Željko Stefanović o Sanji Doležal || Hello Magazin!

Željko Stefanović svojevremeno je bio jedan od vodećih televizijskih novinara. Mnogi su ga smatrali jedinim dostojnim naslednikom Miće Orlovića.

Blistavu karijeru prekinula je teška saobraćajna nesreća. Njegovi prijatelji su poginuli, a on je prošao sa teškim povredama, posle kojih se dugo oporavljao.

- Bio sam u invalidskim kolicima, zatim sam hodao na štakama. Nisam znao da li ću ikada više stati na noge, živeti normalno, raditi. Nisam mogao ni da prihvatim gubitak dragih ljudi. Deset godina me je proganjao osećaj krivice što sam jedino ja ostao živ. Nisam bio kriv, ali sam bio svestan da bi neko to mogao da pomisli i kaže – iskreno je priznao Željko, gostujući u emisiji “TV lica kao sav normalan svet”.

- Priznati voditelj danas vodi radijsku emisiju “Vreme sporta i razonode”. Budući da se pre dve godine preselio u Smederevo, svakodnevno prelazi stotinak kilometara na relaciji kuća-posao.

Pročitajte Gde je nestao Igor Milanović? Legendarni vaterpolista danas živi na selu, televizor nema, a trofeje čuva u garaži

Prisećajući se minulih dana i ljudi koji su prošli kroz njegov život, Željko se prisetio i druženja sa Sanjom Doležal.

- Prvi tekst koji sam napisao za medije, bio je upravo sa Sanjom, odnosnom grupom “Prva ljubav”, u kojoj je tada pevala. Bili su gosti Meri Cetinić na turneji po Jadranu. Strašno mi se svidela! Uvek je bila pravi laf. Sanja ima osmeh osobe koja širi pozitivu na svakom koraku, volim takve ljude.

Željko i Sanja razmenjivali su pisma, koja su tada bila uobičajeni vid komunikacije. A često su se čuli i telefonom.

- Satima smo pričali. I danas znam njen fiksni broj telefona, 44 07 63. To je bio njen kućni broj početkom osamdesetih, odavno već ne važi – konstatovao je uz smeh.

Vojničke dane proveo je u Trebinju i Splitu, a u kasarnu su stizali paketi od lepe pevačice.

-Jednom je, zajedno sa njenom mamom, teta Višnjom, napravila četiri kutije kolača i poslala mi. Znate li šta to znači u vojsci? (smeh) Ne da sam se pravio važan.

Kada bi dobio slobodne dane, nije dolazio u Beograd, već je odlazio kod Sanje u Zagreb.

- Moja mama je poludela. Pitala me je: “Dobro, imaš li ti kuću?” (smeh)

- Sanja i ja smo bili stvarno divni drugari. Naravno, i kasnije sam je pratio kroz njenu karijeru, i sve što je radila – prisetio se Željko Stefanović svoje mladosti.