Viki Miljković se povlači posle porodične tragedije, evo ko seda u njenu fotelju u Zvezdama Granda || Hello Magazin!

Viki Miljković morala je da stavi tačku na brojne poslovne obaveze, jer ju je smrt rođenog brata načisto dotukla. Mesec dana posle sahrane Saše Popovića, pevačica je juče sahranila i brata koji je u 47. godini izgubio bitku sa opakom bolešću - multiplom sklerozom.

Viki Miljković zbog svega što joj se dogodilo odlučila je da se povuče iz medija na neko vreme. Popularna pevačica kao dugogodišnja članica žirija muzičkog takmičenja "Zvezde Granda" odlučila je da se na kratko povuče sa snimanja, kako bi bila sa porodicom u ovim teškim trenucima.

Pročitajte Kad je krenula numera "A sad adio", Viki se načisto slomila na komemoraciji rođenom bratu, Ceca u suzama

Zbog porodične tragedije, Viki neće prisustvovati narednim snimanjima šou programa, a na njeno mesto u žiriju privremeno dolazi iskusni kolega i pevač Dragan Kojić Keba, piše Grand. Keba je više puta menjao članove žirija tokom takmičenja, kada su bili odsutni zbog opravdanih razloga, a tako će biti i sada.

Viki se od prerano preminulog brata oprostila i kroz emotivan govor koji je održala na komemoraciji juče u Nišu.

- Odakle da počnem ne znam ni sama. Baš kao što je i Zoki rekao... Umeo je da nas sve zasmeje. Među nama se nalaze mnogi njegovi prijatelji, znam da nisu u stanju da govore da se danima guše u suzama. Svake godine su isti ljudi bili na slavi, to su mu bili najbliži saradnici koji su do poslednjeg dana bili s njim. Nikada u životu nisam imala teži i mučniji zadatak. Ne znam ni šta da kažem ni kako sam napisala. Obratiću se mom jedinom bratu Vladici:

Pročitajte Ova pevačica se nije pojavila na sahrani Vikinog rođenog brata, poručila samo jedno

- Mislila sam da ovaj dan neće doći. Verovala sam da ćeš pobediti. Niko za ovakve stvari nije spreman. Svi znaju da je naša ljubav bila primer ljubavi i podrške između brata i sestre. Ti si Vladice celog mog života bio moj mlađi brat. Nikad nisam mogla da zamislim da ću pisati ove reči i čitati ih. Dok sam ovo pisala, šmrljala sam, nisam znala šta da napišem. Svi kažu ovo će proći...

Ja kad ostanem sama znam koliko me sve razdire i boli, a onda sve to preraste u osmeh i uspomene. Sinoć smo sedeli za jednim stolom i pričali, pričali... I dok ovo čitam gušim se u suzama i suze potapaju svaki red. Ali ja ih brišem i pišem dalje. Jer takav je život. Oduvek si bio nestašan i pomalo živahan, zato sam te tako volela. Tvoja duša, osmeh i srce je plenilo, a sve si najbolje pokazivao kroz harmoniku. Ta ista harmonika je u tvojim rukama imala pravu priču.

Dok ovo čitam čekam da se pojaviš odnegde i pitaš nas zašto plačemo. Uvek si tražio osmeh i dobru energiju. Znam da nas gledaš i kažeš "Ajde bre bekice, Taškoviću kaži joj da prestane da plače, Buconi daj neke insrtumente da sviramo". Tako su izledala naša okupljanja. Muzika i slavlje do zore. Sad se nadam da si na lepšem mestu gde te ništa ne boli.

Smišljaj nove planove i zvuke kao što si to ovde započeo pre mnogo godina. Ovde možda nisi sve ostvario, ali na onom drugom svetu hoćeš sigurno. Mi ćemo se sresti na tom nekom boljem mestu i nastavićemo opet da pevamo i slavimo. Jer mi smo muzikanti i na ovom i na onom svetu. Slava mu - kroz suze je izgovorila Viki Miljković, koja je posle oca i majke, sahranila i brata.