Ćerka Branka Cvejića danas ne živi u Srbiji || Hello Magazin!

Ćerka Branka Cvejića, Bojana Cvejić, očev je i majčin ponos, a javnost nikada nije imala prilike da je vidi. Budući da živi daleko od Srbije i nije javna ličnost, o njoj se malo toga zna.

Naime, kako je glumac ispričao jednom prilikom, Bojana je odlučila da svoj život posveti nauci, ali da ne živi u Srbiji u kojoj je rođena, te je ona svoju bazu uspostavila u Briselu, prenosi Story.

Međutim, ona i te kako voli da putuje, te neretko živi po celoj Evropi.

Jedina javno dostupna fotografija ćerke Branka Cvejića pronašla je put do javnosti, te je postalo jasno da je očeva slika i prilika.

- Oboje su završili muzikologiju i ne bave se baš direktno time, ali su veoma dobri i zanimljivi. Ćerka Bojana završila je fakultet ovde, a doktorirala je u inostranstvu i ostala tamo. Stacionirana je u Briselu, ali živi po celoj Evropi. Voli da putuje i to je, u suštini, lep život kad od toga možeš da se izdržavaš. Sin Žarko završio je sve moguće škole napolju, od Oksforda do Kornela i doktorata u Americi, a onda se vratio ovde i, naravno, odmah naišao na teškoće - rekao je Branko o ćerki i sinu svojevremeno.

Pročitajte: Gledate ga u Dnevniku, a niste znali da je baš on sin legendarnog Branka Cvejića - Ja sam roditelj deteta iz Ribnikara FOTO

Podsetimo, Branko je preminuo 2022. godine, kada smo imali prilike na sahrani da vidimo Bojanu koja je održala emotivan govor pred prisutnima.

- U trenutku kada je otišao, preplavile su me emocije zbog reči njegovih bliskih ljudi, zbog kojih sam shvatila koliko je Branko bio voljen.

Za nas je on i posle svojih dobrih i loših uloga bio samo otac. Ja ću sada navesti dve ili tri stvari o mom tati koje bih volela da upamtim. Nedostajaće mi ljubav koja se sastoji u tihom davanju bez naplate i računa.

Davanje je za tatu značilo dati sve što se može zamisliti i ostvariti u okviru sopstvenih granica, mada ponekad i preko fizičkih granica jer vas dvoje ste naša deca, vi ste deo našeg tela.

Tako su nam oba roditelja govorila. Kada sam otišla iz Beograda, pružio mi je podršku rečima: „Uvek imaš gde da se vratiš“. Odavao je utisak da za svaki problem postoji rešenje samo ako zadržimo radost.

Voleti život, a on je voleo život, znači voleti mladost i mlade ljude, „mlade majmune“, govorio je ironično o nama, ali i mladim glumcima koje je susretao na probama.

Divio im se. Uživao je u ironiji. Od njega sam naučila da je gnev koristan teatralni afekat ako imaš željeni učinak. Zato je ljutnja kod njega bila pozorišna iluzija koja će proći.

Govorio je da je život isuviše kratak da bismo se držali spiska zamerki drugim ljudima. Umeo je i da zaboravi i da oprosti.

Tata je sa probe završio na intenzivnoj nezi. Tata, bio si tih, do kraja svoj kada si nestajao, a mi nismo verovali. Teško nam je da se suočimo sa nadolazećom prazninom i strahom nestanka tvoje lakoće i duhovitosti - rekla je tada Bojana, a zatim je spustila beli šešir na očev sanduk.