Branislav Lečić o "Sivom domu": Uzbuđivalo me je da trčim po vozu koji se kreće || Hello Magazin!

Prošlo je tačno 30 godina od premijernog prikazivanja serije "Sivi dom" koja je donela slavu mnogim mladim glumcima. Branislav Lečić je otkrio kako je zamalo odbio ulogu Crnog.

- Kada sam od Darka Bajića dobio ponudu za "Sivi dom" odbijao sam da igram ponovo maloletnika, delinkventa, zato što mi se činilo da ću kao mlad glumac ući u nekakav tip uloga. Ali, Darko Bajić je bio veoma uporan i ja sam prihvatio tu ulogu. Crni je postao simbol bunta poništene, skrajnute mladosti koja kroz njegov lik i sudbinu izražava svoj krik i bes prema životu, i on se nekako pretvorio u opšti krik.

Seriju je radila Redakcija za decu i mlade uz finansijsku podršku Unicefa, zbog čega je krajnji proizvod bila veoma kvalitetna i uverljiva priča o životu iza rešetaka. Sam scenarista Gordan Mihić proveo je mesece u domu u Kruševcu pretvarajući se da je vaspitač i sakupljajući građu za scenario.

- Kada je osećaj iza rešetaka u pitanju, sećam se jedne scene gde se Crni maže uljem da bi se provukao. To je neka simbolična psihologija takvog načina razmišljanja koja kaže: nikakve prepreke ni rešetke me ne mogu zadržati, ja ću uvek biti dovoljno lud, hrabar i uporan da se iz svega izvučem i da budem slobodan.

Lećić je, prema pisanju medija, tada bio među fizički najspremnijim glumcima kod nas, pa je većinu scena radio bez kaskadera.

- To je mene prosto, da tako kažem,"palilo". Ja sam sportskog duha i ceo život sam se bavio borilačkim veštinama i sportom i meni je bilo baš izazovno da to na neki način mogu da upotrebim u ulozi. Mene je strašno uzbuđivalo da trčim po vozu koji se kreće. I to u oba smera, i suprotno od onoga kako se on kreće, što je vrlo rizično. Visio sam sa mosta, 15, 20 metara iznad reke, i to mi je takođe bilo uzbudljivo. Naravno, imao sam kaskadere za teške scene kao što su pad u vodu i prevrtanje automobila, ali sma sve ostalo pokrivao bez problema i kaskaderi su me čak uvažavali kao svog.