Ana Sofrenović: Uspela sam da se dočekam na noge

Glumica Ana Sofrenović vraća se na pozorišne daske Beogradskog dramskog pozorišta posle dvadeset godina predstavom "Zojkin stan" u režiji Nataše Poplavske. U kratkom intervjuu govori o borbi sa depresijom, povratku na scenu i liku koji tumači.

-Činjenica da igram i da mogu da se vratim izrazima koje sam radila ranije ide u prilog tome da sam uspela da se apsolutno dočekam na noge i da stanem i sve te oscilacije kroz život nekako pretvorim u nešto dobro. Ipak, uvek sam se trudila da kroz ceo taj period radim, ali mnogo tiše. Gledam da ne gubim kontakt sa scenom jer je ona za mene veliki prostor slobode u kom imam osećaj da mogu da držim kontrolu. To mi je baš potrebno. Srećna sam što moja publika može da me vidi u ovom komadu. Znali su mnogi kroz šta sam prolazila i zato mi je drago da vide kako izgleda umetnički rezultat, objasnila je glumica koja je vodila borbu s depresijom i dodaje da ne bi radila taj komad da nije uspela da iz svega što je preživela izvuče iskustvo i prevaziđe to.

-Vratila sam se u repertoarsko pozorište, što veoma dugo nisam radila. Poslednji put sam igrala u BDP 1996. u 'Mišolovci'. Drago mi je što je u pitanju ovakav projekat koji je sublimirao sve što sam radila tokom ovih godina. Vrlo je otvoren i hrabar, ne može se staviti u neku fioku, kao i ja sama. Tvrdoglavo guram izraz koji razbija koncepte, kaže Ana Sofrenović, prenosi Kurir. Glumica kaže da je komad aktuelan jer se bavi time šta se dešava u tranzicionim vremenima.

-Tok istorije je takav. Mi smo svi deo nečeg većeg. Koji su ključevi za preživljavanje kad vas situacija dovede maltene do gole egzistencije? Komad govori o tim krajnjim tačkama svakog čoveka. Šta se dešava tada s moralom? Šta je dozvoljeno i na šta je čovek sve spreman. Čovek je doveden do krajnjih granica, kaže glumica.

Za ulogu koja joj je poverena kaže da se razlikuje od nje same.

-Zojka je spremna na sve, isključivo svojom snagom pokušava da drži sve konce u rukama u jednom krajnje nemirnom vremenu. Meni lično je bilo veoma uzbudljivo i izazovno da igram ženu koja je dovedena do svojih krajnjih granica i koja na toj liniji mora da nauči da funkcioniše, kaže ona i dodaje da je to trenutak kad pristanete na nešto samo zato što ste primorani.

-Ona u sebi ima mnogo besa, borbenog stava, snage i pokušava da zadrži potpunu kontrolu nad sobom u tom nekontrolisanom vremenu. Sve mi je to bilo vrlo zanimljivo i unela sam dosta svojih emocija koje vučem iz nečega što sam prošla, nešto što mnogi prolaze u ovom vremenu u kakvom živimo, jer se pitamo gde smo i gde će naša deca biti, zaključuje glumica.