Vlado Georgiev: Slabi ljudi se svete, a jaki praštaju || Hello Magazin!

Otkako se pojavio na muzičkoj sceni, pop pevač i kantautor Vlado Georgiev mami uzdahe suprotnog pola. Emotivni život ljubomorno čuva od radoznale javnosti, ali ne krije da želi da zasnuje porodicu sa devojkom koja neguje pomalo zaboravljene, tradicionalne vrednosti u kojim su iskrenost, poštenje i vernost primarni, kao i da se ostvari u roditeljskoj ulozi. Tridesetosmogodišnjeg umetnika pokreće i inspiriše ljubav koju na najlepši način pretače u melodije.

S obzirom na tekstove pesama koje izvodite stiče se utisak da ste veliki emotivac, dok vas u javnosti bije drugačiji glas. Zbog čega je to tako?

- Pesme su izraz stanja mog duha. One najbolje oslikavaju ono što sam ja. Mislim da bi publika prvenstveno na osnovu njih trebalo da gradi sliku o meni. Ono što se plasira u medijima je slika koju oni stvaraju o meni, pre svega u želji za većim tiražima. Od cele te halabuke koja se pravi oko mene, ponekad mi se čini da ljudi ne čuju stihove mojih pesama. A oni govore više od svega.

Koji su vaši ciljevi i dalje težnje u karijeri?

- Mislim da bi još mnogo toga trebalo da uradim i snimim. Voleo bih i da za svoj gušt radim neke potpuno druge stvari koje nisu komercijalne, ali me ispunjavaju. I dalje sam radoznao i srećan što je tako i što još tragam.

Čija podrška, ali i kritika, su vam u životu i u karijeri najdragocenije?

- Porodice i prijatelja.

Koje vaše mane vam najviše smetaju, a ne možete da ih promenite?

- Na prvom mestu pušenje, voleo bih da ostavim cigarete.

Koliko vam je stabilnost u ljubavi važna da biste bili uspešni na svim drugim poljima?

- Ljubav je najvažnija. Sve u životu se uvek oslanja na ljubav. Kao profesionalac, trudim se da uspešno funkcionišem i kada nije sve kako treba na drugim poljima u životu.

Miljenik ste pripadnica lepšeg pola. Kakva bi trebalo da bude devojka da bi vas zavela i zadržala pored sebe?

- Poštena, normalna i verna.

Da li ste staromodni pa volite da osvajate osobu suprotnog pola i trudite se oko nje ili više volite da vi budete zavedeni?

- Zavodim, ali volim i da budem zaveden. Sve zavisi od situacije i osobe.

Rekli ste da ste protivnik potpisa kod matičara jer to nije dokaz da je ljubav prava. Šta vam je najvažnije u odnosu sa ženom?

- Povezanost ogromnom uzajamnom ljubavlju i poštovanjem.

Koliko vam to što ste javna ličnost otežava održavanje veze jer ste stalno u žiži medijskog interesovanja?

- Sigurno da otežava, ali trudim se da se nosim sa tim najbolje što mogu. Mislim da bi neke stvari trebalo da ostanu samo moje.

Preko čega u vezi nikada ne biste mogli da pređete, koliko god da ste za nekoga emotivno vezani?

- Kada neko izigra moje poverenje i učini nepravdu.

U prethodnom intervjuu za magazin „Hello!“ rekli ste da se u vama probudio očinski instinkt kada su na svet došle vaše bratanice Vladana i Sofija, sa kojima provodite dosta vremena. Mislite li da je vreme da se ostvarite u ulozi oca?

- Mislim da je vreme da se ostvarim kao otac. Vreme provedeno sa Vladanom i Stašom smatram najdragocenijim.

Kakav je vaš trenutni emotivni status?

- Zadovoljan sam.

Da li lako praštate ili vam je teško da zaboravite kada vas neko razočara?

- Slabi ljudi se svete, a jaki praštaju.

Družite li se pretežno sa ljudima iz javnog života ili negujete stara prijateljstva?

- Cenim prava prijateljstva i trudim se da ih negujem. Imam prijatelje koje sam stekao davno, još u vreme odrastanja u Herceg Novom. Uglavnom je reč o ljudima koji me dugo poznaju i za koje verujem da su mi iskreni prijatelji. Najveći broj njih nisu javne ličnosti, ali imam i prijatelje koji to jesu.

Veoma ste aktivni na „Tviteru“. Koliko ste najduže izdržali da ne postavite nijedan tvit?

- Ne razmišljam o tome. Koristim ga kada poželim nešto da napišem, a kada ne, jednostavno ga ne koristim. Volim „Tviter” jer tamo imam potpunu slobodu govora.

Poznato je da ste ljubitelj životinja. Da li ste, poput mnogih poznatih ličnosti, razmišljali o otvaranju azila?

- Nažalost, previše je napuštenih životinja. Što se tiče azila, sutra bih ga otvorio kada bih imao i podršku drugih. Nije reč samo o izgradnji određenog prostora, već i o kupovini zemljišta za tu namenu, kao i suočavanju sa brojnim drugim preprekama. Verujem da ću se jednog dana tome ozbiljno posvetiti. Do tada uvek pomažem koliko mogu, da se nađe smeštaj napuštenim životinjama i da se zaštite od nasilnika.

Kako vidite sebe za deset godina?

- Kada pogledam unazad deset godina, primećujem da sam se dosta promenio, ali i da sam u osnovi ostao isti kao osoba. Voleo bih da tako ostane i u narednim godinama. Želeo bih da naučim mnogo još stvari i da budem dobar otac.

Intervju: Zvezdana Milovanović

Foto: Life Content