Milena Radulović: Tumačila bih i lik akcione heroine, žene-specijalca

Harizmatična glumica Milena Radulović (24) trenutno je u žiži interesovanja javnosti, budući da je ostvarila zapažene uloge u rusko-srpskom filmu “Balkanska međa”, reditelja Andreja Volgina, kao i u krimi-dramama “Državni službenik”, Predraga Gage Antonijevića, i “Pet”, Strahinje Radetića i Balše Đoga.

Igra i u predstavi “Miloš Crnjanski” u Madlenijanumu, priželjkujući još neki pozorišni komad. Vremena za sebe gotovo da nema. Još ne ume da se nosi s ogromnom popularnošću, jer joj se, kaže, nisu “slegli” utisci svega lepog što je u poslednje vreme doživela.

Ovo je vaših “pet minuta”. Dok vas trenutno pratimo kao junakinju krimića na velikom i malom ekranu, maštate li o ulozi u nekom drugačijem žanru?

– Volela bih da igram u ekranizaciji nekog velikog romana, jer sam ljubitelj klasike. Tumačila bih i lik akcione heroine, žene-specijalca.

Kako ste se pripremali za ulogu Jasne, medicinske sestre iz “Balkanske međe”?

– Kroz razgovore sa drugaricom. Ona je odrasla u ratom zahvaćenim krajevima i sama je preživela neke od scena iz filma. Približila mi je situacije kroz koje su ljudi prolazili na Kosovu i Metohiji. Uz to, tražila sam Jasnu i u sebi, a tri meseca sam se i fizički pripremala za snimanje.

Ukoliko biste posle “Međe” dobili ponudu da zaigrate u novom ruskom filmu, zbog koga biste morali privremeno da se preselite u Rusiju, da li biste promenili adresu stanovanja?

– Prihvatila bih ponudu s radošću! Prija mi Moskva, njena energija i brzina. To je grad mogućnosti, velikih prilika. Mogla bih na duže vreme da se preselim tamo, mada želim da radim i u Srbiji.

Da li vam je bilo teško da naučite ruski jezik?

– I da i ne. Srodan je našem, pa je lakše naučiti ruski nego nemački. S druge strane, potrebno je vreme, redovno učenje i ozbiljan trud da bi se progovorio strani jezik.

Šta vam se najviše dopalo u Rusiji?

– Ljudi. Tamo sam, pored “Balkanske međe”, snimila i jedan kratkometražni film i imala epizodnu ulogu u još jednom igranom. Ti projekti su mi doneli nova poznanstva i poneko prijateljstvo. Moji prijatelji iz Rusije već su dolazili u Beograd, a posetili su i festival “Egzit” u Novom Sadu.

Po čemu su nam Rusi slični, a šta nas razlikuje?

– Slični su nam po mentalitetu, ali su emotivniji i otvoreniji. Čini mi se i da je njihov smisao za humor drugačiji od našeg.

Kakva je bila atmosfera na snimanju “Državnog službenika”, koje je nedavno završeno?

– Ponovo sam imala sreću da budem okružena profesionalcima, iskusnijim i starijim kolegama, od kojih sam učila, svakodnevno, iz scene u scenu. Atmosfera na snimanju bila je radna. Ipak, u pauzama je bilo zabavno. Cela ekipa bila je pozitivna, duhovita i raspoložena, što je retkost.

Serija “Pet” okupila je glumice koje predstavljaju seks simbole svojih generacija. Kako biste reagovali ako biste, zbog lepote i harizme poneli “titulu” zavodnice?

– Ne bi mi smetalo, ali smatram da je nešto što je uslovljeno fizičkim izgledom sekundarna stvar.

Da li ste prihvatili neke savete od starijih koleginica?

– Naravno! I to ne jednom, već više puta. Bilo da je reč o poslu, životu… pa čak i odevnoj kombinaciji.

Čiju biste karijeru poželeli?

– Kejt Blančet i Marion Kotijar.

Šta vam je veći izazov, negativan ili pozitivan lik?

– Zasad nisam imala mnogo iskustva sa “negativcima”. Mada su oni uvek za nijansu interesantniji, jer su aktivni i imaju određeni cilj. A nekad je veći izazov uloga pozitivne junakinje, koja ne zna šta hoće, kao što je bila Žaklina koju sam igrala u filmu Milorada Milinkovića “Patuljci sa naslovnih strana”.

U vezi ste sa glumcem Radovanom Vujovićem. U seriji “Pet” imate zajedničku scenu, a u “Državnom službeniku” igrate bliske kolege. Koje su prednosti, a koje mane veze sa kolegom?

– U tome, zaista, vidim samo prednosti. Velika je stvar da pored sebe imam nekoga ko razume sve faze kroz koje prolazim, koga interesuju i intrigiraju iste stvari, ko može da me uputi ili posavetuje. Mi smo jedno drugom najstroži kritičari, a istovremeno i najveći oslonac. Uz Radovana, najveća podrška mi je porodica. Hvala im za svu ljubav i podršku, njima dugujem sve.

Više puta ste gledali predstavu “Švabica”, u kojoj danas igra Radovan. Čini li vam se to kao “najava sudbine”?

– Gledala sam je devet puta, to je jedna od mojih omiljenih predstava. Sve od “sudbine” u toj priči se već desilo.

Budući da ste nekada imali problema sa viškom kilograma, na koji način danas održavate vitku liniju?

– Trudim se da se hranim zdravo, što znači, više malih obroka dnevno. Ako mi to ne pođe za rukom, onda se odreknem večere. Takođe, redovno treniram, kada mi okolnosti dozvole.

Bez čega ne možete da zamislite dan?

– Bez kafe.

Imate li hobi? Kućnog ljubimca?

– Volim da idem na časove kuvanja. Imamo Dejzi, porodičnog psa.

Na koji način obnavljate energiju?

– Na putovanjima, kao i u trenucima provedenim u krugu porodice i sa Radovanom.

OSIM na FDU, položili ste prijemni ispit i na Fakultetu političkih nauka, smer novinarstvo. Šta je “presudilo” da se odlučite za glumu?

– S obzirom na to da 10 ljudi godišnje upiše glumu, morala sam da imam plan B ako ne uspem da upišem FDU. Novinarstvo se pojavilo kao druga opcija, jer je to za mene bio najlakši prijemni ispit, sa predmetima koje sam volela u gimnaziji: srpski, sociologija i Ustav. Ipak, toliko sam se spremala da sam verovala u prvobitni izbor.

hellomagazin.rsNovostiATA Images

Više o temama: