Aja Jung: Zaljubljena u porodicu i ples || Hello Magazin!

Aja Jung, nekadašnja uspešna balerina i osnivač prestižne manifestacije „Beogradski festival igre“, zavolela je plesne nastupe još kao devojčica, kada je sa majkom i bakom odlazila da gleda baletske predstave u Narodnom pozorištu. Zahvaljujući uspešnoj karijeri proputovala je čitav svet, a posle života u Njujorku i na Krfu odlučila je da se vrati u Srbiju. Ova harizmatična dama tvrdi da njen posao umnogome određuje njen stil odevanja, pa uglavnom nosi klasične modele, dok u slobodno vreme, koje najradije provodi sa suprugom Fortusom Fenelopulusom i kćerkama Dorom i Zoi,dozvoljava sebi i nešto opušteniji stil.

Kako biste opisali vaš stil odevanja?
- Moj stil odevanja je imao različite faze. Kao klinka volela sam da eksperimentišem sa kosom, odećom, cipelama, jarkim bojama, šljokicama i šljaštećom bižuterijom. Danas sam u klasičnoj fazi, uvek su prisutne visoke potpetice i dominiraju tamnije nijanse.
Koliko vaš posao utiče na odabir garderobe?
- Mnogo. Dok sam bila samo igrač, mogla sam sebi da dozvolim ležernost i umetničku opuštenost. Danas predstavljam neke druge umetnike i moj dan podrazumeva mnogo sastanaka i razgovora sa ljudima iz sveta biznisa, diplomatije i medija. Sledeći dobro građansko vaspitanje i protokol, suknja ne sme biti mnogo iznad kolena, ruke i dekolte moraju biti pokriveni, a noge nikada gole ili otkriveni prsti.

Tokom karijere igrali ste u mnogimbaletskim predstavama, imate li omiljene kostime koje ste nosili?

- Kostimi koje je za mene lično pravio gospodin Peđa Đapić, slikar i kostimograf Narodnog pozorišta, ili kasnije gospođa Anđelka Slijepčević, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, bili su moji omiljeni kostimi. Njih dvoje više nema među nama i tužno je koliko ih se malo sećaju institucije kojima su oni podarili najkreativniji deo života. Pamtim ih po divnoj saradnji, bezbroj zajedničkih proba, kako bi svaki kostim dao svoj doprinos koreografiji i glumačkom izrazu, ali i pratio pokret. Nije lako praviti kostime za baletske igrače.

Da li su ženstvene, lepršave baletske haljine uticale da kao devojčica poželite da se bavite tim poslom?
- Više su me fascinirali igra, sloboda i kreativnost koju igra nosi nego kostimi. Obožavala sam da satima igram u svojoj sobi, kostim mi nije bio važan. Ipak je istina da su mnoge devojčice na balet krenule zbog kostima. Međutim, kada uđete u pravu baletsku salu, do tog divnog kostima put je predug, pa su mnoge odustale.