Dragana Katić: Sva svoja iskušenja pretočiću u knjigu

Voditeljka Dragana Katić retka je dama koja skoro trideset godina u kontinuitetu radi na televiziji, a publika je prepoznaje i voli zbog odmerenog stava i autentičnog glasa. Uspešna Beograđanka, zahvaljujući marljivom radu i upornosti, postigla je sve što je zamislila, a pozitivan stav prema životu nije gubila ni u najtežim trenucima. Svoja iskustvo planira da pretoči u knjigu jer smatra da bi to moglo da bude od koristi mnogima. U tome ima veliku podršku sinova, petnaestogodišnjih blizanaca Bobana i Bojana koji su od nje nasledili ambiciju i upornost, ali i svog emotivnog parnera sa kojim je više godina u vezi. Osim pisanja knjige, Dragana je nedavno dobila i novi angažman na „Grand narodnoj televiziji“, zahvaljujući kome posle višegodišnje pauze ponovo ima priliku da radi živi program.

Nedavno ste dobili novi poslovni angažman na „Grand narodnoj televiziji“, da li vam prija promena?

- Veoma. Otkako je počela sa radom „Grand narodna televizija“ radim više nego ranije i najvažnije mi je da moja emisija „Halo, halo“ ide uživo, imamo uključenja gledalaca, a takvi programi su nešto u čemu najviše uživam.

Koliko se zbog nove emisije promenio vaš tempo života?

- Skoro trideset godina radim na televiziji, tako da novi angažman ne može mnogo da promeni moj život. Sada sam zaposlenija, ali sam naučila da svoj život uvek dobro organizujem u odnosu na trenutne obaveze. U mom životu postoje dani kada se snima i kada se ne snima, a na osnovu toga se pravi raspored svih ostalih aktivnosti.

Jedna ste od retkih dama koje uvek ponosno ističu koliko imaju godina. Trudite li se da nekada usporite starenje?

- Isticali ili ne isticali godine, one su činjenica. Nijedna žena nije srećna kada počne da primećuje promene na svom telu koje posle četrdesete godine i te kako dolaze, pa tako nisam bila ni ja. Uspela sam mentalno da prihvatim da je starenje neminovno. Uostalom imam sinove koji rastu, pa je prirodno da ja starim.

Jeste li imali periode kada ste se plašili starenja?

- Naravno da je bilo takvih perioda, a ima ih i danas, kada počnem da primećujem promene i bore koje ranije nisam imala. Kada je neko esteta, a kada je uz to i zaposlen na televiziji, takve stvari nimalo lnisu lake. Generalno ženama nije prijatno kada primete znake starenja jer svako od nas voli sebe na svoj način. Ja se borim sa mojim godinama, pa sam tako, na primer, pre dve godine počela da odlazim u teretanu i da redovno treniram.

Nedavno ste izjavili da imate u planu da napišete knjigu, postoji li još takva ideja?

- Pre više od dvadeset godina u Beograd su dolazili stručnjaci koji su držali kurs „Silva metoda“ koji sam pohađala. Reč je o školi koja ne priznaje probleme i cilj joj je da polaznike nauči kako da kontrolišu stres i kako da se bore sa svakodnevnim izazovima. Bilo je još mnogo javnih ličnosti koje su takođe pohađale taj kurs, a sa mnom u grupi bile su i Merima Njegomir i Vesna de Vinča. Poslednjih godina razmišljam da napišem knjigu o svom iskustvu kako da se prevaziđu izazovi koje svi mi imamo. Kada sam ostala bez roditelja, prošla sam kroz težak period i smatram da bi ono što sam proživela i na koji način sam se izborila sa tim bolom moglo ljudima da koristi.

Gubitak roditelja vas je podstakao da razmišljate o pisanju knjige?

- Svakako, ja sam jedinica i roditelji su me uvek podržavali. Kada sam izgubila oca, a potom i majku, prvo što sam pomislila je da nisam više ničije dete, što je generalno sebičan stav. Gubitak roditelja je za svakoga bolan, a naročito za one koji su kao ja živeli uz njihovu veliku pažnju.

Trudite li se da vašim sinovima, blizancima Bobanu i Bojanu, pružite sigurnost koju su vama pružali vaši roditelji?

- Kao roditelji uvek, svesno ili nesvesno, koristimo model naših roditelja, a to je naročito istaknuto u slučajevima ljudi koji su imali veoma srećno detinjstvo, kao ja. Uvek sam bila okružena velikom ljubavlju i pažnjom, a sada se na isti način odnosim i prema mojim sinovima, jer smatram da jedino tako mogu da odrastu u stabilne ličnosti. Takođe, važno mi je da ih naučim da je obrazovanje i rad na sebi ključ za uspešan život.

Oni su nedavno postali srednjoškolci, kako su se snašli u novoj sredini?

- Iako su blizanci, njih dvojica su potpuno različita, pa su upisali i različite srednje škole. Boban se odlučio za Prvu beogradsku gimnaziju, koja je jedna od najjačih, a na polugodištu je imao sve petice, na šta sam jako ponosna. S druge strane, Bojan je više umetnički tip i upisao je Filološku gimanaziju, posebno odeljenje za koji je morao da polaže dodatni prijemni ispit. Obojica su jako vredni i to je ono na šta sam najviše ponosni.

Dugo ste u skladnoj ljubavnoj vezi, zbog čega nikada niste javnosti otkrili ko je vaš partner?

- Pre jedanaest godina kada smo moj partner i ja počeli da se zabavljamo, zajedno smo doneli takvu odluku i mislim da nismo pogrešili. U javnosti se uvek pojavljujem kao jedinka, a na privatnim zabavama naših prijatelja uvek smo zajedno.

Da li još slobodno vreme najradije provodite u šopingu?

- Da, obožavam da sebi kupujem stvari, to činim često i ne želim da se to promeni. Iako često odlazim u šoping, kao malo dete uvek se radujem svakoj novoj stvari. Volim da obilazim butike i sama i u društvu, a najviše sam volela to da radim sa Suzanom Mančić, dok smo zajedno vodile „Grand paradu“. Nas dve imale smo svoje rituale i posle snimanja obavezno bismo odlazile u kupovinu i vraćale se kući punih kesa. Obe znamo da uživamo u tome.

Imate li neostvarene želje?

- Moj stav je takav da se Bogu prvo zahvalim na onome što imam, a potom kažem ono što želim. Moje poslovne želje su da trajem što duže, što na televiziji nije lako, a privatne da mi deca budu dobri, srećni i uspešni ljudi.

Piše: Ivana Nikolić

Foto: Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +