Pet pesama koje su Dženis Džoplin odvele u legendu || Hello Magazin!

Umrla je sasvim sama u prljavom hotelu na periferiji Holivuda, gde su joj dileri droge bili nadohvat ruke.

Naveća bela pevačica bluza ležala je zgrčena pored postelje, do koje nije uspela da stigne pre nego što ju je jedina uteha odnela u svet u kojem će zauvek hodati cvetnim livadama, u živopisnoj odeći i s ružičastim perjem u kosi, dok joj bezbroj narukvica zvecka u ritmu bosih koraka.

Da li je Dženis Džoplin o tome maštala dok je pod kožu ubrizgavala poslednju, smrtonosnu dozu heroina, na današnji dan 1970. godine?

Slobodan si onda kad nemaš šta da izgubiš, nezaboravan je refren pesme „Me And Bobby McGee“. Biti slobodan od sebe, od sveta koji te ne prihvata i u kojem se uvek osećaš sam, iako si okružen mnoštvom ljudi...

Dženis u trenutku smrti nije imala više šta da izgubi. Slava i bogatstvo nisu joj doneli sreću. Plašila se samoće više nego ičega, čak je i jednu pesmu sa svog prvog albuma nazvala „All Is Loneliness“.

Tek bi se na koncertima osetila srećnom i ispunjenom. Ustalasana publika, koja je u zanosu pružala ruke prema pozornici, davala joj je osećaj pripadnosti, ali čim bi se svetla pogasila i ćarloija nestala, ona je opet ostajala sama. Alkohol i droga bili su karte za najbrži beg od samoće.

Specifičan, hrapav glas temperamentne Teksašanke, koji je i bez mikrofona mogao doseći do najudaljenijih kutaka dvorane. Kada je njen prjatelj iz detinjstva Čet Helms osnovao „Big Brother Band“, pozvao je Dženis da im se pridruži kao lid vokal.

Ušla je u visoke muzičke krugove i upoznala poznata imena od kojih su mnoga, poput nje, tražila inspiraciju i spas od nerazumevanja u raznim opijatima.

Sa drugim albumom „Cheap Thrills“, na kojem su se našli i standardi „Summertime“ i „Piece Of My Heart“, Dženis i bend proveli su na prvom mestu američke top-liste punih osam nedelja. Ploče su se prodavale u milionskim tiražima, blicevi sevali na sve strane, Dženis je bila ushićena...

Njen nastup na međunarodnom pop festivalu u Montereju bio je prva atrakcija, a kritičari su ga svrstali među klasike muzičke istorije. Bez flaše nije izlazila na scenu. Obožavaoci je i danas pamte po nastupima sa „južnjačkom utehom“ u jednoj i mikrofonom u drugoj ruci.

Slavna pevačica je 1968. godine odlučila da nastavi dalje uz „Cosmic Blues Band“. Nastup na „Vudstoku“, narednog leta, bio je vrhunac njene karijere.

Ugledni kritičari nisu štedeli reči hvale, hitovi su se vrteli na svim radio stanicama, čitave armije fanova opsedale su je na koncertima.

Svaka njena pesma bila je vrisak očajnika koji traži slamku spasa, za sebe i sve one čiji se glas ne čuje dovoljno daleko.

U svaku notu Dženis je utkala deo svoje lične tuge i besa.

Nakon velike turneje po Evropi, u Americi je proglašena za najbolji ženski vokal i zvezdu decenije. U novinama su se smenjivali uspesi i skandali – od najviših muzičkih nagrada do orgijanja u njenoj kući. Priča se da je, posle trodnevne pijanke u proleće 1970, Kris Kristoferson napisao pesmu „Me And Bobby Mc Gee“...

Ubrzo je Dženis opet promenila prateći bend, za svoj poslednji studijski album „Pearl“ (kako su, inače, najbliži prijatelji voleli da je zovu). Velike hitove „Mercedes Benz“ i „Cry Baby“ nije stigla da i uživo predstavi publici.

U avgustu 1970. godine, Dženis se spetljala sa jednim studentom, dilerom kokaina koji je u njoj video dobar izvor prihoda. A ona je verovala da je u njenu pronašla pravu ljubav sve dok ga nije zatekla u krevetu sa drugom ženom.

Razočarana, preselila se u hotel „Lendmark“, kako bi bila što bliže najbržim holivudskim dobavljačima droge. Pre nego što je „Pearl“ osvanuo u prodavnicama, našli su je nepomičnu i hladnu u hotelskoj sobi.

Policija je mogla samo da rekonstruiše poslednje trenutke „bele bluz mame“ koja je, tog 4. oktobra, u venu ubrizgala čist heroin kako bi postigla efekat produženog dejstva. Već omamljena, spustila se u hol, po cigarete. Novac joj je još bio u ruci kada se srušila pored kreveta. Imala je samo 27 godina.

Ikona hipi pokreta snažno je obeležila svetsku scenu šeste i sedme decenije prošlog stoleća. Iako nikada nije mogla da stvori sebi život uzornog građanina, pokušavala to uopšte ili ne, muzika Dženis Džoplin još uvek je veoma živa, a njeni poklonici su sve mlađi.