Iva Štrljić: Ljubav ne može da se potroši || Hello Magazin!

Dok čeka nastavak snimanja serije "Folk", u kojoj igra Cicku, i početak emitovanja epizoda "Larinog izbora", u kojima se i ona pojavljuje, glumica Iva Štrljić igra u pozorišnim predstavama "Kafana kod Zajedno" i "Plava ruža". Ipak, najnoviji angažman joj je promocija druge knjige "Znam da misliš na mene", koja je nedavno izašla u izdanju "Lagune". Posle spisateljskog prvenca "Nemaš pojma koliko te volim", svetlost dana je ugledala i Ivina priča o rastancima, ali i ljubavi, od koje, čini nam se, ne odustaje.
- Od ljubavi se nikad ne odustaje, međutim, 'Znam da misliš na mene' je priča o onome što nam lomi srce svakog puta kada napustamo one koje volimo, o uspomenama koje nas tada proganjaju i detaljima zbog kojih ne možemo da zaspimo - priča Iva.
- Forma je dnevnik glavne junakinje Maše u kome opisuje sve momente odustajanja od bivšeg dečka, ali i one u kojima u njen život ulaze novi ljudi i sveže ljubavi...

Koliko je ta Ljubav (ili samo reč), postala potrošna ili patetična?
- Ne mislim da ljubav može da se potroši. Promeni se, dobije drugačiji ton, ponekad i izgubi na toplini, razljuti nas, ne prepoznajemo je, ali se ne isprazni nikad sasvim. Ako ništa drugo, posle ljubavi makar ostane uspomena na nju, sećanje na to kako je izgledala kada je još bila ljubav.

Ko vas je poslednji ljubavlju iznenadio?

- Pre nekoliko dana dogodila mi se divna situacija. Prišla mi je devojčica da me pita da joj dam autogram, odgovorila sam joj da hoću naravno, ali da nemam kod sebe papir i olovku. Rekla je da nema ni ona. Pitala sam je da li da uzmemo od nekoga, a ona mi je rekla: „Biće dovoljan i poljubac.“ E, od takve iskrene dečje ljubavi najlepše se raste.

Koju ste ludost poslednji put uradili iz ljubavi?
- Zašto mislite da je neophodna ludost? Voleti nekog je normalna, prirodna stvar i ne mora da podrazumeva ludosti.

Na jednom mestu u knjizi kažete da se osećate „kao lepe i iznošene cipele“. Postoje li takvi trenuci u vašem životu?
- Maša se u jednom momentu baš tako oseća, a imala sam i ja slične trenutke. Osećanja su uvek autobiografija. Ono što su čitaoci cenili kod prve knjige je upravo iskrenost, a takva je i druga. Moje junakinje nisu od čelika, krute i preokupirane samo sobom, već devojke koje su hrabre i slabe, vesele i razočarane, oduševljene, sa više i manje samopouzdanja.

Sa kakvim mislima se budite, a sa kakvim ležete?

- Budim se uvek veoma rano, ali kod mene nema više faza buđenja. Ustajem odmah na rez i mogu istog trenutka, još na jastuku, da polemišem o čemu god hoćete! Ustajem raspoložena, trudim se da takva i ležem.

Kada ste poslednji put plakali i zbog čega?
- Umem da se rasplačem, i to ne tako retko. Ponekad me dotuku sićušni detalji, nekakvi predmeti koji me podsete na nekoga ko mi je jednom nešto značio. Rasplaču me pesme, filmovi, na primer onaj stari „Love story“, kao i muzika iz tog filma... To me uvek razbuca!

Kad kažete Iva Štrljić mislite...
- Na isto ono što vi pomislite kada kažete svoje ime. Na sebe. A svako ima svoje Sebe!

Da li reagujete na (zlu)rade komentare ljudi?

- Ne čujem ih. U mom svetu ljudi ne komuniciraju zluradim jezikom. To je neki drugi svet.

Koja je najveća zabluda koju ste čuli o sebi?
- Zabluda o izlascima. I kad izađem, u ponoć sam uvek u krevetu. Budim se u sedam, doručkujem i idem u teretanu.

Da li ste zaljubljeni?
- Tačan odgovor bi bio - zaintrigirana!

Kako ćete proslaviti predstojeće praznike?

- Moja druga knjiga je pre nekoliko dana počela svoj život u knjižarama, pa ću praznike proslaviti radno, pripremajući sve za promociju koja će biti krajem maja. Sunce je, i to me raduje, pa ću ugrabiti neko vreme da sednem sa prijateljima pored reke ili na Kosančićevom vencu sa pogledom na reku i uživam.

Izvor: Novosti