zna, možda me ukroti baš neko ko je iz Beograda.

Odlično se transformišete iz vamp žene u nežnu damu. Kako vam to polazi za rukom?
- Volim da se igram ispred fotografskog objektiva i zavisno od snimanja, ulazim u ulogu koju fotograf traži od mene. Sklona sam transformaciji i dovoljna je samo mala promena šminke i frizure da se moje lice transformiše u potpuno drugačiju osobu. Sebe ipak doživljavam više kao nežnu ženu. Moj vamp izgled često odaje pogrešan utisak o meni, pa se ljudi redovno iznenade kada me upoznaju.

Važite za ženu od stila na koju se ugledaju i mlađe i starije dame. Koliko vam to prija, a koliko predstavlja opterećenje?
- To mi je veliki kompliment, jer mi žene nismo baš "laka roba" koja se može kupiti lako i čitamo između redova. Poseban mi je kompliment kada na svojim koncertima vidim starije dame koje sa velikim poštovanjem dolaze da me slušaju. Doživljavaju me na neki način kao svoje dete, a to je sjajno.

Mnoge od tih žena volele bi da njihovi sinovi ožene Ninu Badrić. Da li ste doživeli neke interesantne ponude te vrste?

- Jedna prekrasna dama nedavno mi je prišla u Beogradu, sa namerom da me zaprosi u ime svoga sina. Kada sam joj rekla da ja njega ne poznajem i da bi bilo pravo čudo da se upoznamo i zaljubimo, ona mi je kao iz topa odgovorila "Ma nema veze, ako te on ne bude voleo, jer ja te volim".

Često na društvenim mrežema postavljate fotografije na kojima niste našminkani.
- Ne volim mnogo šminke na licu. Moja majka je lepa žena koja i u svojim sedamdesetim godinama ima divan ten. Valjda sam to nasledila od nje.

Mnoge poznate ličnosti okrenule su se kreiranju svoje modne kolekcije. Da li ste i vi razmišljali o tome?
- Intenzivno razmišljam o tome da pokrenem svoj modni brend, jer me mnoge devojke pitaju za neki model haljine koja im se svidi na meni, a ne znaju da sam ih sama kreirala. Na taj način ispitujem tržište, kako bih videla da li se ljudima sviđaju moje ideje, a reakcije su redovno pozitivne. Možda u skorijoj budućnosti pokrenem svoju liniju, a osmislila sam i naziv: "BadRich".

Više puta ste izjavili da biste voleli da se ostvarite u ulozi majke, kao i da biste usvojili dete. Koliko to u ovom momentu okuplja vaše misli?
- Više ništa ne planiram, već pokušavam da živim život dan za danom. Šta će biti sutra, ko zna. Ne poznajem nijednu ženu koja ne želi da se ostvari u ulozi majke, pa ni ja nisam izuzetak.Verujem u to da Bog ima najbolji plan za mene i da će se sve složiti baš kako treba, u najbolje vreme. U to nimalo ne sumnjam.

Priželjkujete li prvo devojčicu ili sina?
- Čitavog života sanjala sam sinove, ali u poslednje vreme nekako pored sebe vidim kćerke, ali zaista bi mi bilo svejedno kog su deca pola jer su dar od Boga. Ni ideja o usvajanju nije mi nimalo mrska. I da imam svoju decu, usvojila bih dete iz doma. Ima mnogo žena koje su rodile i ostavile svoju decu u sirotištu, a ja mislim da imam mnogo ljubavi, mogućnosti, znanja i nežnosti koje mogu dati nekom malom biću i postaviti ga na noge, da odraste u sigurnu osobu punu ljubavi.

Tražite li u potencijalnom partneru i osobu sa kojm biste mogli da osnujete porodicu?

- Apsolutno, da. Balans je važan u životu. Moja karijera je velika i poprilično uspešna, pevam već dvadeset godina i ostvarena sam po pitanju svog poslovnog cilja. Moj brak se raspao nakon jedanaest zajedničkih godina i to je trebalo preživeti. Izašla sam iz svega mnogo jača i naučila sam da volim sebe. Trebalo mi je mnogo vremena da nastavim dalje, jer je i moje rastajanje trajalo dugo. No, sada tačno znam što želim od partnera. Nije mi više važan izgled, leptirići u stomaku ili hemija koja traje na početku. Sada mi je važno da pored sebe imam muškarca koji ima stav, koji me pazi i čuva, razume, koji je ostvaren u životu i iznad svega, koji je kvalitetna osoba. Razumevanje i poverenje mi je na prvom mestu u vezi i ne bih više pristala ni na šta manje.

Da li ste trenutno u emotivnoj vezi i ko je osvojio vaše srce?
- Nisam od onih osoba koje javnosti serviraju svoj privatni život za dobro jutro, naučila sam svoju životnu školu. Ljubav je da se živi među četiri zida kuće koja se zove dom, a ne da se o njoj "razglaba" u novinama.

Šta je to što jednog muškarca vama čini neodoljivim?
- Stav, pamet, humor, karakter i da sebe prepoznam u njegovim očima.

Smatrate li da ljubav ne poznaje godine ili ipak povlačite granicu na određenoj razlici u godinama?
- Sve teorije padaju u vodu kada u život uđe osoba koja vam "zatrese" srce. Nacionalnost, godine, izgled, materijalno stanje, sve postaje nevažno ako se pored te osobe osećate najsrećnijom ženom na svetu.

Odajete utisak odvažne i hrabre žene, koja zna šta želi od života. Da li su muškarci u vašem slučaju gledali na to kao na izazov ili na pretnju?
- Predrasude su loša stvar. Imamo ih svi, pa i ja. Neretko su mi muškraci prilazili kao objektu, kao ženi koja im se fizički sviđa. Doduše, gledali su me samo na televiziji. Ipak, nakon prvog razgovora promenili su svoj stav prema meni. Drago mi je da je gotovo svakoga od njih oduševio više moj karakter od fizičkog izgleda. Jesam odvažna i hrabra, ali iznad svega sam žena kao i svaka druga - nežna i slaba. Bez obzira što radimo u životu, iste su nam radosti i tuge. Ja sam sasvim normalna osoba, koja voli da je njen dom miran, samo što imam dar od boga za muziku i to je kroz godine postao moj posao od kojeg živim.

Kažu da žene u četrdesetim najviše uživaju u čarima života, posebno emotivnog. U čemu vi osećate prednost zrelosti koje godine donose?
- Nikada se više ne bih vratila nazad. Sada sam srećnija i zadovoljnija nego ikada pre. Dovoljno sam mlada da mogu sve, a dovoljno zrela da znam šta više ne želim.

Da li ste sa godinama skloniji preispitivanju odluka ili ste odvažniji za neke ludosti?
- Mnogim ljudima delujem ozbiljno, ali onaj ko me zaista poznaje, zna da sam možda i najneozbiljnija osoba na svetu. Srećna sam jer sam još uvek zadržala dete u sebi koje mi ne da da pogledam život nekim drugim očima, ozbiljnim. I dalje se radujem svemu kao da imam deset godina i to je verovatno najlepše što imam u sebi.

Pre dva meseca suočili ste se sa gubitkom oca, za kojeg ste bili izuzetno vezani. Osećate li da vreme polako leči rane ili ih produbljuje?
- Laž je da vreme leči sve rane i to zna svako ko je doživeo isto. Čovek se samo nauči nositi sa gubitkom koji je nepovratan. Verujem u Boga iznad svega, verujem u večni život i da je gore mnogo bolje nego što je ovde. Sada znam da imam najjačeg anđela na nebu koji me čuva, mog tatu, i verujem da ćemo se jednom opet svi sresti tamo negde gore, gde su odnosi usavršeni. Čudno je i teško kada izgubite nekoga svog, ipak je to krv moje krvi i kost mojih kostiju. Ipak, ja na to ne gledam kao na gubitak. Zahvalna sam Bogu što sam svoga tatu mogla da volim i imam toliko dugo.

Žalite li zbog nečega što mu niste rekli?
- Žao mi je samo zbog svih trenutaka koje sam mogla provesti sa njim, a nisam.

Ko vam je bio najveća podrška u trenucima kada ste proživljavali bol zbog gubitka jedne od najvažnijih osoba u vašem životu?
- Nema veće podrške od porodice, to je moja tvrđava uz malo prijatelja koji su uvek tu. Moja majka i sestre su moj stub. Možda ipak najviše snage crpim iz svog nećaka Marka, kojeg obožavam. Deca nose neku posebnu radost, a Mark je moja najveća ljubav. Doduše, njegova majka je moja ljubimica. Znam da "svako hvali svoga konja", ali on je zaista poseban dečko i moja velika sreća.

Da li vam je bivši suprug Bernard uputio reči utehe posle gubitka oca?
- Bernard je bio na poslednjem ispraćaju mog oca. Želeo je da dođe i da na taj način pokaže poštovanje prema meni i mojim roditeljima i sestrama, uz koje je na svaki način bio vezan tokom jedanaest godina. Nas dvoje smo se rastali ljudski, što je u današnje vreme pomalo čudno i to je nešto na šta sam najviše ponosna.

Prošlo je gotovo dve godine od kada su vam se putevi definitivno razišli. U kakvim ste danas odnosima i da li je posle vaše ljubavi prijateljstvo moguće?
- Svaki razvod donosi bol. Žalite za sobom, a ne za onim što je trebalo biti. Treba da prođe vreme dok čovek ne prežali sebe. Bernard i ja smo uvek imali fer odnos, bilo je među nama mnogo ljubavi, ali i jako malo razumevanja. Nismo mi bili "pesma na prvu", on je mene dugo osvajao, a ja sam u jednom trenutku popustila. Lagala bih kada bih rekla da nismo imali mnogo lepih trenutaka, ali u jednom momentu smo shvatili da oboje dugo patimo u lošem odnosu i trebalo nam je mnogo hrabrosti da raskinemo tu laž. Mnogi ljudi je žive, a da sami sebi ne dozvoljavaju priliku za sreću. To sebi ne bih oprostila. Razišli smo se civilizovano i danas nemam nikakav osećaj prema njemu, osim osećaja poštovanja prema naših jedanaest godina. Uvek mi je govorio da sam najlepša žena koju poznaje, ali da mu je to sasvim sporedna stvar. I danas, kada se slučajno sretnemo, kaže: "Srećan sam što imam najbolju bivšu ženu na svetu i pritom mislim na tvoju dušu, a ne na tvoju karijeru ili izgled". Ne sednemo na kafu, za to nema ni potrebe, ali drago mi je da sam bila prva osoba kojoj je rekao da ima novu ljubav u svom životu. Poželela sam mu od srca sreću i želim mu zaista da uspe da stvori bolji odnos nego što smo to imali mi.

U jednom razgovoru za naš magazin izjavili ste da ste mnogo puta suze, tugu i bol pretočili u pesme. Da li će se to desiti i ovoga puta?
- Sama pišem pesme. Pojma nemam odakle to dolazi. Posmatram ljude, upijam kao vampir sve čime zrače i samo stavim svoje spoznaje na papir. Nije nužno da to bude moja priča, nego samo neka mašta kojoj se predam. Nedavno sam napisala pesmu koja se zove "Za njega". Pesma je nastala pre nego što mi je otac umro, kao da sam osećala da odlazi. Ta pesma mi posebno znači i još uvek nemam petlje da je snimim.

Pesma "Vetrenjače" osvaja publiku. Da li će novi album biti u optimističnom tonu, poput ove numere, ili ćete imati i druge ritmove?
- Svašta snimam i mislim da će moja publika biti srećna kada im "iskrcam" popriličnu količinu pesama koje su različitog žanra.

"Vetrenjače" je napisala Aleksandra Kovač, koja je nedavno doživela porodični brodolom kada je njena rođena sestra Kristina na "Fejsbuku" napisala da je se odriče. Da li ste se čuli sa njom od tada?
- Porodica je za mene temelj svega. Sa svojim saradnicima ne ulazim u intimne priče. Ono što znam je da je porodica Kovač neverovatno talentovana, Aleksandru poznajem najbolje od svih članova i imam veliko poštovanje prema njoj kao čoveku i umetnici. Sigurna sam da će ipak sve doći na svoje, sestre su ipak tim i vole se neizmerno. Ne treba stvarati veliku buku oko loših trenutaka u životu, jer sestrinsku ljubav ionako niko ne može razdvojiti.

I vi imate dve sestre, stariju Dijanu i mlađu Sunčicu.
- Ja sam drugo dete, srednja žalost ili zlatna sredina, zavisi kako se uzme. Prva kćerka je bila najveća ljubav, najmlađa je bila porodična maza. Vezana sam za sestre, ali mlađa, Sunčica, ipak mi je posebna ljubav i nekako sam sa njom u životu stvorila i najveće prijateljstvo. Na nju sam slaba. Valjda zato što je mlađa, pa se rodio neki zaštitnički osećaj. Ona mi je najbolja prijateljica i živim za dane kada smo zajedno.

Ona već dugo godina živi u Rimu. Koliko je fizička udaljenost uticala na vaš odnos?
- Fali mi naša svakodnevica, naša ispijanja kafe i priče, ali sve to nadoknadimo ili u Rimu ili u Zagrebu. Zna se već da smo za svaki Božić kod mene u Zagrebu, a za Uskrs kod nje u Rimu, i to nam je pravilo. Sebično bih volela da mi je bliže, ali za sat vremena sam ili ja kod nje ili ona kod mene, da nadoknadimo sve što smo propustile.

Šta je u ovom periodu vašeg života na vrhu liste vaših životnih prioriteta?
- Život. Svaki dan kao poseban poklon, a sve što bi trebalo, već će se dogoditi u ovom životu u najbolje vreme.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Andreja Damnjanović, Life Content