Tihomir Stanić za "Hello!": Srećan sam što imam ćerke, žene su kreacija, a muškarci destrukcija

Tihomir Stanić za "Hello!" otkriva zbog čega sebe više doživljava kao Kazanovu nego Don Žuana i odakle potiče strah od kašnjenja...

 

Snima petu sezonu “Ubica mog oca”, završava “Radio-Milevu”, počinje rad na seriji o Jovanki Broz, u martu ga čeka “Feliks”, kao i nastavak “Klana”. U planu su i treća sezona “Državnog službenika”, skoro je izvestan nastavak “Kamiondžija”, onda i “12 reči”, a 26. oktobra planira da počne snimanje serije “Nobelovac”, koju će režirati i u kojoj će igrati Iva Andrića.

Tihomir Stanić priznaje da se uplaši kad sve to nabroji, ali ima recept u čiju se efikasnost bezbroj puta uverio: “Hajde da večeras vidim šta ću sutra da uradim. Dan po dan, jedno po jedno, i sve se stigne.” No, da li je stresno raditi takvim tempom?

Pročitajte: Tihomir Stanić - Žena sa kojom imam dve ćerke, odbija da se uda za mene

Luka Šarac

 

‒ U vreme kada je starijima od 65 godina bilo zabranjeno da izlaze iz kuće, ja sam se ponašao kao da sam njihova generacija, iako nisam imao ni šezdeset. Iskoristio sam vreme da se odmorim ne samo fizički već i mentalno, od tog stravičnog pritiska koji mi glumci imamo, a sadržan je u “show must go on”, šta god se nama dešavalo. Godinama sam se svake noći trzao u strahu da sam zakasnio ili da nisam došao na predstavu. Odjednom, kad je sve otkazano, laknulo mi je. To osećanje me i sada drži, jer sam shvatio da predstava ipak može da se otkaže.

Zašto osećate strah od toga da ćete zakasniti?

‒ Nekada sam mnogo pio, pa da me zbog toga ne bi proglasili neodgovornim, sebi sam osvajao slobodu tačnošću i time što sam uvek prvi znao tekst. Pokušavam da mladim ljudima objasnim da je uvek u prednosti onaj ko dođe na vreme, a za mene je to petnaestak minuta pre dogovorenog termina. Čovek kad kasni, sebi stvara osećaj krivice i griže savesti, nema vremena da se spremi, da sagleda prostor i situaciju. Ponosan sam što me nikada niko ne čeka.

Luka Šarac

 

Tihomir Stanić -  Žene su bolji i smisleniji deo čovečanstva

Često naglašavate da vam je mišljenje ćerki primarno. Jesu li kritične?

‒ Pune su razumevanja i tolerancije, a ja sam vrlo iskren kad kažem da bez obzira na to šta radim, razmišljam o tome kako će one na to gledati sada, za pet ili deset godina. Ako to nije nešto što prepoznaju kao kvalitet, onda me ta uloga ne čini srećnim. Tako je oduvek. Smatrao sam da nemam razloga da posao nosim kući i od toga sam odstupao samo kada sam “uskakao” u predstave, pa sam imao veoma kratak rok da spremim ulogu. Sećam se da bi starija ćerka, u vreme kada je imala samo dve godine, kad bih tačno izgovorio tekst, prestajala da se igra i gledala me.

Kada je nešto dobro i istinito, nekako to prepozna i dete. Pričao mi je pokojni Miša Žuti da je u isto vreme pročitao dva intervjua. Lorensa Olivijea su pitali kako sprema kralja Lira, a on je odgovorio: "Odem na imanje mog rođaka koji ima krave, pa kad izgovorim “duvajte, vetri”, ako se sve krave okrenu i pogledaju me – znam da je bilo dobro". Milivoje Živanović, koji je takođe igrao Lira, rekao je da ima mačiće, pa kad vikne “duvajte, vetri”, ukoliko svi mačići pobegnu, znao je da dobro. Na dva različita kraja Evrope, dva različita glumca su o istoj ulozi slično govorili.

Pročitajte: Tihomir Stanić - Umreću 2037. godine, tako sam odlučio

Luka Šarac

 

Naglasili ste “žensku decu”.

‒ Srećan sam što imam ćerke. Siguran sam da su žene bolji i smisleniji deo čovečanstva. Osim što rađaju one i održavaju život. Sva zla počela su onog trenutka kada je matrijarhat ustuknuo. Kad god sam poslušao savet žene, počevši od moje majke do mojih ćerki, ali i od žena koje sam sretao, uvek sam bio na dobrom putu. Žene su kreacija, a muškarci destrukcija. Iako nema veze s ovim pitanjem, setio sam se da vam na početku nisam pomenuo šta još nameravam da uradim. Hoću da preko leta, u atrijumu rektorata, napravim “Tatrijum” u kome će se izvoditi Molijerov “Don Žuan”. Sledećeg leta želim da tu radim “Molijer ili bratstvo licemera”, komad koji je napisao Bulgakov, a za 2023. planiram “Mefista”.

Da li ste sebe doživljavali kao Don Žuana?

‒ Ne, Don Žuana sam igrao, ali sam sebe pre doživljavao kao Kazanovu. On je voleo sve žene sa kojima je bio. Čitao sam njegove memoare i gledao fascinantan film. To, kako Donald Saterlend igra Kazanovu, tačnije osećanje sa kojim to čini, pokušao sam da dosegnem tumačeći neke druge, potpuno drugačije uloge.

Jeste li bili zavodnik?

‒ Ne, rano sam se oženio. Celog života sam oženjen i ništa mi ne fali...

Nastavak ovog zanimljivog intervjua pročitajte u najnovijem broju magazina "HELLO!", koji je u prodaji od 26. februara! 

Hello!

 

 

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +