Dragan Mićanović: Deprimirajuće je što publika željna pozorišta nema materijalne mogućnosti za to

 

Glumac Dragan Mićanović u susret obeležavanju 70 godina od prve premijere u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kaže da se za 25 godina, koliko je on član ansambla, mnogo toga promenilo u tom teatru, ali nije visok kvalitet predstava, pogotovo klasika koju JDP neguje.

-Zgrada se promenila. Pre 25 godina bila je stara zgrada u kojoj smo se mi mladi glumci presvlačili, u garderobi koja se zvala konjušnica. Sad imamo novu, modernu, prelepu zgradu i uspomene – fotografije kolega koji su obeležili ovo pozorište, nas koji smo u jednom trenutku preuzeli njihovu štafetu i sada imamo mlade koji dolaze za nama. I tako, pozorište se stalno menja, stalno je novo, ali postoji ta konstanta – potreba i trud svih nas da napravimo dobre i kvalitetne predstave, rekao je Mićanović u intervjuu Tanjugu.

Jugoslovensko dramsko doživljava kao drugi dom.

-Znam da je svakom glumcu koji radi u pozorištu i voli pozorište, ono drugi dom. To je kao floskula koja se stalno ponavlja i koju sam i ja čuo hiljadu puta od starijih kolega, ali to zaista jeste tako. Ja ovde imam svoju garderobu, svako od nas ima svoj mali kutak u kome drži svoje intimne stvari, u kome provodi neko vreme pred izlazak na scenu, ističe Mićanović.“.

   S druge strane, primećuje priznati glumac, pozorište je kao celo naše društvo „u periodu te grozne reči tranzicija“.

-Više mi je zaista muka da pominjem tu reč, ali traje godinama i postoji potreba da se stvori novi sistem koji će budućim generacijama, za taj moderni 21. vek, postaviti pozorište drugačije, ali to nikako ne dolazi. Pozorište i kultura su šlag na torti. Dok se torta ne napravi ne može se staviti glazura, ali celo društvo je u toj teškoj promeni već decenijama, koliko znam za sebe. Tako i mi čekamo i mi smo u nekoj vrsti tranzicije, ocenio je srpski glumac.

Mićanović doživljava pozorište uopšte, pa i JDP, kao svetionik koji usmerava puteve, ali i kao mali alarm, lampicu koja se pali da ukaže na probleme društava u kojem živimo:

-Ovo pozorište se bavi velikim klasičnim delima te tako ne postoji nijedan društveni aspekt, nijedan društveni problem kojim se Šekspir nije bavio u nekoj od svojih drama. Samim tim pretočiti danas bilo kog klasika znači uvek tražiti tu lampicu da upozori publiku, društvo da ovaj brod možda ne ide u pravom smeru ili da mu možda budemo putokaz gde treba da ide.

-Mi moramo biti društveno angažovani, moramo ukazivati na probleme i na neke dobre stvari, ali pozorište je tu da stalno iznova propituje, naglasio je popularni glumac.

Mićanović kaže da stalno pokušava da „dovlači nove ljude u pozorište“ i da kad god ga neko pita za predstavu, pokuša da nabavi karte, da ih „navuče“ na pozorište.

-Ti silni redovi, to su slike za pamćenje. To je publika koja bi želela da dođe da gleda predstave, ali nema mogućnosti za to. Onda je to deprimirajuće, kada znate da je publika svuda oko vas, željna da dođe u pozorište, a da ne mogu to da učine iz materijalnih razloga, primetio je cenjeni umetnik.

Dragan Mićanović se nada da će Jugoslovensko dramsko pozorište nastaviti da okuplja najznačajnije pozorišne stvaraoce, da će u tom teatru raditi najbolji reditelji iz regiona i sveta, da će raditi najbolji glumci, da će ostvarivati najbolje uloge, jer, kako kaže, JDP svojim repertoarom pruža mogućnost za tako nešto.