Katarina Radivojević: Pronašla sam muškarca svog života || Hello Magazin!

Otkako se pojavila na filmskom platnu, glumica Katarina Radivojević ne prestaje da osvaja simpatije publike, a glavna uloga u filmu "Zona Zamfirova" vinula ju je u sam vrh srpskog glumišta. Ubrzo su usledile brojne ponude kako iz naše, tako i iz susednih zemalja. Lepa Beograđanka dobila je vodeću rolu u hrvatskoj sapunici "Najbolje godine", u kojoj je tumačila Zagrepčanku, pa je godinu i po dana živela u glavnom gradu Hrvatske. Po prirodi borbena, veliki izazov joj je bio da se okuša i u Sjedinjenim Američkim Državama. Zgodna tridesetčetvorogodišnjakinja strpljivo je čekala svoju šansu, koja joj se nedavno i ukazala, te posle rada u Njujorku, sada igra u nekoliko predstava u Los Anđelesu, što smatra prvim korakom u ostvarenju svog "američkog" sna. Prestižni "LA Weekly" ocenio je veoma pozitivno njenu ulogu u predstavi "Merilin Monro - Moja tajna". Osim u Los Anđelesu, Radivojevićeva radi i u Rusiji, gde se posle dva realizovana projekta priprema za novi, čije je snimanje planirano na jesen.
Glumici, koja danas živi na relaciji Beograd - Los Anđeles - Moskva, stalna putovanja i hiljade pređenih kilometara ne predstavljaju nikakav problem jer se bavi poslom koji voli, a glumeći na različitim stranama sveta, na nekoliko jezika, stiče neprocenjivo iskustvo za koje veruje da će joj doneti i uloge koje priželjkuje.
Dugo odsustvovanje iz rodne zemlje ima i svoje mane, pa joj često nedostaju roditelji i sestra Jasna, kao i prijatelji sa kojima je odrasla, ali ona se trudi da svakodnevno komunicira sa njima preko interneta. Narednih nekoliko meseci boraviće u Beogradu, posle čega će se vratiti u Ameriku.

Da li vas je slava promenila i da li ste svesni da vas smatraju seks simbolom?

- Smatram da se nisam mnogo promenila iako mi se slava prilično rano dogodila. Uz uloge koje sam igrala u serijama i filmovima, kao i uz rad u pozorištu, i ja sam sazrevala, što je normalno. Danas verujem da mi je rad u Sjedinjenim Američkim Državama i Rusiji veoma značajan za dalju karijeru i uliva mi dodatnu sigurnost, što mi daje snagu za nove izazove. A što se statusa seks simbola tiče, ne shvatam ja to toliko ozbiljno, ali svakako da prija. Taj status sam dobila zbog uloga koje sam igrala i to je svakako ono na šta sam ponosna.

Posećuju li vas često rodbina i prijatelji u Los Anđelesu?
- Moji roditelji još uvek nisu dolazili, ali smo u kontaktu preko "Skajpa". Inače, moja sestra Jasna je dobila "zelenu kartu", tako da se i ona uskoro sa suprugom seli u Los Anđeles, što me veoma raduje jer ću u tom predivnom gradu pored sebe imati tako blisku osobu. U Americi mi jedino nedostaju prijatelji, iako se u Los Anđelesu družim i sa našim ljudima. Nedavno se doselio i moj kolega Raša Bukvić, koji je došao da nastavi internacionalnu karijeru posle velikog uspeha u filmu "Umri muški". Život u Los Anđelesu proširio mi je vidike i još više oslobodio moj, inače, slobodan duh.

Mnogi muškarci se raduju što niste zaljubljeni. Da li ste svesni toga?
- Ko kaže da nisam zaljubljena? To je kod mene stalno stanje. Bitno je da žena nađe muškarca koji joj u potpunosti odgovara i koji je pun razumevanja, jakog i stabilnog, koji može da podrži njena kretanja i karijeru, kao što su moja u ovom trenutku.

Znači li to da ste pronašli takvu osobu?

- Teško mi je bilo u životu da ga pronađem, ali mogu da kažem da postoji.

U koliko predstava ste igrali u Los Anđelesu?
- U Americi sam radila dve predstave u poslednjih nekoliko meseci, a predstava koja govori o tajnama iz života poznate glumice Merilin Monro bila je vrlo uspešna i dobila je izuzetne kritike. Tom predstavom smo čak bili proglašeni za najbolji izbor u okviru kulturnih dešavanja u Los Anđelesu. Igrala sam ulogu Lili Sen Sir, poznate igračice burleske i striptizete, inaće ljubavnice Merilin Monro. Ona je naučila Merilin kako da se ponaša, kako da bude zavodljiva i seksi i kako da učini da nijedan muškarac ne može da joj odoli.

Da li je uloga zavodnice za vas zaista zahtevna ili ste skromni?
- Pozorišna scena je uvek zahtevnija od filma i na njoj morate da budete kompletni u svemu. U predstavi o životu Merilin Monro morala sam verno da prikažem način igranja iz šezdesetih godina, da nosim provokativni kostim i budem samouverena na sceni. Svi ti elementi, kao i složen lik po svojim osobinama, zahtevao je moju potpunu posvećenost i naporan rad, a i zavodljivost sam, verovali ili ne, vežbala, kako bi sve bilo autentično. Glumila sam na engleskom jeziku sa francuskim akcentom, što je bila otežavajuća okolnost, ali sam je uspešno savladala. Na kraju mogu da kažem da sam zadovoljna, jer su to možda mali koraci, ali vrlo važni za moju dalju karijeru u Sjedinjenim Američkim Državama. Bila mi je velika čast da igram u pozorištu u Los Anđelesu i da me agenti, producenti i kasting direktori vide na sceni.

Na koji način se u Americi dolazi do uloga?

- Tamo se za svaku ulogu ide na kasting, onda morate da prođete nekoliko krugova, a potom čekate da vas ponovo pozovu. To je veliki trening živaca, potrebno je veliko strpljenje, velika vera u sebe da svaki put kada vas odbiju kažete sebi: "Ja to mogu". I da sebe uverite da će se desiti prava stvar, a da to nije bio pravi trenutak za vas. U tom psihološkom smislu kastinzi su za mene veliko iskušenje i ispit u životu, jer je važno naći način da se podnese sve to, a da ipak moj ego ne bude potpuno sravnjen sa zemljom. Teško je krenuti iz početka, na neki način. Nimalo nije lako stalno ići na kastinge, ali na kraju dana sam zadovoljna jer je to ono što sam zaista želela. Kada sam se vratila iz Amerike, videla sam se sa koleginicama sa klase, Bobom, Marijom i Zoranom, koje se jasno sećaju da sam to želela još od prve godine fakulteta i da bih baš zato i trebalo da budem tamo. Lepo je kada čovek pređe tridesetu, a ostvario je neke stvari kojima je težio i koje je sebi zacrtao u ranoj mladosti.

Prija li vam život preko okeana?
- U Los Anđelesu sam okružena prirodom, deo u kome živim opasan je brdima, a na petnaest milja od mene je okean, a grad pruža mnogo mogućnosti i različitosti. Mnogo mi se dopada taj slobodan duh metropole u kojoj svako može da se oblači i ponaša kako želi. Tamo se osećam kao apsolutno slobodna osoba, a to je ono što je prednost u odnosu na Beograd, gde me svi znaju i gde imam odgovornost kao javna ličnost.

Kako ćete provesti leto u Srbiji?
- Deo leta ću raditi, a deo ću iskoristiti za odmor na Jadranu, odmaraću se u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Planiram i automobilom da proputujem Srbiju, da posetim mesta koja do sada nisam, ali i da se vratim onima koja volim.

Planirate li neke projekte u našoj zemlji?

- Počinjem snimanje nastavka filma "Zona mrtvih", u kojoj igram vlašku vešticu Morenu. Ta američko-srpska produkcija pokazala se kao odlična kombinacija u prvom delu, a nadam se da će tako biti i u "Gnevu mrtvih", kako će se zvati nastavak. Zatim ću malo da se odmorim, a posle odmora nastavljam rad sa kompanijom "Avon", gde ću aktivno učestvovati na projektu čiji je cilj pomoć ženama žrtvama porodičnog nasilja. Imam dve ponude iz regiona koje pokušavam da uskladim sa projektom u Rusiji na kome ću raditi od septembra.

Šta vas je navelo da učestvujete u tom humanitarnom projektu?
- Podstakao me je nedavni napad na žene u "Sigurnoj kući" u Beogradu. To me je veoma potreslo kao ženu i kao umetnicu, i javnu ličnost, zbog čega sam odlučila da deo odmora odvojim i dam svoj lični doprinos da se o problemima ugroženih žena otvoreno govori u društvu i da se nađe najbolje rešenje za njih.