Emir Kusturica: Postoji hiljadu načina da se čovek upropasti, a samo jedan da opstane

Iako nam se čini da u užurbanom vremenu u kom živimo često nemamo kada da radimo na sebi to je dobar način da postignemo mentalno i fizičko blagostanje. Reditelj Emir Kusturica, smatra da je to jedini način da čovek opstane,  a posebno za one koji su izabrali glumu za životni poziv.

-Danas imate mlade glumce koji počnu da igraju u pozorištu i, ako su fotogenični, odmah idu u reklame. Odmah ide srozavanje. Mada to više nije i srozavanje jer u modernim uslovima čovek koji nema para ne može ni da preživi. Postoji hiljadu načina da se čovek upropasti, a samo jedan da opstane - a to je rad na sebi. Svaki glumac, bio on dobar, loš, osrednji ili odličan - mora da radi na sebi. Vera u promene institucija ide sa velikim događajima u društvu, a vera u sebe uz mnogo rada i malo dara dovodi do velikih rezultata - rekao je Kusturica na trećem "Jesenjem pozorišnom festivalu" na Mećavniku i skrenuo pažnju na pojavu koja se često dešava u srpskom glumištu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Nail Akhmedzhanov (@ahnaha_bnw) on Dec 11, 2018 at 4:40pm PST

-To zadovoljstvo koje glumci imaju, obraćajući se sa scene gde imaju više slobode od građanstva koje ih gleda, mislim da je to uzvišeno stanje koje treba razvijati. I ne dozvoliti da se desi ono što se dešava u srpskom glumištu poslednjih 40 godina, a to je da se mlad glumac koji odigra dve odlične uloge u pozorištu, dve na filmu, obavezno propije, počne da duva, da šmrče, radi sve što ne sme i već u tridesetoj izgleda kao starac od 60 godina - kazao je i istakao da on ne zna puno glumaca.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Homenajes Bacanes (@homenajesbacanes) on Nov 24, 2018 at 8:08pm PST

-Pitanje je kako duhovno podržati status koji imate. To je najveći problem u svačijem životu, a posebno kod glumaca jer oni imaju tu nevolju da se prikazuju, ali i tu srećnu okolnost što izražavaju slobodu glasnije i žešće nego bilo ko drugi. Ja znam par glumaca, ne znam ih mnogo. Znam Dugalića (Nebojšu prim.aut) koji, kad je čitao Andrića kod nas, vidiš da u tom glasu i u toj intonaciji i načinu na koji drži ruke, da je to čovek koji vodi računa upravo o svojoj duhovnosti. A ne o onom o čemu sam govorio, što u maloj sredini dovodi do brzog uspeha i brzog pada. Život je maraton. Treba raditi na tome da ne propadnemo brzo i lako - zaključio je reditelj i pisac.