Anđela Jovanović: Tata mi je najveći kritičar || Hello Magazin!

Anđela Jovanović, glumica, ćerka Dragana Gagija Jovanovića i Branke Pujić pre četiri godine na sebe je skrenula pažnju u serijama „Totalno novi talas” i „Moj rođak sa sela”, a ovih dana u filmu „Doba Dunđerskih” igra Lenku Dunđerski, veliku ljubav pesnika Laze Kostića.

Mlada glumica Anđela Jovanović za Blic govori tome kako je za potrebe filma naučila da jaše, na koji način je ubedila roditelje da upiše FDU, kao i šta najviše ceni kod njih...

Gledajući sebe na velikom platnu u dokumentarno-igranom ostvarenju „Doba Dunđerskih“ da li ste sebi nešto zamerili, a na šta ste bili ponosni?

- Uvek mi je čudno kad gledam sebe i naravno da bih svašta promenila. Uvek može bolje, ali ponosna sam na ovaj projekat i činjenicu što mi je povereno da oživim lik Lenke Dunđerski.

Šta vam je profesor Dragan Petrović Pele rekao o ulozi Lenke?
- Profesor nije imao prilike da gleda film, ali jedva čekam da čujem njegov komentar kad pogleda. Međutim, bio je na premijeri „Ćelave pevačice“ u Ateljeu 212 i dopalo mu se.

Lenka je živela u 19. veku. Šta biste voleli iz tog perioda da imamo i u 21. veku?
- Volela bih da je ostala ta vrsta udvaranja, neka čežnja, i da se jednostavno sve sporije odvija nego u današnjim vezama.

Partner u filmu „Doba Dunđerskih“ je Igor Pervić. Koliko vam je pomagao tokom snimanja?

- Igor je bio super prema meni tokom rada. Pomagao mi je uz reditelja Marka Marinkovića, kad god sam imala neku dilemu za vreme rada i stvarno mi je drago što sam nešto naučila od njih. Mislim da je to dragoceno iskustvo.

Gledaoci su vas upamtili kao plavušu, ali ste sada promenili boju kose. Zbog čega?
- Pre prijemnog za Fakultet dramskih umetnosti sam se ofarbala u smeđe i nastavila da puštam svoju prirodnu boju kose. Privatno se ne bih vraćala u plavo, ali ako neki projekat to zahteva, zašto da ne.

Završili ste dve niže muzičke škole i muzičku gimnaziju, svirate klavir i kontrabas, ali ste se ipak opredelili da vam gluma bude životni poziv...
- Mislim da jedno ne isključuje drugo, ali ljubav prema glumi je prevladala sve nedoumice. Muziku obožavam, stalno nesto pevušim i slušam. Ona je potpuno deo mene i uvek je prisutna.

Vaši roditelji su bili protiv toga da upišete FDU. Kako ste ih na kraju ubedili da je gluma ono čime želite u budućnosti da se bavite? Koja je bila čarobna rečenica?

- Čarobna rečenica je bila “Upisala sam Akademiju”! Šalim se. Nisu baš do tog trenutka bili protiv, ali dosta dugo jesu. Mislim da je tata, koji je moj najveći kritičar, miran tek sada kada je pogledao film „Doba Dunđerskih” i predstavu “Ćelava pevačica”. Po prvi put u životu mi je rekao da nema komentara i kritike.

Imali ste priliku da glumite i sa mamom i sa tatom. Šta najviše cenite kod njih?
- Cenim što su veliki profesionalci i što ni u jednom trenutku na snimanju nisam imala osećaj da sam im ćerka, već kolega. To je veoma teško, ali i divno.

Za potrebe filma ste naučili da jašete konje. Da li je bilo teško?
- Učila sam da jašem, jako mi se dopalo i definitivno bih volela da nastavim čim ugrabim malo slobodnog vremena. Priznajem da je bilo teško. Pre svega fizički je jako iscrpljujuće dok se naviknete da ste na nekoj velikoj životinji koja se pomera i trza, ali je predivno. Konji su divne i plemenite životinje i jako sam ih zavolela.

izvor: Blic