Svi su ih nazivali parom: O njihovoj ljubavi dosta se pričalo, ali Anica Dobra nikada nije potvrdila vezu sa ovim poznatim rediteljem

Anica Dobra oduvek je intrigirala javnost 

Iako glavni akteri nikada nisu potvrdili, a ni demantovali glasine da su krajem osamdesetih bili u emotivnoj vezi, i danas postoji urbana legenda o velikoj ljubavi Anice Dobre i Gorana Markovića.

Od tada su prošle decenije, u međuvremenu su oboje našli bračnu sreću na drugoj strani, a prijateljstvo koje ih je oduvek čvrsto vezivalo preraslo je u saradnju koja je rezultirala odličnim filmovima kao što su „Sabirni centar“ ili „Tito i ja“.

Pročitajte: Mina Sovtić - Osećam teret što sam ćerka Anice Dobre

Nebojša Babić

Pre toga Anica je, zahvaljujući ulozi u Goranovom filmu „Već viđeno“, 1987. godine osvojila „Zlatnu arenu“ na „Filmskom festivalu“ u Puli. U to vreme imala je samo 24 godine i pred njom je bila zavidna glumačka budućnost, i to ne samo na području bivše Jugoslavije, nego i van granica zemlje.

Anica Dobra u Nemačku otišla je još kao tinejdžerka 

Magazin „Profil“ svojevremeno je preneo svedočenje filmskog producenta Stevana Petrovića o tome kako je Anica Dobra postala deo nemačke kinematografije, gde se njeno ime i danas izgovara s ogromnim poštovanjem. Istovremeno, posredno je svedočio o njenom odnosu sa Goranom Markovićem.

U tekstu pod naslovom „Kako je Anica Dobra postala evropska filmska zvezda“ Stevan Petrović ispričao je da ju je on odveo u Minhen, na kasting za ulogu Rozamunde, koju je dobila bez mnogo muke zahvaljujući glumačkom talentu, šarmu, ali i perfektnom poznavanju nemačkog jezika. Naime, ona se u tinejdžerskim danima, zajedno sa majkom, koja je radila u predstavništvu „JAT-a“, preselila u Frankfurt, gde je završila gimnaziju.

Pročitajte: Anica Dobra prvi put otvoreno o psihičkom zdravlju - Do mira sam došla učeći na greškama

Nebojša Babić

Kažu da slučajnosti ne postoje, pa se tako susret Stevana i Anice desio u trenutku dok je šetao ulicama Beograda u potrazi za devojkom koja bi se uklopila u stroge kriterijume nemačkih „filmadžija“.

‒ I dok sam tako lutao kroz jedan prilično zapušten kraj, iznenada sam ugledao osobu koja nikako nije pripadala tom ambijentu. Bar tako mi se u prvom trenutku učinilo. Privukla je odmah moju pažnju i razmišljao sam kako to da i strani turisti posećuju ovu zabit. I dok mi je na vrhu jezika bilo pitanje da nisu slučajno zalutali, i da im velikodušno pomognem da stignu do neke znamenitosti, recimo Kalemegdanske tvrđave, začuo sam prodoran muški glas: „Zdravo Stevane, kako si?“

Bio je to filmski reditelj Goran Marković, a sve se dešavalo u Cincar Jankovoj ulici.

Pročitajte: Modni klasik koji obožavamo - Anica Dobra tako dobro nosi malu crnu haljinu (foto)

Boško Karanović

‒ Uhvaćen u delu, odnosno da sam se zaljubio u osobu pored njega, i da njega gotovo nisam ni primetio, trebao mi je trenutak da se opasuljim. Naime, osoba koja je toliko privukla moju pažnju bila je kao, recimo, neka Šveđanka, Dankinja ili možda „Rajnlađanka“ sa severa Nemačke. Videvši koliko sam zbunjen, Goran je rešio da me odmah otrezni. „Ovo je Anica Dobra, glumica“.

U razgovoru koji je usledio saznao je da su se njih dvoje tek vratili iz Pule, gde je Anica dobila nagradu za film koji je prethodno prikazan na „Berlinskom festivalu“.

Profimedia

Već narednih dana bila je na audiciji u Minhenu, prošla je, a sve ostalo je legenda. Da napomenemo da je za ulogu Rozamunde Anica Dobra dobila godišnju nagradu Bavarske, kao najbolja mlada glumica 1990. godine. Posle je išla iz jednog filma u drugi i postala najpopularnija nemačka glumica, koja se, međutim, posle svakog snimanja vraćala kući – u Beograd. 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +