Pola sata sa... Željko Joksimović

Pola sata sa... Željko Joksimović

Autor: | 13/06/2012

0

Pevač Željko Joksimović stekao je prve simpatije publike još 2000. godine kada je izdao svoj prvi CD „Amajlija“ na kome su mnoge pesme postale hitovi. Ovaj uspešni kompozitor i izvođač, koji svira čak četrnaest instrumenata, nastavio je pažljivo da gradi svoju karijeru, a prva prekretnica se dogodila 2004. kada je sa numerom „Lane moje“ zauzeo drugo mesto na „Evroviziji“ u Istanbulu. Posle toga, njegove kompozicije na istom takmičenju izvodili su Hari Varešanović i Jelena Tomašević, a Željko je 2008. sa Jovanom Joksimović bio u ulozi voditelja na „Evrosongu“ koji je održan u Beogradu. Ta manifestacija ostavila je dubok trag i na njegov privatni život, jer je neposredno posle toga voditeljski par otpočeo vezu koju je početkom ove godine krunisao brakom. Jovana i Željko su ove godine ponovo bili na najvećem muzičkom takmičenju na Starom kontinentu, gde je uspešni muzičar još jednom predstavljao našu zemlju i sa pesmom „Nije ljubav stvar“ zauzeo treću poziciju.
Jeste li zadovoljni plasmanom na protekloj „Evroviziji“?
- Jesam. Mislim da je treće mesto upseh i dobar plasman, naročito ako se uzme u obzir da od dvanaest zemalja nismo dobili nijedan poen.
Zbog čega od mnogih zemalja niste dobili glasove?
- Mislim da je reč o lobiranju koje su neke zemlje dobro uradile. Kada sam učestvovao 2004. godine, sabirani su samo glasovi publike, a sada se osim njihovih računaju i glasovi žirija, pa je lobiranje moguće.
Po čemu ćete pamtiti ovo tamičenje u Azerbejdžanu?
- Po odličnoj energiji koja je vladala u našem timu. Bilo je to divno iskustvo. Svi članovi naše ekipe zaista su bili fantastični i ja sam im zahvalan na svemu.
Ostajete li pri stavu da je ovo poslednji "Evrosong" na kojem učestvujete kao izvođač?
- Da. Ovo je poslednji put da se takmičim kao pevač, ali ako se ukaže prilika, rado ću učestvovati na „Evroviziji“ kao kompozitor. Imao sam veliku odgovornost ovog puta. Poslednjih šest meseci ništa nisam radio osim što sam se pripremao za „Evrosong“, a ja ipak živim od ovog posla.
Da li vam je ovog puta bilo teže nego 2004. u Istanbulu?
- Svakako da jeste. Tada je moja karijera bila još na početku, a ovog puta me je publika dobro poznavala, tako da je odgovornost bila ogromna.
Čija vam se pesma, pored vaše, najviše dopala?
- Mislim da su Španija i Belgija imale dobre predstavnike i njihove kompozicije su mi se svidele. Dopala mi se i pobednička pesma, ali najviše sam, svakako, navijao za nas.
Koliko vam je značila podrška supruge Jovane na takmičenju?
- Jovanin boravak u Bakuu za mene je bio dragocen. Osim što mi je pružala podršku, ona je bila zadužena i za organizaciju mojih obaveza, tako da bi mi bilo mnogo teže da nije bila sa mnom.
Jeste li imali priliku da obiđete grad i kakav je utisak na vas ostavio Baku?
- Reč je o zaista impresivnom mestu. Kod nas se malo zna, a moram da priznam da ni sam nisam znao koliko je to lep grad. Azerbejdžan je zemlja  bogata prirodnim resursima, poput nafte ili šafrana, koje izvoze. Sve je divno i vratio sam se pun utisaka.
Zbog čega vaša kćerka Mina nije išla sa vama?
- Ona je imala ispite, pošto je sada završna godina srednje muzičke škole. Stalno smo bili u kontaktu i ne zna se da li sam ja više strepeo zbog njenih ispita ili ona zbog mog plasmana. Poruke koje sam dobijao od nje najviše su mi značile.
Znači li to da će ona krenuti vašim stopama?
- Ja se iskreno nadam. Iako ima samo sedamnaest godina, Mina će u junu konkurisati na Muzičku akademiju pošto je dve godine pre svoje generacije krenula u srednju školu. Verujem u nju i biću presrećan ako uskoro postane student.
Kakvi su vaši planovi za predstojeće leto?
- Prvo ću napraviti rekapitulaciju svega što sam radio prethodnih šest meseci, a potom ćemo videti. 

Piše: Ivana Nikolić
Foto: Janko Petković

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin