Lula i Bata Živojinović: Ovo su nam najradosniji praznici, jer smo svi zajedno || Hello Magazin!

Veče pada nad Vračarom. Hladno i sumorno. U domu Velimira Bate i Lule Živojinović toplo je i vedro. Jer, kako kaže Đorđe Balašević, praznici su u nama. Sa Kube, posle dužeg perioda, stigla je ćerka Jelena. Osmeh se vratio u grad. A iz Marbelje je došla i njena ćerka Julijana.

- Tu su i Miljkova deca, dedino ime, unuk Velimir i njegova polusestra Milena, pa možemo da podelimo zadatke - šali se Lula. - Ovo je doba godine kada se naša porodica okuplja, u domu zavlada prijatan mir i svi se posvećujemo jedni drugima. Zabrane i zamerke se ukidaju. Tačno se zna ko je za šta zadužen, pa će tako mlađi Velimir, umesto tate Miljka, biti položajnik za Božić. Ovog puta će nam izostati unuk Obrad i unuke Jelisaveta i Dina, a preskočićemo i Koraćicu, u koju smo tradicionalno odlazili - priča Lula za Novosti.

Lula se raduje kićenju jelke sa unucima, a Bata njenim princes- krofnama. Bolest mu je bitno izmenila režim ishrane, ali kolača se ne odriče.

- Niti cigarete - dodaje glumac, dok mu supruga donosi pepeljaru.

Kažu, a to je i sasvim vidljivo, da su im ovo najradosniji trenuci, jer su svi zajedno i svi pričaju i smeju se uglas. Uvek se dotaknu i uspomena, pa Lula kroz osmeh priča kako su Batu, pošto je često odsustvovao od kuće zbog snimanja, deca dočekivala sa rečima „O, vratio se čika Bata”. Njegovo zdravlje im je ove godine zadalo mnogo briga.

- Ali i zadovoljstva, jer smo uvideli koliko je hrabar. Pravi je junak i podrška svima nama, pošto su njegov optimizam i unutrašnja snaga zarazni - kaže Lula.

Bata zadovoljno sluša, dok ispija kafu i ispušta dim cigarete.

- Ma, jel' me voliš? - pita ga supruga.

- Ko te ne bi voleo - odgovora on uz šeretski osmeh, kojim je Valter uvek branio njihovu ljubav.

Prošlo je šest decenija otkako se Bata prvi put udvarao Luli. I danas to šmekerski čini.

- Kada kažem unukama da su mlade za udaju, one me „podsete” da sam se za Batu udala kao dvadesetogodišnjakinja. Istina je. Ali, mi smo imali sreću da nam se prava ljubav rano dogodi, pa smo se uzajamno formirali. Ključnu ulogu u našoj dugovečnosti imala je tolerancija, pa spremnost na popuštanje i prilagođavanje - priča Lula za Novosti.

Godine im nisu oduzele vedrinu. Dok razgovaraju, sasvim spontano počinju da pevaju.

- Ajmo, Lulo, onu našu - kaže Bata, započevši izvornu makedonsku pesmu „Laži, laži Vere”.

Ona prihvata poziv, pa se cela kuća sada ori. Hvale nam se da im je ćerka nedavno otkrila divnu rusku pesmu „Miljenkij moj, vozmi minja saboj”, ali da im je repertoar omiljenih toliko dugačak da svakog dana pevaju neku drugu.

- Od Borisa Dvornika nam je ostala ljubav prema muzici Olivera Dragojevića i Miše Kovača - priznaje glumac.

Lako se oni dogovore i oko pesme i oko ostalih „velikih” sitnica. Jer nisu zahtevni ni u čemu, kažu uglas. Ne žale ni za čim, želeći samo da su svi u porodici zdravi. I upravo će to biti suština čestitke koju će jedni drugima „poslati” za praznike.

- Sve osim zdravlja dođe i prođe. Ne opterećujemo se materijalnim stvarima. Važno je da ima sloge i mira među ljudima. Toliko godina imamo da smo mogli da se nagledamo raznoraznih nesreća. Zato čovek mora da bude zadovoljan malim, naizgled običnim stvarima - kaže Lula.