Maja Odžaklijevska: Želim da se pripremim za onu finu, duboku starost, polako odlazeću

Pevačica Maja Odžaklijevska (64) odavno ne nastupa. Žena čija je muzika postala evergrin ponekad ode na neko televizijsko gostovanje ili se pojavi u javnosti kad treba da primi nagradu. Tad nevoljno zapeva, a onda se što pre vrati kući gde je posvećena odgajanju unuka, osmogodišnjeg Luke, kome je u petoj godini života dijagnostikovan autizam.

Kako provodite penzionerske dane?

– Najviše vremena sam sa Lukom, i što se tiče neke rutine koja se odnosi na njega, ti dani se ne menjaju mnogo, ali je svaki različit jer zavisi od njegovog raspoloženja. Ako je snužden, onda idemo u park. To je prostor u kome se on oporavlja. Uglavnom se ne igra s drugom decom, pa ga vodim da se vere po drveću. Dosta je spretan i voli adrenalin. Ne smetaju mu ostala deca jer igra svoju igru. Njegov fokus je kratkotrajan, ali uspeo je da odgleda “Tangled” u cugu. Samo zbog njega sam pre nekoliko godina sinhronizovala “Vajanu”. To je odgledao sa 3D naočarima u bioskopu. Nije se pomerio, jeo je kokice i gledao. Želela sam da čuje moj glas jer ga on smiruje. Kad god mu se obraćam, ja to radim smireno, kad poludim, on počne da plače.

Kad ste pre pet godina primetili da se Luka ne ponaša kao ostala deca, posumnjali ste na autizam. Vi ste prvi kod njega registrovali promenu?

– Njegova majka i ja. Nije prošlo ni dva-tri dana a on se već zavlačio ispod stolova, krio se po ćoškovima, tražio je mrak i reagovao je na jak zvuk. Postao je potpuno drugo dete. Ne znam, kivna sam na ceo svet zato što znam da je moja kćerka rodila zdravo i pravo dete.

Uspevate li da mu kupite sve što poželi?

– Ne mogu ja mnogo toga da mu pružim sa svojom malom penzijom, ali on je razuman. Kad mu kažem: “Ne može baka to, nemamo para”, snuždi se, ali ćuti. Nije besno dete koje hoće pošto-poto da istera svoje.

Ko vam je podrška, pomažu li vam kćerke?

– Ne, sama sam sebi podrška. Ja pomažem njima. To je ono što uvek naglašavam, ja sam po vokaciji majka. Da sam mogla da biram ili da sam pronašla dobrostojećeg muža, ništa drugo ne bih radila osim što bih se bavila suprugom i decom, to volim.

Koja je vaša najveća želja?

– Da Luka progovori i da se osamostali. Volela bih da imam još unuka. Želela bih da budem baka koja će tapšati unučiće po ramenu, nunuškati ih na kolenima dva puta nedeljno, a ne da im ja budem majka. Ono što takođe želim jeste mir. Da da se pripremim za onu finu, duboku starost, polako odlazeću. Da ne odem naglo, već polako, da lagano gazim naniže, a za to mi treba mir da sabiram svoje misli. Možda sednem da napišem neku knjigu, da ostane iza mene. Ako sam se oprobala u pevanju i uspela, potom u pozorištu i uspela, možda uspem i u pisanju.