Nikolina Kovač: Ja sam čudan spoj, miks snage i nežnosti

Upoznali smo je 2010. godine kada se pojavila na sceni “Zvezda Granda”. Nikolina Kovač, tada dvadesetogodišnja studentkinja iz Sarajeva, nije ni slutila koliko će joj učešće u popularnom takmičenju promeniti životni kurs. Zahvaljujući njemu upoznala je sadašnjeg supruga, kolegu Sašu Kapora, sa kojim je pre pet godina dobila sina Nikolaja.

Iako njihov bračni staž nije dug, život im je već doneo brojna iskušenja - od saobraćajne nezgode koja se umalo završila fatalno, do Nikolinine borbe sa tumorom materice. No, sa završetkom godine odlučila je da stavi tačku na sve loše i okrene se onome što je istinski ispunjava - porodici, prijateljima i muzici. U intervjuu za “Hello!” iskreno govori o svojim radostima, željama i slabostima, a otkriva i neke profesionalne planove koje strpljivo kuje.

Koji poklon je najlepši koji ste dobili u životu?

- Klavir koji mi je za prošli rođendan poklonio suprug. Dugo sam ga priželjkivala. Pohađam časove i usavršavam sviranje. Volim da komponujem, to je moja skrivena stara-nova ljubav koja me pokreće i čini posebno srećnom. Saša me često obraduje stvarima koje volim. Trudimo se da jedno drugom poklanjamo pažnju kroz sitnice. One su najbolji način da pokažete da vam je do nekoga stalo.

Jedan od lepših poklona svakako je pesma “Kako da te zaboravim”, koju ste dobili od Halida Bešlića i posle duže pauze vratili se na scenu.

- Mi smo Sarajlije, komšije i porodični prijatelji. Halid mi je mnogo pomogao u karijeri. On je ozbiljan muzičar od koga, kao i od članova njegovog benda, mnogo učim, što smatram privilegijom. Za tog čoveka mogu da kažem da je jedan od najboljih ljudi koje sam  upoznala. Veliko je ime u ovom poslu, a najviše me fascinira njegova čovečnost.

 

Da li ste možda razmišljali o duetu?

- Ukoliko se pojavi adekvatna pesma koja bi napravila balans između njegovog i mog senzibiliteta, zašto da ne.

Može li se uspeti i strpljenjem i nenametljivošću?

- Mislim da može. Nismo svi istog senzibiliteta. Mislim da je najbolji recept biti svoj. Za neke karijere potrebno je pet, za druge deset godina. Sve ide u skladu sa karakterom i vrednostima koje čovek poseduje. Neko voli instant priču, prilagođava se trendu i dodvorava publici. Ja sam od starta dosledna sebi, pratim lični osećaj i ne trudim se da se po svaku cenu uklopim. Verujem da je individualnost uvek na ceni, da je to nešto što se s vremenom prepozna i na kraju bude nagrađeno. Nikada se ne takmičim sa drugima, već isključivo sa sobom. Suština je da radite na sebi, tu uvek ima posla. Treba biti svoj i, što da ne, hraniti alter-ego koji je u ovom poslu poželjan, ali i paziti da se ne povredi unutrašnje “ja”.

Mada se bavite javnim poslom, odajete utisak stidljive osobe.

- Ja sam čudan spoj, miks snage i nežnosti. S jedne strane sam tradicionalna, poštujem svakog i u mnogim situacijama sam nenametljiva. Tako sam vaspitana. Ali, posle određenih situacija kroz koje sam prošla, mogu slobodno da kažem da sam jaka žena. Imam jasnu viziju života, gledam mnogo unapred i nisam površna ni u jednom segmentu. Manje lepe događaje i odnose sa ljudima “bojim u roze”. To je neka moja moć, kojom pokušavam da sve predstavim u lepšem svetlu, isključivo da bi meni bilo lakše. Ponekad je to dobra, nekad loša osobina, ali je sjajan način da se suočim sa određenim izazovima koje mi život donosi.

Iako ste samo četiri godine u braku, suočili ste se sa raznim izazovima. Pre tri godine doživeli ste tešku saobraćajnu nesreću, a potom vam je saopštena dijagnoza - da imate tumor materice. Kako ste se s tim nosili?

- Još kao klinka doživela sam sve ozbiljne životne udarce, ali očigledno je tako trebalo da bude. Naravno da nije bilo lako nositi se sa tim, to je uticalo na moje psihičko stanje, depresije, “minus faze”, ometalo je razvoj i privatnih i poslovnih planova, ali na to sam stavila tačku. Izborila sam se sa svim izazovima i izrasla u snažnu osobu, ženu koja čvrsto stoji na zemlji i koju ništa ne može da pomeri. Danas duplo više cenim život i ljude. Moja ljubav prema životu se multiplikovala, što mi uliva snagu i svemu daje smisao.

Javno ste progovorili o bračnoj krizi koju ste Saša i vi uspeli da prevaziđete. Šta se suštinski promenilo u vašem odnosu?

- Idealan odnos ne postoji, ni u prijateljstvu ni u ljubavi. Da bismo nešto gradili i sačuvali moramo da naučimo da balansiramo i sazrevamo jedno uz drugo. Mi smo oduvek imali ljubav, a na svim drugim stvarima smo radili, radimo i radićemo, jer ljubav je ulaganje i davanje.

Samo tri meseca po otpočinjanju veze saznali ste da ćete postati roditelji. Kako iz ove perspektive gledate na taj period?

- U tom trenutku desila se ogromna ljubav, na koju ni on ni ja nismo računali, a Nikolaj je plod toga. Sve ostalo je istorija. Nekome se ona desi sa 20, nekome sa 30 ili 40 godina. Jedina istina je da ljubav nema pravila. Ja ću uvek živeti za ljubav i od ljubavi. Drugačije ne znam.