Mina Lazarević: Moja deca su odličan tim || Hello Magazin!

Mina Lazarević, zvezda "Pozorišta na Terazijama" i majka troje dece, s jednakim žarom obavlja profesionalne i roditeljske obaveze, a dobrom organizacijom uspeva da bude uspešna na oba polja. Odrasla je u porodici koja je bila posvećena muzici, otac Ljubiša bio je dirigent, a pokojna majka Marija bila je član hora "Pozorišta na Terazijama", te je već sa tri godine počela da uči da svira klavir. Još kao devojčica bila je samosvesna i uvek je znala šta želi. Danas te osobine vidi u svojoj deci - najstarijem sinu Luki, koji ima petnaest godina, trogodišnjoj kćerki Ivi i najmlađem detetu, jednogodišnjem Marku. Minin životni saputnik Goran Stanić, baletski igrač, najveći joj je oslonac, pomoć i saveznik u podizanju i vaspitavanju dece. Po prirodi hiperaktivna i dobro organizovana ne dozvoljava da bilo koji segment njenog života trpi. Preko dana peva dečje pesme ili Luku preslišava geografiju, a uveče u punom sjaju nastupa na daskama koje život znače. Nedavno je sa kolegom Ljubomirom Bandovićem premijerno izvela predstavu "Čorba od kanarinca" u "Zvezdara teatru".
- Jedva čekam da igram "Čorbu od kanarinca", da je izvedemo dvadeset, trideset puta, da predstava jednostavno zaživi. Ljuba i ja spadamo u glumce koji mnogo vole publiku i reagujemo na nju. Naš rad se potpuno razlikuje kada smo sami na probi i kada izađemo na scenu pred punom salom za koju zapravo i radimo. Zvučaće stereotipno, ali veoma sam srećna što radim sa Ljubom. Zajedno smo studirali tako da nam se čitav film iz prošlosti i studentskih dana odmotao, imali smo priliku da evociramo uspomene iz tog vrlo lepog životnog perioda. Ljubomir je rođen kao glumac, mislim da je na Akademiji "pokupio" samo zanatske cake. On ima divan glumački instinkt i neverovatno je zahvalan kao partner. Sa njim na sceni ima ko i da te sluša, i da te čuje, i da reaguje na tebe, a to je najlepša razmena koju možeš da imaš na sceni.
Jelena, lik koji Lazarevićeva tumači u predstavi "Čorba od kanarinca", jaka je žena koja vodi svog muškarca kroz život i predstavlja pokretačku snagu za oboje. Te osobine su joj svojstvene i u privatnom životu.
- Oduvek sam bila jaka kao ličnost, što sam iskazivala od najranijeg detinjstva. Bila sam takva i sa tri, i sa pet i sa deset godina. U novobeogradskom Bloku 45, gde sam odrastala, igrala sam se ispred zgrade sa znatno starijim devojčicama od sebe. Moja majka me je zaticala u situacijama u igri kada sam kao šestogodišnjakinja bila učiteljica duplo starijim drugaricama. Dakle, rano sam imala potrebu da nametnem autoritet i budem predvodnik u nekoj grupi, ma kolika ona bila.
Afinitet prema edukativnom radu i profesorskom pozivu takođe je ostvarila, te je u kraju u kome je odrasla i gde i sada živi sa porodicom, na Novom Beogradu, otvorila školu glume kojoj je veoma posvećena.
- U praksi pedagoški posao mora se spojiti sa velikom tolerancijom i strpljenjem. Ranije nisam verovala da ću zaista moći da se bavim pedagogijom jer posle haosa u kući sa malom decom i tinejdžerom otići i ponovo biti posvećen radu sa mališanima nije lako. Podučavam decu školskog uzrasta koja vole glumu i jako su motivisana, mada postoje trenuci kada im koncentracija nije jača strana, pa je teže zadržati im pažnju.
Pored glume, njena ljubav je muzika koju nikada ne razdvaja od svoje primarne profesije, ali sticajem okolnosti nikada nema dovoljno vremena da se posveti samo pevanju.
- Muzika je neraskidivi deo mene, tu moju ljubav ne mogu racionalno da objasnim. Nažalost, zbog nedostatka vremena ne mogu da joj se posvetim onoliko koliko bih volela. Ali kada me to nebavljenje muzikom sustigne, kažem: "Sad moram da izađem na scenu i otpevam nešto.“ I taj način izražavanja mora da se dogodi, po svaku cenu. Na mojim koncertima atmosfera je intimna, razmena emocija između mene i publike se oseća, što je suština mojih nastupa. Uskoro, 15. marta, imaću koncert u "Pozorištu na Terazijama". Inače, ove godine slavim dvadeset godina radnog staža.
Osim što se može pohvaliti dugim i plodonosnim radnim stažom Mina Lazarević ima troje dece različitog uzrasta koja su odličan tim.
- Oni se odlično kapiraju, i svi se odlično prave blesavi, svako na svom nivou, i love u mutnom, tako da je moje da ih pratim, da se ugrizem za jezik toliko puta na dan da ne bih vikala. Ono što definitivno ne tolerišem su bezobrazluci i laž, a protiv nestašluka sam nemoćna. Nikako ne mogu od nemirnog da napravim mirno dete.
Kada Mina i njen suprug imaju neodložne obaveze, pomoć oko mališana im je neophodna, te im pomažu rođaci.
- Meni je majka bila sve u svakom smislu, ona nam je bila nezamenljiva pomoć i podrška, nažalost umrla je pre tri godine. Sada nam Goranova majka mnogo pomaže, ali ona ne živi u našoj blizini pa ne možemo da računamo na njenu svakodnevnu pomoć, ali kada je to potrebno, deca kod nje ostanu po nekoliko dana, što nam zaista mnogo znači. Moja ujna i ujak, koji uživaju da budu sa našom decom, takođe su od velike pomoći i zaista smo im jako zahvalni na tome. Još imamo takozvani baka-servis, onaj ko ima baku nije svestan šta ima i koliko ta pomoć i podrška znače. Često suprug i ja ne znamo svoj raspored za naredni dan pa se u toku dana jurimo ko će po decu, ko ih vodi u vrtić, ko ih uzima iz vrtića. Moje poslovne obaveze su periodične i vezane su za pripremanje nekog projekta, a Goranove su svakodnevne u baletskoj sali. Zbog dinamike posla ja sam više koncentrisana na kuću, ali u našem domu sve je stvar dogovora. Živimo nenormalnim tempom, ali, dok ne provedete jedan dan sa nama, ne možete ni da zamislite kako je to dinamično.