Miloš Biković: Devedestih godina mi je ulica oduzela nekoliko bliskih ljudi

Poslednje četiri godine život Miloša Bikovića mogao bi da se uporedi sa vožnjom rolekosterom, i to onom najluđom. Otkako je spakovao kofere i preselio se u Moskvu, njegova svakodnevica dobila je naglo ubrzanje, a kočnica, po svemu sudeći, još dugo neće biti u upotrebi. Dok ređa fantastične role, za koje dobija brojne komplimente i njemu najdraža priznanja, ona koja stižu od branše, daje sve od sebe da pored profesionalnog zadovoljstva nađe vremena i za stvari koje mu, uz glumu, hrane dušu.
Da mu je ispunjenost na emotivnom planu važna koliko i ona na poslovnom, dovoljno govori činjenica da je retko kad „slobodan”. Nakon kraha veze sa koleginicom Aglajom Tarasovom, tridesetogodišnjeg glumca opčinila je manekenka Barbara Tatalović. Zvanična potvrda romanse o kojoj je javnost mesecima nagađala desila se prošlog meseca u Veneciji, kada su zajedno prošetali crvenim tepihom čuvene „Mostre”. Neposredno pre dolaska na Lido Miloš se poklonio publici na Filmskim susretima u Nišu, koju je oduševio ulogom mladog kriminalca Petra Maraša u najnovijem ostvarenju „Južni vetar” i dobio nagradu za najboljeg glumca ove manifestacije.

Reditelj Miloš Avramović je ostvarenje posvetio drugovima i drugaricama koje mu je tih godina ulica oduzela, a dok čekamo beogradsku premijeru,  zakazanu za 23. oktobar u „Sava centru”, Miloš Biković za „Hello!” govori o izazovima sa kojima se susreće i otkriva da li je i on izgubio nekog bliskog

- Ja sam tih devedesetih bio dete. Sećam se nemaštine, krize, malo nasilja u školi i u kraju, a onda - bombardovanje. Ali, devedesete se nisu završile 1999. godine. Samo su se malo maskirali akteri, pritajili su se, jer taj duh i dalje postoji, samo u manjoj meri. Primitivni duh u kojem pobeđuje jači, ali i luđi, duh besmislene agresije i autodestruktivnosti, kao i duhovna kriza koja sa sobom povlači srozavanje svih ljudskih vrednosti. Da odgovorim na vaše pitanje – krajem devedesetih u saobraćajnoj nesreći izgubio sam drugara kog sam poznavao deset godina. Vozači su bili pod uticajem droge koja se tada ,,rasturala”. On je samo stajao na ulici. U gimnaziji nam se ubio drugar iz odeljenja. Pištoljem je oduzeo sebi život. Imao je 15 godina. U mojoj i susednim školama slučajevi ubistva ili samoubistva bili su učestali.

Ceo intervju sa Milošem Bikovićem pročitajte u novom broju Hello! magazina koji je u prodaji do 19. oktobra.