Aleksandra Radović napunila 50 godina || Hello Magazin!

Od trenutka kada je zablistala na festivalu “Sunčane skale”, 2003. godine, sa pesmom “Kao so u moru”, Aleksandra Radović samo je nizala profesionalne uspehe.

U prethodne dve decenije snimila je brojne hitove, održala na stotine nastupa, a za 11. oktobar zakazala je druženje i sa publikom u Beogradu.

Pročitajte: Zvanično tinejdžerka! Pogledajte kako izgleda prelepa ćerka Aleksandre Radović koju je pevačica 13 godina krila od javnosti FOTO

Iako o privatnom životu nerado govori, nije tajna da pop zvezda ima četrnaestogodišnju ćerku Ninu, kao i da se sa ocem svog detata Aleksandrom Zeremskim rastala nedugo nakon što je postala majka.

Mnogi se slažu da Aleksandra Radović iz godine u godinu izgleda sve lepše, a ona o tome kaže:

- Nemam pretenziju da izgledam kao dvadesetogodišnjakinja, ali ne vidim ništa loše u tome da se žena neguje. Za mene je najveće uživanje kada na ulici sretnem dame od 50-60 godina koje nose dozu elegancije i otmenosti. To je primer koji sledim.

Kad je već reč o godinama, Aleksandra je nedavno napunila 50, a jubilarni rođendan proslavila je u društvu onih koje najviše voli.

Kad čovek postane “većinski vlasnik svog života”, neretko se osvrne na ono što je postigao, čestita sebi na malim pobedama, razmisli o pogrešnim koracima, napravi planove za budućnost. To je učinila i lepa pevačica.

- Volela bih da sam bila manje otresita, manje nabusita. Dugo sam imala stav – ja, ja, ja - iskreno je priznala u razgovoru za Una televiziju.

- Da mi je ova pamet, sada bih drugačije. Svaka mladost nosi svoju ludost, a u mom slučaju to je bila umišljenost. Inače, nisam se nešto mnogo promenila u odnosu na period kad sam imala 25 godina. Nisam nešto mnogo evoluirala, iako bi trebalo - poručila je uz smeh.

Na pitanje koliko puta je pomislila “ja ovo nisam zaslužila”, pogotovo kada je reč o odnosu medija prema njoj, Aleksandra Radović je u intervjuu za HELLO! odgovorila:

- Bez obzira koliko se trudila da ono što mislim ublažim ili na razuman način razložim, često se dešavalo da moje reči budu dočekane “na nož”. Sad već smatram da to nije slučajnost, već krst koji nosim. Možda sam kao mlađa imala želju da opravdam sebe, da kažem “čekajte, pa nisam ja takva”, ali poslednjih godina nemam potrebu za tim. Puštam ljude da veruju u ono što žele.