Dejvid Miler: Zaljubićete se u "Il divo" || Hello Magazin!

Klasični multinacionalni kvartet „Il divo“ održaće koncert u subotu, 22. septembra, u „Kombankareni“, u okviru svetske turneje koja prati objavljivanje njihovog novog albuma „Wicked game“. Opisuju ih kao muškarce anđeoskog lica i božanstvenog glasa. Zanimljivim vokalnim spojevima i jedinstvenim operskim aranžmanima osvojili su milione slušalaca širom sveta.
Španski bariton Karlos Marin, Švajcarac Urs Buler, francuski pop pevač Sebastijan Izambar i američki tenor Dejvid Miler, glasovima i besprekornim imidžom za dve godine su napravili pravu pometnju na muzičkoj sceni. Toliko veliku da su i sami bili zatečeni kada su potisnuli Robija Vilijamsa sa prvog mesta britanske top-liste i kada ih je Barbra Strejsend pozvala da budu specijalni gosti na njenoj turneji. Ili kada su Selin Dion i Toni Brekston poželele da snime „duet“ sa njima.
Povodom drugog beogradskog koncerta, nakon što su 2009. osvojili srca ovdašnje publike, razgovarali smo sa Dejvidom Milerom (39), koji nam je odmah otkrio da je veoma uzbuđen zbog ponovnog dolaska u našu prestonicu.
- Bili smo u Beogradu na našoj poslednjoj turneji, pre tri godine, i tada smo obilazili jedan deo Evrope. Ovoga puta smo na turi po istočnoj Evropi i nadam se da će i u subotu biti divno.
Sećate li se svakog grada u kom ste pevali?
- Ponekad moram da proveravam moju memoriju, malo je teško setiti se baš svakog grada. Na ovoj turneji sviramo u nekim mestima u kojima smo već nastupali, a u nekima ćemo biti po prvi put.
Šta biste poručili publici koja će vas možda u subotu prvi put slušati uživo?
- Ljudima koji su nas već gledali poručio bih da će se ponovo provesti sjajno, jer ćemo pevati mnogo novog materijala sa našeg najnovijeg albuma. Zapravo, na koncertima pevamo oko 40 odsto novih pesama, što je u početku bio veliki rizik, jer ljudi uglavnom žele da čuju stvari koje već znaju. Nekada može da se dogodi da na novu muziku ne reaguju dobro. Međutim, dosad nismo imali problema. Takođe smo se ovoga puta fokusirali na muziku i na pevanje. Zanemarili smo specijalne efekte i rešili da sve bude jednostavno. Muzika i glasovi. Na sceni će biti četiri orkestra, jer nam se na toj muzici i zasniva poslednji album.
Deo vaše publike misli da su glasovi nekad sasvim dovoljni?
- Na neki način. Veliki deo publike smo „vezali“ za nas upravo našim glasovima, jer im prijaju i vole ih. Muzika koja podržava naše glasove zapravo ih diže na drugačiji nivo razumevanja.
Niste odgovorili šta ljudi koji prvi put dolaze na vaš koncert mogu da očekuju u Beogradu?
- Nadam se da će uživati na našem koncertu i da će se zaljubiti u nas (smeh) i doći ponovo.
Pevate po čitavom svetu. Postoji li koncert koji možete po nečemu izdvojiti kao najdraži?
- Uh, to je teško, ali ne zato što se ne sećam, već zbog toga što na kocertima posmatram i pamtim kako publika reaguje. Imamo koncerte svake večeri i mi smo isti, ali je publika potpuno drugačija. Nekada primećujemo kulturološke razlike, nekada one u proseku godina... Ne postoji nijedan koncert posle koga smo mogli da kažemo da nam je publika bila „uvrnuta“. Zaista uživam da gledam kako, na primer, reaguju Japanci, kako Amerikanci, Španci, Srbi...
Postoji li neka pevačica sa kojom biste voleli da snimite duet?
- Često pričamo o tome da snimimo duete sa pevačicama iz nekoliko različitih zemalja. Razmišljali smo i o tome kako bi bilo da snimimo pesmu sa nekom rep zvezdom ili da se „ukrstimo“ sa hevi-metal gitarama. To bi s jedne strane bilo zanimljivo, ali s druge, naša publika jeste naša zbog muzike sa kakvom smo se pojavili i kakvu negujemo. Gledaćemo da izađemo iz dosadašnje „muzičke kutije“, ali da ujedno ostanemo verni ljudima koji su nas dosad zavoleli.
Šta je za vas muzika?
- Ne mogu da se setim vremena kad nisam bio njome okružen. Moja majka je, kad je bila trudna sa mnom, prislanjala kasetofon uz stomak i puštala mi Mocarta. Čula je da su bebe koje slušaju klasičnu muziku inteligentnije, zdravije i šta sve ne (smeh). Kasnije sam počeo da sviram trombon, pa upisao Konzervatorijum, počeo da pevam... Ali Muzika sa velikim M je stvar duha i intelekta. Ako pogledate Univerzum, videćete da je sastavljen od vibracija, svaka planina, stvar, čovek, svi šalju određene vibracije različitih frekvencija. Ideja da je čitav Univerzum iskomponovan od vibracija koje se stapaju u harmoniju ista je kod svih religija i politike. Najintimniji osećaj koji neko može iskusiti je biti deo muzike, jer si tad deo stvaranja sveta. I to se uvek menja. Muziku stvaraš u trenutku i čim je završiš, nema je više. Otišla je od tebe. Vinula se i ni u jednoj drugoj interpretaciji neće biti ista.