Koliko dugo treba spavati? || Hello Magazin!

Da li ćemo ako spavamo deset sati doživeti 100 godina?

Želimo li doživeti 100. valja nam spavati desetak sati!. Zaključak je to studije objavljene u časopisu Sleep, koja je pokazala da stogodišnjaci tri puta češće spavaju barem desetak sati dnevno.

Istraživanje je sprovedeno u Kini na spavanje 15.638 osoba u starosnoj dobi od 65 i više godina, a među njima bilo je 3927 osoba dobi između 90 i 99 godina, te 2794 stogodišnjaka i onih starijih.

Danan Gu s Portlandskog Univerziteta kaže kako je 65 posto anketiranih kazalo da je kvalitet njihovog spavanja dobar ili vrlo dobar, te da dnevno prosečno spavaju oko sedam i po sati.

“ Zanimljivo je da su oni u starijoj dobnoj grupi (od 100 i više godina) imali čak 70 posto veću verovatnost da će spavati kvalitetno”, kaže Gu. Stogodišnjaci i oni stariji tri puta će češće spavali deset i više sati dnevno. Takođe, muškarci imaju čak za četvrtinu veće izglede za bolji san nego žene.

Mozak se oporavlja u snu

Ali, naučnici još uvijek nisu do kraja razjasnili tajnu spavanja jer svaki čovek ima različitu dnevnu potrebu za snom. Dok će jedni već nakon pet ili šest sati biti naspavani i tokom dana im se neće spavati, drugima će trebati osam, devet pa i više sati spavanja. Takođe se zna da je glavni razlog spavanja mozak jer upravo se on može oporaviti samo kroz san.

Na taj način održava se nivo kognitivnih sposobnosti, govora, pamćenja i razmišljanja. Nedostatak sna uticaće na našu koncentraciju, postajemo nervozni, zaboravni, mrzovoljni... Nespavanje nije dobro ni za našu liniju jer se za vreme sna kilogrami lakše tope. Što se pak tiče nadoknađivanja energije, u tome spavanje ima perifernu ulogu jer se ona može nadoknaditi, na primer, i hranom.

Primamljivo, ali nedostižno

Ova najnovija preporuka, prema kojoj bismo trebali spavati desetak sati dnevno, ne bismo li doživeli stotu, teško je primenljiva u današnjem vremenu kad se barem toliko mora i raditi. Drugim rečima, umesto trećine života tako bismo gotovo polovinu života trebali provesti spavajući. Primamljivo, ali nedostižno.

Uostalom, osim što prema ovoj novoj teoriji možda “gubljenje vremena na spavanje” možemo nadoknaditi dužim životom, teško da će nam mnogo spavanja jamčiti i kvalitetu života ili, pak, kvalitetnije intelektualno razmišljanje i življenje. Dovoljno je zaviriti u prošlost i videti da je Ajnštajn prespavao gotovo polovinu svog života, ali je zato Edison stalno govorio kako je spavanje gubitak vremena. Napoleon i Margaret Tačer, spavali su tek po četiri sata dnevno jer im je budnost bila draža. No, kao i sve u životu, i dužina spavanja ili nespavanja očito manje zavise od potrebe, a više o mogućnostima.

Izvor: kodren.com