Brat Nataše Aksentijević ukraden je iz porodilišta || Hello Magazin!

Brat Nataše Aksentijević ukraden je iz porodilišta

Nataša Aksentijević za novi broj magazina HELLO! dala je intervju u kojem je pričala o karijeri, suprugu Dušanu, ali pre svega o roditeljstvu.Na slikanje je došla sa mlađom ćerkom Verom, koja je ove jeseni krenula u prvi razred. Preslatka devojčica ozbiljno je shvatila svoj zadatak, pa je strpljivo pozirala sa poznatom mamom.

Ekskluzivno za HELLO! Nataša je prvi put progovorila o porodičnoj tragediji koja se desila pre njenog rođenja.

Svojevremeno ste pričali kako su roditelji pravili razliku između vas i brata, kako u pogledu odgajanja, tako i kasnije kad je trebalo deliti imovinu. Šta vas je naučilo to iskustvo?

- Istina je, moji roditelji su pravili razliku, a ja dugo nisam mogla da razumem razlog takvog ponašanja. Sada, kada imam izvesne godine, a i sama sam roditelj, mnogo toga mi je jasnije. Moja majka je žrtva sistema. Ona je žena koja je u aferi kradenih beba izgubila prvo dete, sina. Posle toga je rodila mene, pa mog brata. Taj nikad prežaljeni sin bio je razlog zbog kog je kasnije pravila razliku između mene i brata. Ja sam dugo verovala da je ona pala pod uticaj patrijarhata, koji je ovde snažan, ali sada sve razumem i, naravno, sve joj opraštam.

Pročitajte Lepši sam, pametniji i skromniji - Nebojša Grnčarski za HELLO! o svom bratu blizancu

Kada se dogodila ta porodična tragedija?

- To je bilo 1979. godine, u Beogradu. Ovo prvi put pričam u javnosti.Trudnoća je bila normalna, ona je rodila zdravo dete, da bi joj posle tri dana saopštili da je beba umrla. Godinama kasnije stigao je poziv da sin Miljuš Živka, kako se zove moj otac, dođe na regrutaciju. U vojnom odseku su joj rekli “Gospođo, ne izmišljajte, MUP je taj koji prijavljuje smrt, mi imamo prijavljeno samo rođenje.” Kad su dobili prvo dete moji roditelji su bili mladi, tata je bio u sportu, mama je bila jedna pametnjakovićka, oboje zdravi i lepi, i neko je procenio da je njihova beba pogodna da se uzme i proda.

Jeste li pokušali da potražite brata?

- Mama je pokušala nešto, ali nije mnogo toga postigla. Ipak, jasno je da on negde postoji. Volela bih da vidim kako živi neko ko ima istu genetiku kao ja, a odrastao je u drugačijim okolnostima, izmešten iz primarne porodice, kakvog je karaktera, da li je duhovit. Strašno je i tužno to što se desilo, ali tako je kako je.

Kao neko ko ima takvu porodičnu istoriju, jeste li nekada strahovali za svoju decu?

- Generalno, ne plašim se ničega, osim stvari koje su iznad nas i na koje ne možemo da utičemo. Sve drugo bi bila paranoja. Mišljenja sam da kosmos šalje ono što zračiš, a ja se trudim da budem pozitivna. Mnogi mi zameraju što stavljam na društvene mreže slike dece, ali ja to vidim isključivo kao promociju porodičnih vrednosti.