Borka Tomović: Ako neko ide kod psihoterapeuta, odmah se misli da s tim čovekom nešto nije u redu

Glumica Borka Tomović pokazala je još jednu stranu svog talenta u jednoj od najpopularnijih domaćih serija "Istine i laži", gde tumači lik Vanje. Sada otkriva kakve tajne deli s rođenom sestrom, rediteljkom Anom, i mašta li o karijeri izvan Srbije.

Nakon devet meseci, konačno ste završili snimanje prve sezone serije "Istine i laži". Kako je bilo raditi sapunicu sa samo jednim danom pauze nedeljno?

- Veoma naporno. Međutim, imali smo sjajnu atmosferu na snimanju, a da nije bilo tako, sigurno ne bismo izgurali priču do kraja. Želja nam je da serija traje još dugo - rekla je Borka u razgovoru za Glossy.

Igrate psihijatra Vanju. Šta je, prema vašem mišljenju, poruka serije?

- Psihoterapija je kod nas tabu tema. Ako neko ide kod psihoterapeuta, odmah se misli da s tim čovekom nešto nije u redu. Ljude ne treba da bude sramota da traže pomoć. Nadam se da je moj lik Vanje ohrabrio mnoge da potraže savet stručnjaka za probleme koji ih muče.

Mnogi vašu seriju porede s "Boljim životom". Da li su te paralele na mestu?

- To su dve različite serije. Odrasla sam uz "Bolji život". "Istine i laži" obrađuju probleme ljudi danas. Jedina sličnost je što je u obema u fokusu porodica, a u tom slučaju svaka serija liči na "Bolji život".

Imate tu privilegiju da vam je rođena sestra uspešna rediteljka Ana Tomović. Da li joj tražite savet u vezi sa glumom?

- Ne. Cela porodica gleda seriju, ali u vezi sa dilemama najviše sam razgovarala s Mišom Vukobratovićem i drugim rediteljima. Sestra mi više pomaže u pozorišnim ulogama nego na filmu.

Njen suprug, dramaturg Vuk Ršumović, priprema novi film. Hoće li se naći neka nova uloga za vas?

- Ne. Pomažem mu tako što čitam scenarije, ali ne vidim da tu ima mesta za mene.

Imate li utisak da zbog posla na televiziji trpi vaša karijera u pozorištu?

- Imala sam sreće da nemam neku novu premijeru, jer nisam sigurna kako bih stigla da uklopim svoje obaveze. Jedva čekam da renoviranje "Buhe" bude gotovo, pa da opet zaigramo na našoj sceni.

Vidite li sebe u Holivudu?

- Uopšte ne razmišljam o tome. Volim svoje pozorište "Boško Buha", tu sam zaposlena, volim svoje uloge i to što se, pored glume, bavim i pedagogijom. Ispunjena sam i nemam potrebe da sanjam o svetskoj slavi.

Glumice u Srbiji kažu da nisu u prilici da odbijaju uloge. Da li ste vi odbili neku ponudu?

- Odbila sam samo uloge kad mi se nije dopao scenario, a ni ekipa s kojom radim. Nije to moglo da mi promeni karijeru.

Za kojim ulogama čeznete?

- Volela bih da igram u komadima Tenesija Vilijamsa i Artura Milera. Nekako su mi američki dramski pisci bili uzbudljivi još za vreme studija.