Nebojša Grnčarski otvara vrata vikendice u ravnici || Hello Magazin!

Idejni tvorac i osnivač prestižne modne manifestacije “Fashion Selection” Nebojša Grnčarski posle očeve smrti nastavio je da održava porodičnu kuću u Uljmi, nadomak Vršca, koju je sredinom prošlog veka sagradio njegov deda. Prostrana građevina od dvesta kvadrata danas je idealno utočište za Nebojšu, tako i za decu. Viktor, Olga i Ignjat danas stvaraju najlepše uspomene u istoj sredini u kojoj je odrastao njihov otac. Nekadašnjem manekenu veoma je važno da njegova deca znaju sve o svom poreklu.

Pročitajte: Nebojša Grnčarski - U životu sam dobio više nego što sam očekivao, a manje nego što sam zaslužio

Kakve vas uspomene vežu za porodičnu kuću u Uljmi?

- Reč je o kući koju su moji otac i stric nasledili od dede, a zanimljivo je da se nalazi u ulici koja nosi naziv rođenog brata mog dede, dr Stanka Grnčarskog. On je bio izuzetan predratni stručnjak, a u toj ulici uglavnom žive članovi moje familije. Iako je moj otac živeo u Beogradu, uvek mu je bilo važno da se ta kuća održava kako ne bismo izgubili vezu sa našim porodičnim korenima. Kada sam bio mlad, nisam baš razumeo njegovu želju, jer su me najviše interesovali provod i devojke, ali sam kasnije shvatio. Zato sam posle njegove smrti nastavio da ulažem u taj dom uz pomoć moje sestre od strica koja živi u Beču.

Nebojša Grnčarski voli da provodi vreme u Uljmu

Jeste li tokom odrastanja provodili dosta vremena u Banatu?

- Za raspuste i vikende često sam odlazio tamo, i za Uljmu me vežu prelepe uspomene. Srećan sam što znam gde su moji koreni i to prenosim na svoju decu. Često mi se desi da u moju agenciju dođu mladi ljudi sa neobičnim prezimenom, a kada ih pitam za poreklo, obično kažu da su iz Beograda i da ne znaju odakle su došli njihovi preci. Za mene je to tragedija koju nam je donelo globalističko društvo i pogrešno vaspitanje bez ikakvog utemeljenja. Smatram da je tradicija jedno od poslednjih “oružja” protiv gluposti savremenog života.

Kako provodite vreme u vikendici?

- Deca tamo imaju svoje društvo, slušamo muziku i uživamo u mirnom ambijentu kakav samo selo može da pruži. Moj posao je voćarstvo. Prilično sam uspešan u tome, od osamdeset voćki koje sam zasadio uspelo mi je oko sedamdeset procenata, što je, kažu, jako dobra brojka i za iskusne u tom poslu. U tome imam pomoć moje braće, mada verujem da bih bio još uspešniji da imam vremena da se u proleće više posvetim voćkama. Inače, predivno je gledati kako tokom godina drvo evoluira od sadnice do biljke koja daje plodove.

Vole li vaša deca da odlaze u selo?

- Oduševljen sam pre svega zato što tamo zaborave na pogubne gedžete uz koje provode mnogo vremena u Beogradu. Kako Viktor trenira košarku u “Partizanu”, nedavno je počeo da se takmiči i sa uljmanskim klubom “Mladost”. Ignjat obožava ovce i ovčarske pse, koje ima jedan naš komšija, dok Olga često odlazi kod naše prijateljice koja pravi roštilj i tamo joj pomaže. Jednog leta je sa drugaricama pravila narukvice koje su prodavale, što je za nju bio događaj u rangu spektakla.

Pročitajte: Nebojša Grnčarski prvi put u javnosti od optužbi za porodično nasilje, reakcija će vas iznenaditi

Imate li slobodu da decu pustite van kuće i da ne razmišljate da će im se desiti nešto loše?

- Apsolutno sam miran kada izađu napolje, osim što im ne dozvoljavam da prelaze magistralni put. Selo je mirna sredina u kojoj možemo da ih pustimo da se igraju baš kao što su nekada naši roditelji puštali nas na ulicu.