Zdrave masti u borbi organizma protiv umora, iscrpljenosti i viška kilograma

Brz tempo života nameće potrebu za povećanim angažmanom u izboru zdrave hrane. Iako su mišljenja o ulozi masnoće oprečna, nesporno je da su masti nužan sastojak naše ishrane, neophodan za rad ćelija u svakom životnom periodu.

Uravnotežena ishrana preduslov je za postizanje optimalne težine, u čemu presudnu ulogu igra unos hranljivih namirnica, iz kojih se organizam snabdeva kvalitetnim, prirodnim gorivom. I dok mnoge pripadnice lepšeg pola radi smanjenja kilaže posežu za dijetama u kojima su masti najčeše označene kao uzročnici gojaznosti, poslednjih godina naučnici su izneli niz dokaza u svojim studijama, kojima su ukazali na postojanje dobrih masti, koje pozitivno utiču na ljudsko zdravlje, kao i na obračunavanje sa viškom kilograma.

Zasićene masne kiseline, koje se uglavnom nalaze u namirnicama životinjskog porekla, u određenim količinama neophodne su za funkcionisanje organizma, ali zbog preteranog unosa predstavljaju veliku opasnost za zdravlje, zbog čega se nazivaju “lošim” mastima.

S druge strane, nezasićene masne kiseline, takozvane dobre masti, najviše su zastupljene u namirnicama biljnog porekla, kao i u masnoj ribi iz hladnog mora, a najpoznatije među njima su omega-3 i omega-6, koje organizmu obezbeđuju potrebnu količinu masnoće. Ovo su esencijalne masne kiseline, što znači da ih ljudski organizam ne sintetiše sam, već celog života moraju kontinuirano da se unose ishranom.

Pozitivno delovanje zdravih masti na zdravlje ogleda se u slučaju akutnih i hroničnih bolesti, kao što su alergije, artritis, ali i kod različitih upala, a redovan unos poboljšava funkciju nervnog, gastrointestinalnog i imunološkog sistema. Procenjuje se da u takozvanom modernom načinu ishrane u razvijenim zemljama više od devedeset posto stanovništva ne unosi omega-3 masne kiseline u dovoljnoj količini.

U našoj zemlji posebno je alarmantna visoka učestalost arteriosklerotskih oboljenja srca i krvnih sudova sa smrtnim ishodom, a jedan od najznačajnijih uzročnika je neodgovarajuća ishrana. Zabluda je da od ovih bolesti obolevaju samo starije osobe i osobe muškog pola. One jednako pogađaju i žene i mlađe osobe, samo što je rizik ozbiljno potcenjen.

Najnovija istraživanja rađena poslednjih godina pokazuju da omega-3 i omega-6 kiseline imaju pozitivan uticaj od raka dojke i materice, stoga žene moraju da preduzmu aktivnosti i usvoje zdrave životne navike kako zbog njih samih, tako i zbog dobrobiti svoje dece.

Zdrave masti doprinose boljem raspoloženju, daju dodatnu energiju i time pomažu da se organizam izbori sa umorom i iscrpljenošću.

Optimalan odnos omega-3 i omega-6

Postizanje dobre ravnoteže između omega-3 i omega-6 masnih kiselina u ishrani veoma je važno. Omega-3 imaju ulogu u smirivanju zapaljenskih procesa, dok većina omega-6 ima tendenciju da podstiče zapaljenja. Oba procesa su važna u našem telu, naravno, pod uslovom da se međusobno dopunjuju i da su u ravnoteži, ali u praksi to često nije tako.

Za ljudski organizam najblagotvorniji odnos ove dve masne kiseline je 1 : 1, a većina stručnjaka smatra da je odnos 1 : 4 već povoljan za organizam. Međutim, tipična savremena ishrana često sadrži i do dvadeset pet posto više omega-6 masnih kiselina od omega-3, a postizanje optimalnog odnosa nije uvek lak posao.

Zašto su omega-3 masne kiseline važne u ishrani

- Čuvaju krvne sudove.
- Štite srce i mozak.
- Štite membrane ćelija.
- Smanjuju opasnost od infarkta.
- Doprinose održavanju normalnog nivoa holesterola u krvi.
- Usporavaju proces arterioskleroze.
- Neophodne su tokom svih faza rasta i razvoja.
- Sprečavaju nastanak hroničnih upalnih procesa.
- Pomažu pri sniženju povišenog krvnog pritiska.
- Doprinose dobrom raspoloženju.
- Čuvaju integritet i propustljivost ćelijskih membr

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +