Pola sata sa... Vlatko Stefanovski

Čuveni makedonski muzičar Vlatko Stefanovski veliku popularnost stekao je još sredinom sedamdesetih godina prošlog veka kada je sa grupom "Leb i sol" objavio neke od najboljih pesama rok muzike. Iako slavni gitarista nema formalno obrazovanje, poslednje dve decenije važi za jednog od petnaest najboljih gitarista na svetu. Muziku Balkana promoviše širom planete, za šta je dobio mnoga priznanja, među kojima i titulu počasnog doktora umetnosti Univerziteta "Sv. Kiril i Metodij" u Skoplju. Ovaj eminentni muzičar je svoju mirnu luku pronašao pre skoro tri decenije pored supruge Gordane, a njegova deca Ana i Jan nisu želela da krenu njegovim stopama već su pronašla svoj put.

Nedavno ste za stvaralaštvo u kulturi i umetnosti dobili priznanje "Braća Karić". Šta vam ta nagrada znači?

- Drago mi je da sam dobio tu nagradu. Spisak ljudi koji su do sada dobili to priznanje zaista je impresivan i ja sam srećan što sam u takvom društvu velikana umetnosti, humanitarnog rada i nauke. Ljudi su prepoznali to što godinama radim, a čiji je cilj promovisanje kulture i umetnosti Balkana u svetu i to mi prija. Svaka nagrada je značajna jer vam daje vetar u leđa.

Veliki ste poštovalac rada Marine Abramovič, koja je prošle godine dobila istu nagradu. Kkoliko vam znači što sada vi i vaša omiljena umetnica imate isto priznanje?
- Zbog toga mi je posebno drago, čak mogu da kažem da sam oduševljen. To što ona radi je velika stvar u savremenoj umetnosti.

Uskoro ćete, posle deset godina pauze, izdati novi album, zbog čega ste toliko čekali?
- Čekao sam da moje ideje prežive. Puštao sam da se sve ideje koje su u međuvremenu nastajale malo "ohlade", pa da onda vidim da li će zaista funkcionisati. U kompjuteru imam mnogo fajlova sa muzikom koju sam stvorio pa je došlo vreme da se napravi izbor i da se priprema albuma finalizuje. To je jedan od razloga zašto sam čekao, a drugi je moje razočaranje u diskografski biznis. Da bi napravio dobar kompakt disk, umetniku je potrebno da mnogo radi, a posle toga se na internetu taj materijal lako skida.

Koliko ste spremali ovaj album?

- Vrlo ozbiljno sam se posvetio tom poslu. Već četiri godine aktivno snimam. Odlučio sam da sam snimam u studiju bez snimatelja. Jednom rukom sam svirao gitaru, a drugom sam uključivao snimanje. To mi je predstavljalo posebno zadovoljstvo, tako da je moj CD pravi domaći proizvod. Samo sam za miksovanje pesama angažovao tonca jer mi je bilo teško da sam donesem neke odluke u vezi s mojim materijalom. Svestan sam da svi mi nismo baš kritični u našem radu pa mi je bilo potrebno mišljenje druge osobe.

Da li je vaša odgovornost prema publici veća s godinama?
- Nisam imao tremu već sam bio malo rezigniran. Snimao sam u međuvremenu albume, ali su to bile obrade izvornih pesama ili bluza. Nisam dugo kopao po svojoj duši.

Hoćete li uskoro nastupati u Beogradu?
- Biću gost Radeta Šerbedžije na njegovom novogodišnjem koncertu. Kada izađe album, polako ću pripremati svoj bend za nastupe.

Vaš omiljeni hobi je fotografija, nosite li često aparat i slikate?

- Srećom, sada postoje mobilni telefoni sa dovoljno visokom rezolucijom pa svakodnevno fotografišem zanimljive prizore. Ranije sam uvek nosio aparat, a sada je mnogo lakše.

Vaša kćerka Ana je profesorka italijanskog i španskog jezika, da li je sin Jan krenuo vašim stopama?
- On dobro svira bubnjeve, ali ga ne zanima da profesija muzičara. Aktivno igra košarku i želi da mu to bude zanimanje. Nije mi žao što nije krenuo mojim stopama, svako treba da pronađe svoj put i da bude istrajan u tome.

Supruga Gordana vas je svojevremeno osvojila i odličnom kolekcijom ploča koju je posedovala. Voli li ona i danas muziku istim žarom?
- Osim kolekcijom ploča, supruga me je osvojila lepotom, šarmom, kao i brojem pročitanih knjiga. Kada je reč o mom poslu, njeno mišljenje mi je jako bitno jer je nepogrešiva u ocenama.

Kakve su njene reakcije na vaš poslednji album koji publika tek treba da čuje?

- Bila je prilično kritična tokom procesa proizvodnje, ali je sada zadovoljna.

Na koji način se oslobađate stresa?
- Volim jogu. Sve spiritualne aktivnosti i metode koncentracije i opuštanja me jako zanimaju. I u muzici me pre svega interesuje njena spiritualna strana. Pešačenje me neizmerno opušta i u stanju sam da pređem nekoliko kilometara. Ali ne u Skoplju gde živim, jer je tamo vazduh jako zagađen. Zato često idem na planine gde se šetam, ne kao planinar, već kao običan pešak.

Tekst: Ivana Nikolić, Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +