Slavko Štimac: Branim se radom || Hello Magazin!

Premijera predstave Duška Kovačevića u režiji Darka Bajića je 23. decembra na sceni Zvezdara teatra, a govoreći kako je do saradnje došlo, Slavko Štimac kaže:

- Zvao me Darko Bajić, reditelj koga cenim, s kojim je prijatno raditi. A o Dušku i njegovim komadima nema potrebe govoriti. Svi znamo. Čovek je živi klasik. Takva se ponuda ne odbija.

Posle više od dvadeset godina pozorišnoj sceni se vraća i u susret premijeri ide, veli, sa "velikom odgovornošću, velikom posvećenošću".

- Radom se čovek najbolje i bori i brani.

Nije tokom karijere mnogo igrao u pozorištu, poslednji put, kaže, bilo je to u predstavi "Čekajući Godoa" 1993. u Beogradskom dramskom.

Omiljenu repliku Teje Kraja, kaže Štimac, ne može da izdvoji, "ne zna koju bi pre", a ono što u njegovoj karijeri sledi:

- Film `Dobrica` Srđe Penezića, u prvoj polovini naredne godine.

Deo njegove raskošne karijere su i uloge u dva proslavljena filma po scenariju Duška Kovačevića: "Ko to tamo peva" i "Andergraund", a govoreći o ovoj predstavi kaže:

- Igram Teju Kraja, pisca kome se mešaju fikcija i stvarnost, mešaju mu se realnost i drama koju piše. Ovaj Duškov komad je neverovatno aktuelan. Slika i dijagnoza vremena.

Prisećamo se da je praizvedba bila 1987, pominjemo da u komadu zapravo šest lica traži pisca, a među njima nezaposleni pisac i prevodilac Sava Odžačar, policajac-političar, balerina...

Teja ispisuje dramu svoga doba, i dok se njegova drama izvodi na pozorišnoj sceni, zbivanja iz njegovog života i doma se igraju u teatru da bi u datom trenutku balerina direktno sa scene pobegla u na ulicu, potražila utočište u kontejneru, gde će je pronaći Sava koji tu skuplja hleb... Jedan od živopisnih likova je i Tejina sestra koja se, ne slučajno, zove Vesela, a koja u čitavom komadu krpi bratu čarape i okarakterisana je kao kratkovida jer vidi samo stvarnost.

Upitan za viđenje našeg vremena, Slavko Štimac kaže:

- Naše vreme čini kriza u kulturi, u ekonomiji... Opšta kriza. Ali to nije specijalnost samo ovih prostora. Ono što je ovde posebno pogubno je kriza morala, kriza vrednosnog sistema. Preplavljeni smo lošim informacijama. Lošim u svakom smislu. Od sadržaja do načina na koji su plasirane. Očigledno se loše informacije smatraju najatraktivnijim ali način, način je potpuno poražavajući. Mora nešto da se uradi. Pozorište i knjige su dobar vid borbe protiv srozavanja morala i sužavanja svesti, a samim tim i svega ostalog. I koliko god se činilo da je zalud, ipak nije! Svaki milimikron vredi.

Opasku da je čist odlikaš jer mu je 55, ispratio je osmehom, a upitno izgovorenu rečenicu: "Od Vuka samotnjaka i čuda od deteta do..." završio je rečima: "Evo, do Klaustrofobične komedije i Dobrice"... Kako to već život ume da složi.