Srđan Dragojević: Verujem da naša deca mogu da izbegnu našu sudbinu || Hello Magazin!

- Verujem da naša deca mogu da izbegnu sudbinu gubitnika tranzicije, sudbinu koja je nas zadesila - kaže Srđan Dragojević, koji se na ovogodišnjem Sajmu knjiga predstavio i kao pisac.

Na svetkovini pisane reči poznati reditelj Srđan Dragojević je bio u društvu svoje porodice, dece i supruge, a kao autor na "Laguninom" štandu potpisivao je svoje knjige, zbirku scenarija "Pre nego crvima kažem zbogom" i knjigu za decu "Krilata deca".

Bio je to školski dan, hale su vrvele od dece svih uzrasta i dok smo se doslovce probijali od "Laguninog" štanda do hale za medije, komentarisali smo kako je lepo videti toliko dece i toliko knjiga u jednoj istoj jednačini.

Jubilarni je 60. sajam, a koliko je ta manifestacija bivala deo tvog života?

- Jedno 35 godina najmanje, ja sam redovan posetilac. Dok sam mali bio, vodili su me roditelji. Sad ja dovodim svoju decu. Odmalena sam bibliofil. Međutim, i preko godine u proseku jednom nedeljno cunjam po gradskim knjižarama, kupujem knjige, tako da je meni Sajam više mesto gde dolazim da sretnem prijatelje pisce, vidim njihove nove naslove... Kao pisac sam bio prvi put 1986. ili 1987. sa knjigom koju mi je objavio danas nepostojeći "Rad".

To je bila zbirka poezije?

- Akcione poezije, koja je dobila nagradu "Branko Radičević".

Sada ste prvi put prisutni sa knjigom za decu?

- I vrlo sam na nju ponosan. Moja deca Aleksa, Vera i Eva su bili inspiracija. I to je u principu priča koju sam njima pričao.

Na stranicama knjige čitamo da deca imaju krila, ali ih i gube...?

- Na toj planeti koja je slična našoj, deca imaju krila do puberteta. Ona otpadaju, a oni postaju odrasli ljudi i ne mogu više da lete. Kako se bliži starost, dolazi do nove vrste transformacije. Životni ciklus.

Kada se govori o deci, nameće se pitanje odgovornosti odraslih. Često čujemo da je naša generacija imala rokenrol i crveni pasoš, a naša deca kredite i nezaposlenost...

- Nemaju naša deca kredite i nezaposlenost. To imamo mi. Tranzicija je nama iščupala krila iz korena, a za njih ćemo da vidimo. Verujem da naša deca mogu da izbegnu sudbinu gubitnika tranzicije, sudbinu koja je nas zadesila. Oni su pametniji, biće, nadam se, i obrazovaniji i imaće drugačije živote. Naš problem je što živimo u dva sistema i potrošismo se na prilagođavanje. Njihove su šanse veće jer su rođeni i rastu u jednom koji ima mane i vrline, ali je taj koji je.