Jovana Grgurević: Zbog supruga bih otišla i na kraj sveta || Hello Magazin!

Televizija "Nova" nedavno je svojim gledaocima ponudila i bogat informativni program, a među poznatim imenima koja prezentuju "Novi dnevnik" našla se i Jovana Jakić-Grgurević. Lepote ovog poziva počela je da otkriva još 2000. godine na televiziji "Politika", kada je već posle probnog snimanja shvatila da je to "jedina profesija u koju može da spakuje svoju narav". Legendarni Aleksandar Tijanić nazivao ju je "srpskom Grejs Keli", a Jovana je bila i prva voditeljka vesti na nekadašnjem "Foksu". Posle dužeg i opravdanog odsustva sa malih ekrana zatekla se na "Pinku", da bi nedavno postala jedno od zaštitnih lica najmlađe televizije u našem etru.
- Čim sam prvi put prošla kroz vrata "Nove" doživela sam veliko iznenađenje, jer sam videla da najkvalitetniji kadar iz svih medijskih kuća u kojima sam ikad radila stoji ispred najsavremenije tehnike. Već na putu do kancelarije urednika shvatila sam da tu nema rizika. Pre svega, "Novu" doživljavam kao firmu koja je promenila kvalitet života cele moje porodice. Uslovi za rad su za klasu bolji od onih na koje su medijski radnici navikli, i zato mi je zadovoljstvo da i ja pružim svoj maksimum - objašnjava Jovana.

Od prvih televizijskih koraka do novog angažmana prošlo je mnogo godina, u međuvremenu u vašem životu dogodile su se mnoge važne stvari. Udali ste se, postali majka, ali i otišli iz rodnog grada.

- Sve se promenilo u samo jednoj nedelji, neposredno po zatvaranju "Foksa", kada sam dobila odličnu poslovnu ponudu. Najuticajnija PR kompanija u regionu ponudila mi je mesto koje je izazov za svakoga ko profesionalno prati politiku. U tom trenutku moj suprug Dado, IT inženjer, radio je u prestižnoj hardverskoj kući. Izgledalo je da je jasno kako i gde ćemo živeti. Međutim, kćerka Lucija imala je godinu dana i hroničan problem sa bronhijama. Njeno zdravlje me je opterećivalo u meri koja mi nije dozvolila da se koncentrišem na tako ozbiljan poziv. Baš tih dana Dado je dobio ponudu za dobar posao u Crnoj Gori. Kako on već ima predivnu kuću na primorju, a tamo su i njegovi roditelji, čija je pomoć dragocena, do kraja te nedelje odlučili smo da se preselimo u Kotor. Šok i za nas i za naše najbliže. To nije bila odluka, već sticaj okolnosti. Mogla sam da se posvetim Lucijinom zdravlju i vaspitanju, a Dado je postao oličenje starinskog viđenja glave porodice. Naredne tri godine provela sam u jednom od najlepših gradova na Jadranu, u kući staroj nekoliko stotina godina. Kada bih otvorila vrata i sve prozore, u tom prozori su se mešali zdrav planinski i morski vazduh. Ubrzo smo dobili i sina kome smo simbolično dali ime Jug.

Kako ste podneli odlazak iz Beograda i udaljavanje od posla koji volite?
- Majčinstvo, domaćinstvo, zdravstvo, školstvo i sve druge teme videla sam mnogo jasnije. S druge strane, kao potpuno rasterećena i slobodna, bila sam idealni domaćin kolegama iz celog regiona. Svima je odmor bio jedna sobica i moja domaća kuhinja, a u tome sam zaista uživala. Mučila me je nostalgija, iako sam znala da me sigurno čeka. Roditelji, prijatelji, a pre svih moj sestrić Pavle naterali su me da brojim dane do povratka u Beograd. Za Kotor su me vezali osećaj bezbrižnosti, privilegija da deca rastu neshvatljivo kvalitetnije u odnosu na ovdašnje uslove i jedna Vanja koja mi je tamo bila drug, kum i sestra na koju sam redovno sipala sve emocije. Ona je na Jadranskoj obali bila moje parče Beograda.

Na kraju ste se ipak vratili?
- Vratili smo se po planu, pre nego što je Lucija krenula u predškolsko. Već osmog dana dobila sam ponudu za posao na "Pinku". Imala sam sreće da nastavim gde sam stala, a za decu više nisam morala da brinem jer se tandem tetka-baka pokazao kao najpouzdanija i najzdravija formula za posvećenost karijeri.

Vi i Dado zajedno ste već četrnaest godina. U čemu je tajna vaše duge ljubavi?

- U tome što ga volim. Naš prioritet su deca, a ja sam odavno rekla da bih za njim otišla na kraj sveta. Znam da nije baš toliko daleko, ali, eto, otišla sam za njim i našla se sedamsto kilometara daleko od roditelja, sestrića i kumova. Imali smo dovoljno vremena da prođemo sve faze, od izlaženja, glupiranja, beskrajnog druženja i putovanja, do planiranja venčanja i svih odgovornosti koje nosi roditeljstvo.

Da li i deca ispoljavaju ljubav prema medijima?
- Oni ne vole televiziju. Za njih to znači da mama nije tu. Crtaće gledaju kontrolisano, na kompjuteru. Lucija je još dok je bila u pelenama postala mažoretkinja. Sada ima šest godina i zaljubljena je u ples. Jug ima dve i po godine i sve ga zanima. Kada je sa babama, igra se i priča, a kada je sa dedama trči i ne ispušta loptu.

Vaša bliska rođaka je Mila Jovović, s kojom ste se družili kada je kao dete dolazila u Beograd. Jeste li još bliske?
- Nema tu ništa novo, već dugo nismo u kontaktu. Jedino se podudarilo da se porodimo istog meseca. Ja sam dobila Luciju, ona Gabo, a obe smo pred porođaj imale više od sto kilograma. Međutim, nismo ni čestitale jedna drugoj. Ta veza odavno se prekinula.

Intervju: Snežana Ilić, Life Content

Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Mesto snimanja: Klub svetskih putnika, 29. novembra 7, tel: 011 / 724 - 23 - 03