"Netipičan" fudbaler: Miloš Jojić kupuje knjige, sluša ozbiljnu muziku i bavi se jogom || Hello Magazin!

Miloš Jojić nosi klasična odela, kupuje knjige, sluša ozbiljnu muziku, bavi se jogom... Verovali ili ne, ovo je priča o jednom – fudbaleru

Predrasude postoje da bi se rušile, a Miloš Jojić, prvotimac “Partizana”, u prvih pet minuta razgovora ličnim primerom demantuje glasine koje prate fudbalere. Istini za volju, u vreme kada većina mladog sveta interesovanje za čitanje usmerava na “Instagram” postove, a na televiziji prati prevashodno rijaliti-programe, mladić koji nosi klasična odela, kupuje knjige, sluša ozbiljnu muziku i uči jezike zvuči kao opis glavnog junaka iz nekog crno-belog filma. Ako na spisak interesovanja dodamo jogu i ishranu baziranu na voću i povrću, vraćamo se na početak i predrasude. Iako je povod za susret sa Milošem bio njegov povratak u Humsku posle sedam godina provedenih u inostranstvu, priču smo ipak počeli od prvog utiska, komentarišući da pojavom više asocira na postdiplomca nego na sportistu.

‒ Niste prvi koji mi kažu tako nešto. (smeh) Momci sa kojima sam igrao u Istanbulu su mi, recimo, čim smo se upoznali dali nadimak Profesor. Verovatno zbog naočara koje nosim od 18. godine, kada sam polagao vožnju. Tada baš i nisam bio srećan što moram da ih nosim, stavljao sam ih samo kod kuće. Međutim, otkako sam pre neku godinu pronašao model koji mi odgovara, ne mogu da zamislim sebe bez naočara. Sočiva koristim samo kad sam na terenu.

Pročitajte: Miloš Jojić - Ne želim da ulazim u vezu po svaku cenu

Da li je odelo u kojem ste došli izabrano tek za potrebe slikanja ili je to vaš uobičajeni način odevanja?

‒ Ne mogu da kažem da sam svaki dan u odelu, ali često ga nosim. Još u “prvom mandatu” u “Partizanu”, a tada sam imao dvadesetak godina, oblačio sam se drugačije od vršnjaka. Uglavnom sam kombinovao košulje i pantalone. Trenerke nosim po kući, dok ležim i gledam televiziju. Kad bih u njoj izašao na ulicu, osećao bih se kao da sam u pidžami.

U kojoj meri je višegodišnji život u Nemačkoj uticao na vaš modni stil?

‒ Sticajem okolnosti imao sam priliku da upoznam ljude koji drže velike robne kuće i organizuju revije. U hodu sam učio šta se sa čim slaže, u kojim prilikama se šta nosi... Mislim da je poželjno znati i tu vrstu bontona.

Da li vas prijatelji češće pitaju gde ste kupili neki komad odeće ili nešto o fudbalu?

‒ O fudbalu, naravno. Mada, nije da ne traže i modne savete. (smeh)

Pročitajte: Arijana i Siniša Mihajlović - Proslava godišnjice braka o kojoj se priča (video)

“Pre osam godina započeo sam profesionalnu karijeru u 'Partizanu'. Više sam nego ponosan što sam danas našao put do svojih korena”, piše u vašoj objavi na „Instagramu“ povodom povratka u redove crno-belih.

‒ Srećan sam što sam se vratio kući. Biću blizu porodice koja mi je neizmerno nedostajala, a profesionalno gledano verujem da igračkim kvalitetom i iskustvom mogu da doprinesem klubu. Nekako sam sve obuhvatio i mislim da sam u ovom prelaznom roku doneo najbolju moguću odluku.

Iza vas je prva nedelja u “Partizanu”. Kako je protekla?

‒ Mojima kod kuće sam u šali rekao da poslednjih sedam godina nisam imao tako intenzivan tempo. Ali, ne žalim se. Svestan sam da je došao novi trener i da, zbog gustog rasporeda oko kvalifikacija, nije imao puno prilika za sveobuhvatan rad sa igračima. Polako sve dolazi na svoje mesto.

Prati vas glas fudbalera koji je “netipičan”, možda i zbog toga što se bavite jogom.

‒ Sa jogom sam se prvi put susreo baš u “Partizanu”, 2012. godine, zahvaljujući Vladimiru Vermezoviću. Tu i tamo sam se bavio tom disciplinom, ali poslednjih šest meseci sam prilično aktivan. Na preporuku prijatelja počeo sam da vežbam sa jednim Koreancem, koji sarađuje sa nekoliko klubova iz „Bundes lige“. U napornim fazama takmičenja joga mi dođe kao oblik relaksacije: doprinosi kondiciji, unutrašnjem miru, pokretljivosti.

Da li je odluka o prelasku na vegetarijansku ishranu proistekla iz bavljenja jogom?

‒ Dugo sam osećao potrebu da promenim način ishrane, savetovao sam se sa nutricionistima, ali nisam bio disciplinovan. Sve se promenilo kada sam 2016. video Novaka Đokovića ispred njegovog restorana na Novom Beogradu. Izgledao je baš onako kako zamišljam da treba da izgleda profesionalni sportista, i samo mi je kliknulo: “Od sutra okrećem novi list”. Postepeno sam izbacivao iz ishrane meso, jaja, mleko, beli šećer. Brzo sam osetio boljitak, izgubio sam na masi, postao sam pokretljiviji, period oporavka posle napora kraće je trajao. To me je i motivisalo da nastavim.