Sunčanje: Oprezno do bronzanog tena

Preplanuo izgled danas nije samo atraktivan nego ga mnogi smatraju zdravim. Međutim, samo je jedan pozitivan učinak sunčevih zraka na organizam, a to je stimulisanje sinteze vitamina D u koži. Za to je dovoljno i zubato zimsko sunce. Svi ostali uticaji sunčanja su štetni, bar kada je reč o beloj rasi, koja uglavnom nema biološku zaštitu kože od ultraljubičastog zračenja.
Dolazi leto a sa njim i sve više sunčanih dana. Svake godine, sa početkom leta počinju priče i upozorenja kako se treba čuvati od sunca. U okviru vremenske prognoze pojavi se i dodatni blok informacija – UV indeks, a kreće i potraga za različitim vrstama zaštite od ultraviolentnog zračenja.
Svi vrlo dobro znamo da sunčevi zraci pozitivno deluju na raspoloženje, jačaju imunitet i obezbeđuju našoj koži potrebnu količinu vitamina D. Međutim, već nekoliko godina ispitivanja pokazuju da je sunce sve opasnije i da je koži potrebna optimalna zaštita i kad nije direktno izložena ultraviolentim zracima.
Da biste zaštitili kožu i zdravlje a ipak potamneli, obavezno se pripremite za sunčanje. Vitamini E i C, beta karoten, selen i kalcijum povećavaju otpornost kože na uticaj ultraviolentnih zraka, pa dermatolozi predlažu da nekoliko nedelja pre odlaska na more ishranu baziramo na namirnicama koje obiluju tim sastojcima, to jest antioksidansima.

NAJČEŠĆE ZABLUDE O SUNČANJU
* Ne možete izgoreti ukoliko se nalazite u hladu ili pod suncobranom Ovo nije istina jer većina suncobrana, kao i oblaci, ne blokiraju ultraviolentno zračenje sto posto. Pored toga, značajna količina sunčevih zraka reflektuje se o vodu, pesak ili druge površine, tako da je iritacija kože moguća i ispod suncobrana.
* Kada je oblačno, zaštita od sunca nije neophodna Ovo zavisi od mesta na kojem se nalazite. Ako ste, na primer, u Zapadnoj Evropi, pri potpuno oblačnom danu nije potrebna zaštita od sunca. Međutim, što ste bliži ekvatoru, čak i pri oblačnom danu, neophodno je koristite je.
* Ukoliko je koža već osunčana, nema opasnosti od opekotina i iritacija izazvanih suncem Maksimalni zaštitni faktor koji se dobija prirodnim putem, odnosno sunčanjem, može da iznosi između 4 ili 6 SPF, tako da je potrebno uvek naneti zaštitnu kremu.
* Iritirana, crvena koža dobiće lepu, tamnu boju sledećeg dana Crvenilo (opekotine) je znak oštećenja kože i prouzrokuje njeno ubrzano starenje uvećavajući mogućnost dobijanja raka kože.

Sunčanje u solarijumu
Većina stručnjaka smatra da je delovanje veštačkih ultraviolentnih zraka u solarijumu jednako štetno, pa i štetnije od prirodnog zračenja.
Popularno verovanje da sunčanje u solarijumu pre odlaska na odmor stvara samozaštitu, čime se omogućuje duži boravak na suncu, nije dokazano.
Boja koju dobijete u solarijumima je ukrasna i vrlo kratkotrajna, te nipošto ne predstavlja zaštitu i podlogu za sunčanje u prirodnim uslovima.
Zaljubljenicima u sunce i preplanulost dermatolozi savetuju i dodatni unos vitamina i minerala, kojima će poboljšati otpornost organizma na štetne posledice nesmetanog izlaganja ultraljubičastim zracima. Kuru treba započeti dve, tri nedelje pre odlaska i tokom letovanja. Zbog toga svakodnevno treba uzeti 20 mg beta karotena, 2.000 mg kalcijuma, 1.000 mg vitamina C, te 400 mg vitamina E, što će organizmu osigurati optimalnu zaštitu.

Posledice neumerenog sunčanja
Sunce je odgovorno i za starenje naše kože, njeno isušivanje, bore i opuštenost. Prilikom neumerenog sunčanja javljaju se neželjene posledice kao što su crvenilo, plikovi i opekotine, a dugoročno, poremećaji u pigmentaciji, pege, mrlje, prerano starenje, bore i rak kože. Važno je spomenuti da se negativan učinak ultraviolentnih zraka akumulira tokom života.
Ultraviolentno zračenje je najjače leti, u periodu od 10 do 15 sati. Ono se povećava što smo bliže ekvatoru i što smo na većoj nadmorskoj visini, a dnevna jačina ultraviolentnih zraka izražava se indeksom od 0 do 10. Od negativnog uticaja nismo zaštićeni ni u laganoj letnoj garderobi ni kada je oblačno. Za nastanak opekotina dovoljno je malo nepažnje i nediscipline.

Rak kože
Među negativnim posledicama izlaganja delovanju ultraviolentnog zračenja je i rak kože. To oboljenje je , nažalost, u stalnom porastu, ne samo zbog izlaganja tela suncu nego i zbog različitih i brojnih ekoloških poremećaja. Zaštitni ozonski omotač godišnje se smanjuje za oko 0,7 odsto, pa tako sve više štetnih ultraviolentnih zraka dopire na Zemlju. Shodno tome, stručnjaci koji se bave prevencijom raka kože očekuju porast tog oboljenja za oko 3 odsto. Zastrašujuća su i predviđanja da će na Novom Zelandu 35 odsto, a u Australiji čak 60 odsto ljudi oboleti od te vrste raka.
Dermatolozi smatraju da tri i više ozbiljnijih opekotina nastalih tokom sunčanja povećava rizik oboljevanja od raka kože čak četiri do pet puta. Naročito je rizično preterano izlaganje suncu i opekotine nastale u doba detinjstva.

Više o temama: