Slaven Došlo i Milica Majkić: U ljubavi je nemoguće biti praktičan

Mladost, talenat i entuzijazam sjajni su preduslovi za početak glumačke karijere, što mlade nade srpske glumačke scene Slaven Došlo i Milica Majkić odlično znaju.

Dvadesetčetvorogodišnje kolege, koje su diplomskim filmom “Pored mene” završile studije glume u klasi Mirjane Karanović, odličan su tandem na velikom platnu, ali i u privatnom životu.

Prijateljsku ljubav neguju kvalitetnim odnosom, zasnovanim na poverenju i lojalnosti, a dokaz da spoj njihovih energija daje odličan rezultat je i modni editorijal koji su radili za magazin “Hello!”.

Posle svetske premijere u Berlinu, njihovo najnovije filmsko ostvarenje “Vlažnost” doživelo je i prvo izvođenje na otvaranju ovogodišnjeg “Festa”.

Inspirisani festivalskom atmosferom koja vlada u zemlji i regionu, Milica i Slaven pozirali su u čast profesije koju su odabrali za životni poziv, a potom iskreno odgovarali na pitanja o ličnim afinitetima u poslovnoj i privatnoj sferi.

Film u kome glumite otvorio je ovogodišnji “Fest”, a prethodila mu je svetska premijera u Berlinu. Jeste li imali tremu i kako ste zadovoljni reakcijama?

Slaven: Velika je čast što je baš naš film otvorio “Fest”. Nisam imao neku strašnu tremu, ali me je zanimala reakcija publike, koja je bila vrlo dobra i znači mi što je domaća publika zavolela film. Od 3. marta počinje bioskopski život filma, pa se nadam da će što više ljudi biti u prilici da ga pogleda.

Milica: S obzirom na to da je svetska premijera bila u Berlinu, prebrodili smo tu prvu tremu, koja je prirodni pratilac svakog umetničkog ostvarenja koje otkriva svoje lice prvi put. Međutum, budući da je čast i uzbuđenje veće kada se film prikazuje pred domaćom publikom, porodicom, čiji nam sud najviše znači, trema je bila znatno veća. Naišli smo na odličnu reakciju publike, zbog čega sam presrećna.

Čija kritika vam je najvažnija na profesionalnom, a čija na privatnom planu?

Milica: To su ljudi koji su najviše udela imali u izgrađivaju mog profesionalnog profila. Na privatnom planu, naravno porodica, najbliži prijatelji i sestra, koja je moj najstroži kritičar.

Slaven: Pored porodice, koja je neizostavna kada mi je potreban savet povodom nekih krupnijih żivotnih pitanja, često se o svakodnevnim odlukama konsultujem sa najužim krugom prijatelja. Igrom slučaja, kolege su mi postale najbliži prijatelji.

Nedavno je održana dodela “Oskara”, nagrade koju priželjkuje svaki glumac. Maštate li o holivudskoj karijeri? Da li biste se uputili preko okeana da okušate sreću i testirate talenat?

Slaven: Maštam o tome da radim stvari koje me zanimaju i da mogu od toga da živim. “Oskar” mi deluje predaleko. Međutim, ako bi se ukazala prilika, ne bih imao ništa protiv da zaplivam preko Atlantika.

Milica: Naravno da maštam o “Oskaru” i Holivudu. Sećam se oduševljenja kada sam kao mala gledala čuvene holivudske filmove, fascinirana specijalnim efektima i svetovima koje stvaraju, u koje smo se zaljubljivali. Ali, sve mi je to nekako predaleko. Mada, ako bi mi se ukazala prilika, preletela bih okean.


Kom mladom domaćem glumcu biste dodelili nagradu za najtalentovanijeg?

Milica: Ima mnogo talentovanih mladih glumaca koji možda nikada neće dobiti šansu da svoj talenat pokažu javnosti. Moja nagrada ide svima njima.

Slaven: Mislim da naša generacija ima dosta talentovanih, šarmantnih i zanimljivih mladih glumaca. Uživam gledajući neke od svojih kolega i radujem se kada novi ljudi dobijaju velike prilike.

Koju nagradu u karijeri najviše priželjkujete?

Slaven: Ne priželjkujem nagrade, iako su one potvrda da je ono što radite dobro. Priželjkujem da se razvijam i stvaram i da taj proces uvek bude iznova zabavan.

Milica: Ne priželjkujem nikakve nagrade. Ali naravno da prija priznanje za uložen trud i rad. Nagrada može da bude podsticajna ako se zaista vrednuje nečiji talenat, a ne nešto drugo, budući da je u današnjem društvu to diskutabilno i pod znakom pitanja.

Šta je presudilo da kao životni poziv odaberete baš glumu?

Milica: Splet različitih faktora i okolnosti. Važno je umeti oslušnuti predodređenost koja je zapisana u genetskom kodu. Biti hrabar i raširiti krila, imati sreću da porodica ne sputava dar koji nam je dat. Moji roditelji, ljubitelji pozorišne umetnosti, redovno su me vodili na sve najbolje predstave koje su se izvodile na Citadeli u okviru festivala „Grad teatar“, tada prestižnog u staroj Jugoslaviji. Od najmlađih dana izvodila sam kojekakve performanse, imitacije, predstave. Važno mi je što je u publici bila moja sestra, profesorka književnosti, usmeravajući me na dobru literaturu i razvijanje mog talenta.

Slaven: Kao mali počeo sam da idem u dramski studio u Somboru. Pre toga glumio sam samo po kući, dok se moji konačno nisu odlučili da me pošalju u pozorište. Bio sam neizdržljiv. Dramski studio je u suštini bio presudan zato što sam se tada upoznao sa glumačkom igrom i funkcionisanjem pozorišta. Mislim da se taj nagon za igrom i istraživanjem, koji me je doveo na scenu, nije promenio do danas i trudim se da ga sačuvam.

Diplomirali ste u klasi Mirjane Karanović, koja je najzaslužnija za vaš debitantski film “Pored mene”. Da li je kao pedagog bila blaga ili stroga?

Slaven: Tokom četiri godine prošli smo sve faze, od strogog do majčinski nežnog. Mira je divan profesor, osoba koja apsolutno podržava svoje studente, brine o njima, ali ne guši slobodu. Drago mi je što sam imao priliku da učim od nje.

Milica: Mirjana Karanović je sjajna glumica, žena i pedagog. Znala je kada mora da bude stroga, a kada blaga. Sve vreme provedeno na Akademiji sa takvim profesorom glume bilo je dragoceno. Zaista su za svaku pohvalu njen trud i posvećenost studentima.

Bavite se umetnošću koja nije u zavidnoj poziciji u današnjem društvu. Šta vas motiviše da istrajete?

Milica: Prvi deo vašeg pitanja podsetio me je na svevremenski motiv umetnosti, koji je dominantan u Andrićevim delima: čovekova nagonska potreba za lepotom u borbi za odbranu umetnosti donosi pobedu. Kao odgovor na pitanje citiraću moju omiljenu rečenicu iz alegorične pripovetke “Aska i vuk” koja je svojevrstan trijumf umetnosti: "Ona je živela, a on je uživao".

Slaven: Motivišu me sjajni kontakti, genijalni ljudi koji se kriju po kuloarima naše profesije, putovanja, razmene ideja i iskustva, mogućnost da se stalno iznova izmišljate i pokušaji da se zaviri u neki drugi život.

Šta vidite kao najveći izazov svoje profesije?

Slaven: Kako ne postati dosadan i kako ne izgubiti početni entuzijazam.

Milica: Igrati što više različitih uloga koje su karakterno i emotivno potpuni kontrast od mene.

A kao njene najveće prednosti?

Milica: To je ujedno prednost, jer imam mogućnost da živim živote drugih ljudi (likova) i postajem iskustveno bogatija.

Slaven: Profesija u kojoj je obavezno biti slobodan.

Kakve su vam profesionalne ambicije?

Slaven: Trudim se da ne budem ambiociozan i pretenciozan, već da verujem da ću imati sreće kao do sada i da će me prave uloge prepoznati.

Milica: Da stanem rame uz rame sa najeminentnijim glumcima našeg i inostranog glumišta. Podrazumeva se da iza toga stoje predan rad i iskrena posvećenost pozivu koji sam odabrala.

Imate li uzore, i sa kojim kolegom ili koleginicom priželjkujete saradnju?

Milica: Ima mnogo ljudi kojima se istinski divim, koji me inspirišu na razne načine. Priželjkujem rad sa svim tim divnim, slobodnim, hrabrim, inteligentnim ljudima uzbudljivog uma.

Slaven: Često pronalazim inspiraciju u radu kolega. Nadam se da ću kao i do sada raditi sa ljudima koji poslu pristupaju iskreno i potpuno.


Odvažili ste se da u prvom filmskom projektu igrate homoseksualca. Jeste li u nekom trenutku zažalili zbog toga, s obzirom na prilično konzervativnu sredinu u kojoj živimo?

Slaven: Nikada nisam zažalio zato što mi je ta uloga donela samo dobro. Dobiti priliku da sa tako malo iskustva odigrate tako intrigantnu i kompleksnu ulogu je dragoceno. Mnogo volim film “Pored mene” i ponosan sam što nam je to diplomski film.

Da li biste pristali da se za neku ulogu potpuno obnažite?

Milica: Apsolutno, čak i ako nisam zadovoljna svojim izgledom. To je deo moje profesije. Smatram da glumac ne sme da ima komplekse da se obnaži. Uostalom, mnogo je lakše svući se, nego izneti iskrene emocije i ogoliti ono iznutra.

Prija li vam ulazak u svet javnih ličnosti?

Slaven: S obzirom na to ko je sve u našoj državi javna ličnost, ne mislim da je to neka preterano bitna stvar. S druge strane, ume da bude laskavo i zabavno.

Milica: Danas se lako postaje javna ličnost, ne mislim da je to cena uspeha. Prija mi pažnja i pohvala ljudi kojima se dopada moj rad, i to mi puno znači.


Jeste li vas dvoje privatno bliski?

Milica: Slaven je moj veliki prijatelj i osoba u koju imam apsolutno poverenje. Retko se u životu sreću ljudi sa kojima se razumeš u svakom smislu.

Slaven: Studirali smo zajedno i to je već posebna bliskost. Klasa vam dođe nešto kao porodica. Milica je divna osoba i genijalan prijatelj.

Koliko vam je emotivna ispunjenost važna za motivisanost na profesionalnom planu?

Slaven: Emotivna sigurnost je svakako bitna za stabilnost, što donosi olakšice u profesionalnom istraživanju. Mada, nekada i nestabilnost ume da bude plodonosna.

Milica: Emotivna ispunjenost jeste važna, ali nije presudna, jer je ljubav prema profesiji kojom se bavim najbitnija u motivaciji. Profesionalac nikada neće dozvoliti da se prilikom tumačenja lika uoči u njemu praznina, nego će se usredsrediti da ulogu iznese na najbolji nacin.

Da li ste trenutno u emotivnoj vezi?

Milica: Nisam sigurna. Šalu na stranu, u poslednje vreme, sticajem okolnosti, nemam ono neophodno vreme koje nam je potrebno da oslušnemo sebe.

Slaven: Verujem da mom ljubavnom životu svakako nije mesto u novinama.

Kakav tip osobe može da privuče vašu pažnju?

Slaven: Osoba koja mi privlači pažnju trebalo bi da me intrigira i trpi.

Milica: Nema pravila. Ponekad iznenadim samu sebe.

Kako podnosite ljubavna razočaranja?

Milica: Nalazim načine. Nekadа uspešno, nekada manje uspešno. Sve je to život. "Little bit of everything". Na primer, volim da verujem da su suze neophodne, jer čiste put za ono novo što dolazi u naš život.

Slaven: Red muzike, red filmova, red prijatelja, svakodnevnih izlaženja i svakodnevnih neizlaženja. Kao i svi ostali, valjda.

Jeste li u ljubavi romantični ili ste praktični?

Slaven: Ne znam kako se u ljubavi može biti praktičan, a reći da sam romantičan zvuči mi glupavo, mada svakako volim da volim.

Milica: Praktična u svim drugim životnim sferama, osim u ljubavi. Čini mi se da danas nedostaje romantika, ali verujem da u svakom čoveku ona spava. Probudimo u sebi uspavanu lepoticu romantiku.

Šta vam je u ovom trenutku na vrhu liste životnih prioriteta?

Milica: Da se naspavam.

Slaven: Malo mira, više vremena provedenog sa porodicom i dalja profesionalna afirmacija.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +