Rada Đurić: Novinarstvo zaista mora, treba i može da promeni svet || Hello Magazin!

Rada Đurić, bez koje ne može da se zamisli „Beogradska hronika“ na RTS, radi i kada su praznici jer joj je takva priroda posla, ali u isto vreme i praznuje, jer samo je jedan život, kako sama kaže u šali.

- Nedavno sam rešila da slavim sve. Tako prkosim i vremenu, a stižu i godine, ne sme se ništa propustiti. Šalu na stranu, nemam naviku da slavim Prvi maj. U mom poslu ne postoje praznici. Navikne se čovek s vremenom. Uostalom, šta znači slaviti 1. maj? S obzirom na to koliko ljudi nema posao, pod kakvim uslovima rade, koliko je onih kojima se duguju plate, malo je neprimereno govoriti o proslavi Praznika rada. Valjda nam je to ostalo iz vremena socijalizma - rekla je rada pred praznične dane za Kurir.

Rada Đurić: Bavim se životom, jer nije dobro puštati ga samo da prolazi

Koji posao vam je bio prvi?

- Imala sam 16 godina kada je u Lazarevcu počeo da radi radio. Mi smo tada bili srednjoškolci, članovi amaterskog pozorišta, pa je valjda bilo logično da se okupimo oko emisije „Omladinski studio“. Dobro smo mi to radili i odlično zabavljali. To je trajalo do kraja srednje škole.

Rada Đurić: Sreća je samo trenutak a mi često ne znamo da ga prepoznamo

Kada ste zaradili prvi honorar?

- Na radiju sam radila volonterski, a na prvoj godini fakulteta, na zimskom raspustu, pozvali su me da zamenjujem kolege koje su dobile grip. Radila sam mesec dana i dobila prvi honorar.

Kada ste prvi put pomislili da ste se „zarazili“ novinarstvom?

- Tada. Radio je bio početak. Ipak, mislim da sam se ozbiljno inficirala tek kada sam počela da radim na televiziji. Slika, reč, poruka, sudbine običnih ljudi, mogućnost da se nešto promeni, svaki dan drugačiji, neobične, teške ili zadivljujuće ljudske sudbine. Sve vas to neprimetno uvuče u jedan poseban svet, još ukoliko nešto i pomerite, učinite makar nečiji život boljim, taj svet postaje realan i vi pomislite da novinarstvo zaista mora, treba i može da promeni svet.